Autonomni ženski centar je ukazao na činjenicu da pozivateljke “nacionalnog SOS telefona” sa analognih centrala ili sa mobilnih telefona kada je uključena opcija “skriveni broj” dobijaju automatsko obaveštenje: “Ovaj servis je besplatan, molimo sačekajte, prvi slobodni savetnik će vam se javiti”, ali da se operaterka ne javlja, koliko god dugo da se čeka i u koje god vreme se pozove jedna od tri linije. Nakon toga što Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine nije izmenio automatsku poruku, podneta je pritužba Poverenici za zaštitu ravnopravnosti (27.12.2019.) zbog diskriminacije korisnica, odnosno neopravdanog pravljenja razlike u pružanju usluge.
Danas je u Medija centru kratko predstavljen prvi osnovni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja protiv žena i nasilja u porodici u Srbiji. Iako GREVIO pozdravlja postojanje opredeljenja države za ukidanje rodno zasnovanog nasilja protiv žena, kao i zakonske promene preduzete u tom pravcu, navodi se niz oblasti u kojima je potrebno hitno unapređenje stanja, poput malog broja, nedovoljno finansiranih specijalizovanih usluga za žene sa iskustvom nasilja, koje uglavnom pružaju nevladine organizacije. Ističe se i hitnost uspostavljanja konsultativnog dijaloga sa ženskim organizacijama, ali i nužnost da se obezbedi adekvatno i dugoročno finansiranje za specijalizovane usluge koje one pružaju.
Autonomni ženski centar, koji je dostavio GREVIO grupi alternativni izveštaja o primeni Konvencije, zadovoljan je najvećim brojem iznetih ocena i preporuka. Ostaje da se vidi da li će i koliko preporuka biti uključeno u novi strateški dokument o sprečavanju nasilja protiv žena.
Radi praćenja merljivih efekata reformi u procesu evropskih integracija Republike Srbije, članice koalicije prEUgovor izradile su drugo izdanje Institucionalnog barometra u kom se analizira rad šest odabranih institucija, koje imaju nadležnosti u oblastima iz Poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlja 24 (Pravda, sloboda, bezbednost). Autonomni ženski centar je kreiranu metodolgiju primenio na instituciju Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Autonomni ženski centar, ASTRA i Grupa 484, u skladu sa svojim zalaganjima na uspostavljanju što adekvatnijeg institucionalnog sistema zaštite dece u Srbiji, sačinili su komentare i predloge za izmene i dopune nacrta Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, koji su tokom javne rasprave dostavljeni Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Načelni komentar u vezi sa donošenjem Zakona o pravima deteta odnosi se, pre svega, na pitanje da li je ovakav jedan jedinstven zakon uopšte neophodan, kao i da li je moguće kodifikovati sve norme koje se odnose na prava deteta u jedan zakon.
Koalicija prEUgovor predstavila je najnoviji Alarm - nezavisni polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u sprovođenju politika u oblastima pokrivenim poglavljima 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Nalazi u prEUgovor Alarmu ukazuju na to da Srbija ne čini dovoljno da postigne dobre rezultate u ključnim oblastima. Nedostatak dijaloga u demokratskim institucijama, pre svega u Narodnoj skupštini, ali i medijima i društvu dovodi u pitanje smisao reformskih napora. Stoga glavno pitanje koje se postavlja na ovom događaju jeste šta treba uraditi ako se želi suštinski unaprediti vladavina prava, posebno uzevši u obzir nedostatak efekata dosadašnjih reformi o kojima prEUgovor izveštava.
Na poziv Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je započelo proces pripreme Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period 2020-2025. godine, Autonomni ženski centar je poslao svoje predloge.
AŽC je pripremio prvi nezavisni izveštaj o aktivnostima novoformiranog nacionalnog SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja, za period januar-jun 2019. godine. U izveštaju se ukazuje na to da je broj primljenih poziva u posmatranom period dva puta manji od broja koji prikazuje novoformirani SOS telefon, i iznosi 934 poziva (155,7 poziva prosečno za mesec dana). Ostalih 861 poziv, koji čine „testirajući“ pozivi, ne bi trebalo brojati i prikazivati, jer ne potiču od pozivateljki.
Nakon gotovo godinu dana od javne rasprave u vezi sa Nacrtom izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti, nadležno ministarstvo je organizovalo konsultativni sastanak sa zainteresovanim stranama o “ažuriranom usaglašenom Nacrtu zakona”. Ako se po strani ostavi činjenica da nije sasvim jasna svrha sastanka u odnosu na regulativu o procesu izrade zakonskih dokumenata, ključni problem je da predlagač nije sproveo analizu efekata razmatranih opcija na društvo, uključujući efekte na različite kategorije stanovništva, a naročito na osetljive grupe, čija se situacija može pogoršati usled sprovođenja mera javne politike.
Autonomni ženski centar je komentarisao Nacrt zakona o socijalnim kartama. Iako bi sistemsko rešavanje problema pribavljanja dokumentacije za ostvarivanje prava iz oblasti socijalne zaštite trebalo da olakša poziciju korisnika, mišljenja smo da predlagač nije ponudio odgovarajuća rešenja za niz pitanja na koje se Nacrt zakona odnosi.
Autonomni ženski centar je dostavio komentare radnoj grupi pri Ministarstvu pravde koja priprema Nacionalnu strategiju za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2019-2025 godine, uključujući i komentare na Akcioni plan za prve tri godine njenog sprovođenja. Izrada Strategije je deo obaveza koje je Republika Srbija preuzela u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, odnosno usaglašavanja sa njenim pravnim tekovinama i Direktivom 2012/29/EU.
Autonomni ženski centar, zajedno sa organizacijama ASTRA – akcija protiv trgovine ljudima i Grupa 484, u okviru koalicije prEUgovor, predao je Ministarstvu zaduženom za socijalnu politiku komentare i predloge za iznene i dopune Nacrta zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta. Komentari AŽC odnosili su se na dopune određenja o oblicima nasilja nad detetom, situacije u kojima se pružaju, kao i vrste posebnih mera zaštite deteta od nasilja, dopune određenja koje regulišu pravo deteta na oporavak i reintegraciju, na život u porodici i održavanje ličnih odnosa sa članovima porodice, obaveze i odgovornosti roditelja, prava deteta smeštenog van kuće.
