preugovor 23 24 22 11 2021U izveštajnom periodu, od maja do oktobra meseca 2021. godine, u Srbiji je ubrzanim tempom nastavljeno sprovođenje formalnih aktivnosti u pojedinim oblastima iz klastera 1, a naročito u vezi sa ustavnim izmenama u oblasti pravosuđa. Te aktivnosti su uglavnom normativnog karaktera, što je tek početni korak ka željenoj društvenoj promeni, te još uvek nema opipljivih rezultata. Osim toga, aktivnosti mahom kasne i nadoknađuju procese koje je trebalo okončati nekoliko godina ranije. Koalicija prEUgovor i dalje nije zadovoljna kvalitetom postupka izrade zakona, strategija i politika, kao ni rešenjima koje ovi postupci iznedre.

preugovor infografika besplatna pravna pomoc deo sUdruženja građana znatno učestvuju u pružanju besplatne pravne pomoći i podrške za građanke i građane u Republici Srbiji. Tri udruženja, među kojima je i AŽC, pružilo je značajno veći broj usluga besplatne pravne pomoći i podrške nego 98% opština u Srbiji. Iako država ne obezbeđuje sredstva udruženjima za pružanje ovih usluga, nameće im obaveze pod pretnjom kazne. Pogledajte novi infografik koalicije prEUgovor.

preugovorNovi izveštaj Evropske komisije ocenjuje napredak Srbije u poglavljima 23 i 24 kao ograničen. Čak i u oblastima gde su u 2021. godini ubrzane reformske aktivnosti, rezultati se tek očekuju. Upozorava se na političku polarizaciju, netoleranciju vlasti na kritiku, politički uticaj na pravosuđe i medije, dok su finalni rezultati u borbi protiv korupcije na visokom nivou i borbi protiv organizovanog kriminala slabiji u odnosu na prethodne godine.

festival mentalnog zdravlja ns sNa dve tribine šestog po redu Festivala mentalnog zdravlja u Novom Sadu u periodu 10 - 20. oktobra učestvovale su predstavnice AŽC. Prethodno, predstavnica AŽC učestvovala je i na konferenciji pod nazivom Ka društvu bez seksualnog zlostavljanja – aktuelno stanje i rešenja.

azc sУ светлу обележавања Међународног дана борбе против сиромаштва – у Србији га дочекујемо са поразним подацима који показују да око пола милиона људи није у стању да задовољи основне животне потребе, а да је удео лица у ризику од сирoмаштва или социјалне искључености међу највишим у европским земљама и износи 34,3%. Проблем сиромаштва несразмерно погађа жене због чега се често говори о феминизацији сиромаштва.

tematska nedelja sOtvaranjem izložbe „Progovara(j)mo“ Muzeja ratnog djetinjstva iz Sarajeva u prostorijama Endžio hab-a u Beogradu, 2. oktobra 2021. godine, Inicijativa mladih za ljudska prava otvorila je i Tematsku nedelju posvećenu borbi protiv seksualnog nasilja u ratu. Pored izložbe, u okviru Tematske nedelje organizovane su i panel diskusije, promocije knjiga i projekcije filmova, u cilju podsećanja javnosti u Srbiji na problem seksualnog nasilja u ratu i potrebe preživelih.

sastanak zenskih organizacija 8 10 2021 sAnaliza Autonomnog ženskog centra: Politika socijalnog stanovanja - Mogućnosti i ostvarivanje prava za žene koje su preživele nasilje, predstavljena je 8. oktobra u Beogradu, na sastanku kome su prisustvovale članice ženskih udruženja iz Užica, Niša, Kragujevca, Kruševca, Novog Bečeja, Leskovca, Združene akcije Krov nad glavom iz Novog Sada, Stalne konferencije gradova i opština kao i predstavnice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.  

Serijal istraživačkih tekstova novinarke Jelene Jindre pod naslovom Sustav za zaštitu ili zlostavljanje djece?, objavljavljivanih od jula do septembra 2021.g. na portalu H-Alter-a (Udruga za nezavisnu medijsku kulturu) iz Zagreba, skrenuo je veliku i kontroverznu pažnju opšte i stručne javnosti na naučno neutemeljen pojam „otuđenje od roditelja“ (parental alienation). Ovaj pojam koji u Hrvatskoj, ali i u celom svetu, ima veliku popularnost među stručnjacima za zaštitu dece u zdravstvenom, pravosudnom i sistemu socijalne zaštite, i u Srbiji je tokom prethodnih godina propagiran od strane prof. dr Gordane Buljan Flander, putem “edukacija o otuđenju” koje je držala ne samo u Srbiji, već i u Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

azc sПоводом несреће у Обреновцу у којој су страдале две девојчице и информације из медија да тужилаштво испитује кривичну одговорност мајке, упозоравамо надлежне органе да је крајње недопустиво и забрињавајуће да се терет одговорности за безбедност деце, у ситуацији изостанка одговарајуће системске подршке, пребацује (искључиво) на мајку деце, која има најмање моћи и која се налази у ситуацији да „бира између два зла“ – да јој деца буду гладна или да их остави саме у стану у време када не раде ни вртић ни школа, а мајка мора да оде у фабрику да би избегла отказ.

U tekstu Rezolucije o posledicama nasilja koje vrše partneri u intimnim vezama i pravu na starateljstvo po žene i decu (2019/2166(INI)), koju je EU Parlament usvojio 6. 9. 2021. godine, navedena su relevantna dokumenta koja su uzeta u razmatranje, kao i stanje u vezi sa razmatranom temom, da bi se izveli zaključci koji se tiču zaštite, prevencije i međudržavne saradnje. Rezolucijom su pozvane države člnice EU, kao i Komisija i Savet, da preduzmu sve odgovarajuće mere da se ova teme prati, analizira, da se uspostave pravni i drugi mehanizmi zaštite i podrške za žene i njihovu decu, tako da se čuje glas i isksutvo žena koje su izložene nasilju.