Fondacija Kvinna till Kvinna i partnerske organizacije sa Zapadnog balkana su realizovale Nedelju zagovaranja u Briselu za 2024. godinu u periodu od 11. do 15. novembra.
Novi izveštaj Evropske komisije objavljen krajem oktobra pokazuje da Srbija i dalje veoma sporo napreduje sa sprovođenjem reformi u pristupnom procesu. Ovaj tempo je u sve većem kontrastu spram intenzivirane politike proširenja EU nakon ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine.
Nakon što je Republika Srbija podnela Prvi tematski evaluacioni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici, pod nazivom Izgranja poverenja pružanjem podrške, zaštite i pravde, Autonomni ženski centar je predao izveštaj u senci.
Autonomni ženski centar je predao komentare na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Izražena je zabrinutost zbog većine predloženih izmena kojima se urušava koncept tužilačke istrage i tužilaštva kao organa gonjenja, kao i protiv urušavanja dostignutih prava oštećenih i posebno osetljivih oštećenih i svedoka.
Autonomni ženski centar je predao komentare na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Ističe se da razočarava da, i pored preporuka GREVIO Komiteta, izmenama i dopunama nije predloženo usklađivanje u pogledu izmene definicije silovanja, niti je izvršeno usklađivanje definicije polnog uznemiravanja. Posebno razočarava što izmenama i dopunama Krivičnog zakonika nije predviđeno uvođenje novog krivičnog dela Neovlašćeno deljenje i zloupotreba snimka intimne sadržine i na taj način propušteno da se izvrši usklađivanje i sa Poglavljem 2 Direktive 2024/1385/EU o borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Koalicija prEUgovor dala je komentar na Reformsku agendu – plan mera koje će Vlada Srbije preduzeti u periodu od 2024-2027. godine da bi ostvarila pristup fondovima Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Reformska agenda je usvojena na sednici Vlade 3. 10. 2024. Pored činjenice da proces izrade Reformske agende nije bio dovoljno transparentan i inkluzivan, oblasti koje su uključene bitne su i dobro odabrane, ali predlozi rešenja ne odgovaraju razmerama problema.
Nakon što se predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, po ubrzanoj proceduri, našao na dnevnom redu drugog vanrednog zasedanja Narodne Skupštine, Autonomni ženski centar je uputio apel svim narodnim poslanicama i poslanicima da usvoje novi član zakona kojim bi bio regulisan dečiji dodatak za decu čije su majke žrtve femicida.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju sprovelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom od 15. jula do 5. avgusta 2024. Autonomni ženski centar poslao je sugestije na predložene izmene i dopune.
U vreme javne rasprave o Predlogu Akcionog plana za period 2024-2026. godine za sprovođenje Startegije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog sektora u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine, Mreža Žene protiv nasilja je u ime ženskih organizacija poslala Otvoreno pismo ministru, Sektoru za saradnju sa civilnim društvom i Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Neposredni povod za to su ozbiljne bezbednosne pretnje ženama iz organizacija s juga Srbije.
Nakon sedam godina od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici još uvek nije uspostavljena centralna evidencija podataka, niti postoji javno dostupan izveštaj koji integriše podatke iz različitih izvora. Autonomni ženski centar prikuplja podatke i izrađuje izveštaje od početka primene Zakona. U 2023. godini registrovano je 28413 događaja nasilja u porodici, najviše u periodu od 2018-2022. godine. Muškarci su bili najčešći učinioci nasilja u porodici (82,8%), a među žrtvama, osobe ženskog pola su dominantno zastupljene (71,8%).
Novi izveštaj koalicije prEUgovor obuhvata period od novembra 2023. do aprila 2024. godine. Obeležili su ga vanredni parlamentarni i lokalni izbori, sa Vladom koj je sve vreme bila u tehničkom mandatu, što je skoro uobičajeno stanje, imajući u vidu da su u prethodnih pet godina parlamentarni izbori u Srbiji održani tri puta.
