azcPo običaju, tokom leta otvaraju se javne rasprave o važnim zakonima i strateškim dokumentima, te nas je i Ministartsvo omladine i sporta „zaposlilo“ komentarisanjem novog Predloga strategije za mlade u Republici Srbiji za period 2023. do 2030. godine. Autonomni ženski centra je podneo 19 predloga za izmene i dopune ciljeva i mera, najveći broj u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava i jedan broj u oblasti rodno zasnovanog nasilja. Trećina predloga je prihvaćena (12 od 19), a samo jedan je odbijen.

pol i srodnicki odnosiZaustavljen je rast prijava događaja nasilja u porodici, a došlo je i do smanjenja broja događaja u kojima je policija procenila rizik. Broj policijskih naređenja bio je sasvim sličan broju iz prethodne godine, ali je registrovano znatno smanjenje izricanja obe hitne mere i znatno manje mera privremenog udaljenja, verovatno kao posledica manjeg broja procena rizičnih događaja.

tribineU okviru obeležavanja 18. maja – Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Autonomni ženski centar je organizovao tri tribine pod nazivom „Institucionalno postupanje u slučajevima prijave za nasilje u porodici visokog rizika (od smrtnog ishoda)“.

1Potreba za unapređenjem odredaba Krivičnog zakonika uočena je, ne samo od strane organizacija civilnog društva, već i Vlade Republike Srbije. Idući u susret ovim promenama, koje se očekuju do kraja 2022. godine, tri članice koalicije prEUgovor, Autonomni ženski centar, ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima i Transparentnost Srbija, pripremile su predloge izmena i dopuna – svaka iz svoje oblasti rada (krivična dela protiv polne slobode, krivična dela protiv čovečnosti i krivična dela sa elementom korupcije).

2 preugovorIzveštajni period, od novembra 2021. do aprila 2022, obeležili su referendum o promeni Ustava i opšti izbori sa pratećim kampanjama i nizom propisa koji su ponovo menjani u poslednji čas. Zbog nedostatka pravog dijaloga u institucijama i medijima građani su pred kraj 2021. godine širom Srbije masovno izašli na ulice. Značajan početni korak ka jačanju nezavisnosti pravosuđa napravljen je promenom Ustava, iako prostor za uticaj politike na ovu granu vlasti nije sasvim eliminisan.

sistemsko obrazovanje odlozeno do daljeg 2022Obrazovanje o reproduktivnom i seksualnom zdravlju i pravima nije sistemski rešeno, pokazuje najnovija studija Autonomnog ženskog centra “Sistemsko obrazovanje odloženo do daljeg”, koja analizira koliko Republika Srbija poštuje međunarodne standarde, domaće zakone i politiku u vezi s obrazovanjem dece i mladih o seksualnom i reproduktivnom zdravlju u okvirima formalnog obrazovnog sistema.

uticaj digitalnog nasilja na mlade sU okviru diskusije povodom izrade Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodina 2022-2025, a na inicijativu Evropskog omladinskog centra Vojvodine, AŽC je poslao svoje komentare iz oblasti digitalnog nasilja prema i među mladima.

preugovor izbori sprEUgovor koalicija je sastavila predloge ključnih reformi na kojima bi trebalo da radi buduća izvršna i zakonodavna vlast nakon izbora 3. aprila. Pored opštih načela za unapređenje postojećeg stanja vladavine prava i demokratije u Srbiji, članice koalicije izdvajaju, svaka u svom polju ekspertize, koji su ključni problemi u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, antidiskriminacione politike, migracija i azila, borbe protiv trgovine ljudima i regionalnih odnosa.

preugovor ref agenda 2022 sNova Reformska agenda koalicije prEUgovor pruža kratki pregled i preporuke o ključnim problemima na čijem rešavanju treba raditi u 2022. godini u okviru procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Rodno zasnovano nasilje, kako ga nazivate u datom mišljenju, termin je novijeg datuma, – a ženske organizacije su, otkrivajući problem, govorile o muškom nasilju prema ženama. Disbalans fizičke, političke, društvene i ekonomske moći između polova bio je u težištu ovog termina. Verujemo da ćete se složiti sa činjenicom da do izjednačavanja moći između polova (još uvek) nije došlo, ali da je termin najpre zamenjen terminom „rodno zasnovano nasilje prema ženama“ (termin koji se koristi u Konvenciji Saveta Evrope), i potom „rodno zasnovano nasilje“. Žene, koje su predominantno žrtve muškog nasilja i koje čine preko 50% populacije, su postale nevidljive ovom terminološkom redukcijom, što nas vraća mnogo decenija unazad, na sam početak feminističke borbe za vidljivost muškog nasilja prema ženama – najrasprostranjenijeg oblika diskriminacije žena u društvu.

european parliamentU okviru globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv muškog nasilja prema ženama“, Autonomni ženski centar je ukazao na nedostatak društvene pažnje i stručnih znanja o posledicama koje ima nasilje koje vrše intimni partneri u postupcima za određivanja roditeljskog staranja nad detetom, po žene i decu žrtve i svedoke takvog nasilja.