Komentarišući Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima, Autonomni ženski centar je podsetio da se Vlada Republike Srbije obavezala merama u Reformskoj agendi da će ovaj zakon regulisati pitanje samostalnosti policije u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova tokom predistražne i istražne faze, ali da to ne čini u dovoljnoj meri. Iako Nacrt načelno propisuje operativnu nezavisnost Policije, u daljim odredbama zadržava široka ovlašćenja ministra u pogledu organizacije rada, usmeravanja, izveštavanja, predlaganja i razrešenja direktora policije, kao i uređivanja pojedinih pitanja od značaja za operativno funkcionisanje policije.
Autonomni ženski centar saglasan je sa većinom odredbi koje su predložene nacrtom novog Zakona o oružju i municiji, ali smatra da bi pojedine odredbe trebalo preciznije ili na drugačiji način regulisati, kako ne bi stvarale mogućnost različitog tumačenja, odnosno kako bi razmena informacija među institucijama bila efikasnija.
Autonomni ženski centar dostavio je Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju komentare i predloge na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona. Ukazano je da napori da se izmene zakon usaglase sa Istanbulskom konvencijom i EU Direktivom 2024/1385 o borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici nisu u potpunosti sinhronizovani, a posebno u odnosu na priznavanje statusa žrtve detetu koje svedoči nasilju u porodici, kao i u vezi sa obavezom primene čl. 31 Istanbulske konvencije, na šta ukazuju i preporuke oba GREVIO izveštaja za Srbiju (2020. i 2025. godine).
Povodom 14. aprila, Dana sećanja na žrtve seksualnog nasilja u ratu na Kosovu, Žene u crnom, Autonomni ženski centar i Inicijativa mladih za ljudska prava organizuju uličnu akciju 14.4.2026. godine od 12h na Trgu Republike.
Kampanja „Dok nas smrt ne rastavi“, realizovana sa ciljem prevencije femicida, osvojila je dve nagrade. Na takmičenju Disrupt Awards 2025 kampanja je osvojila glavnu nagradu „Disrupt Star“, dok je na takmičenju Udruženja za tržišne komunikacije Srbije osvojila zlatno priznanje u kategoriji OOH (out of house).
Obaveštavamo javnost da je Autonomni ženski centar uputio prijave Vrhovnom javnom tužilaštvu, Upravi kriminalističke policije u sedištu Ministarstva unutraših poslova i Regulatornom telu za elektronske medije povodom nasilja kojem se izložene učesnice rijaliti programa „Elita“ koji se emituje na televiziji Pink.
Autonomni ženski centar se pridružio potpisnicama podrške svim ženama koje savesno, stručno i odgovorno obavljaju svoj posao, a koje su izložene targetiranju, medijskom nasilju, političkim pritiscima i otvorenim mizoginim napadima. Ovi slučajevi nisu izolovani incidenti već deo šireg obrasca u kojem žene koje javno deluju u akademiji, pravosuđu i medijima postaju mete kada insistiraju na profesionalnim standardima, odgovornosti i istini.
Ženske organizacije i inicijative, kojima se pridružuje i Autonomni ženski centar, izdale su saopštenje, najoštrije osuđujući pretnje aktivistkinjama u Kuli. Rodno zasnovano nasilje koristi se protiv 14 aktivistkinja kao političko oružje zastrašivanja i pokušaj njihovog uklanjanja iz javnog prostora, a u kontekstu lokalne izborne kampnje. Posebno zabrinjava izostanak adekvatne reakcije nadležnih institucija na prijave aktivistkinja.
Autonomni ženski centar se pridružuje saopštenju organizacija, inicijativa i aktivistkinja feminističkog pokreta i građanskog društva, koje ukazuju da seksualno nasilje obelodanjeno objavljivanjem sadržaja fajlova Džefrija Epstina nije izolovan incident, već deo globalnog obrasca u kojem se ovo nasilje sistematski prikriva, relativizuje i depolitizuje. Isti mehanizmi prepoznaju se i u slučajevima u Srbiji, bez spremnosti da se oni istraže i odgovorni kazne.
Autonomni ženski centar se pridružuje saopštenju koje je izdao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji za Poglavlje 23, a u kom se javnost upozorava na ozbiljne rizike koje nosi zakazivanje vanredne sednice Narodne skupštine za 14. januar, na kojoj će se razmatrati izmene sistemskih pravosudnih zakona po hitnoj proceduri. Posebno je važno naglasiti da je javna rasprava o ovim bitnim promenama svesno izbegnuta time što formalni predlagač zakona nije Ministarstvo pravde, već narodni poslanik, a Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije organizovao javno slušanje i omogućio iznošenje stavova stručne i opšte javnosti.
