Trideset godina nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, Bosna i Hercegovina nastavlja borbu za mirom, pravdom i punim suverenitetom. Iako su se ratovi završili pre više decenija, zalaganja protiv nasilja, nacionalizma, poricanja zločina i političke manipulacije nad našim životima se nastavljaju – danas u novim, ali ne manje opasnim formama.
Feminističke i ženske organizacije širom Srbije najoštrije osuđuju ponovno brutalno nasilje prema učesnicama i učesnicima protesta u Novom Sadu od strane policijskog službenika. Smatramo da je sramotna izjava predsednice pokrajinske Vlade da je nasilje policijskog službenika u punoj opremi prema devojci koja je protestovala bilo reakcija na to što je ona njega udarila. Ako je to tako, policijski službenik i policijski službenici oko njega su mogli da primene zakonom dozvoljene mere, u koje ne spadaju udaranje svom snagom u predelu glave i čupanje.
Organizacije civilnog društva za ljudska prava upozoravaju domaću i međunarodnu javnost da je način na koji je sproveden postupak izbora novog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije doveo do ozbiljnog obesmišljavanja ovog procesa. Takav pristup narušava kredibilitet institucije ključne za borbu protiv diskriminacije i umanjuje njen kapacitet da nezavisno i efikasno štiti ljudska prava svih građana i građanki Srbije.
Umetničkim performansom u galeriji N.EON pokrenuta je kampanja „Dok nas smrt ne rastavi“ Autonomnog ženskog centra, koja za cilj ima prevenciju femicida, kao jednog od najvećih društvenih problema ne samo u Srbiji, već i regionu. Podršku kampanji pružila je poznata modna kreatorka Marija Tarlać, čija unikatna crna venčanica kao centralna tačka ovog performansa, postaje simbol borbe protiv femicida.
Organizacije civilnog društva, među kojima i Autonomni ženski centar, pozdravljaju izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu koji po prvi put izričito potvrđuje ono što već znamo – ozbiljno nazadovanje demokratije, ljudskih prava i sloboda, kao i dugotrajan zastoj u procesu evropskih integracija.
AŽC veruje da je život bez nasilja osnovno ljudsko pravo i u skladu s tim obezbeđujemo specijalističku podršku ženama, podstiče individualni i institucionalni odgovor na muško nasilje nad ženama i doprinosi jačanju građanskog društva.
Početkom septembra Ministarstvo pravde je pokrenulo proces javne rasprave o tekstu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Nacrtom je predloženo uvođenje krivičnog dela Obljuba bez pristanka, kao blaže delo u odnosu na Silovanje. Autonomni ženski centar je tim povodom organizovao ad-hoc akciju protiv ovog rešenja, smatrajući da nije potrebno uvoditi blaže krivično delo, već izmeniti definiciju osnovnog oblika krivičnog dela silovanja tako da ono obuhvata svaki nedobrovoljni seksualni odnos, uključujući i slučajeve u kojima nije bilo fizičkog otpora žrtve. To je ujedno i jedini način da se Krivični zakonik Srbije uskladi sa odredbama Istanbulske konvencije u odnosu na seksualno nasilje, koju je država ratifikovala još 2013. godine.
Autonomni ženski centar je dostavio svoje komentare i predloge na Nacrt Programa za kontrolu malog i lakog oružja, municije i eksplozivnih materija u Republici Srbiji za period 2025-2030 sa pratećim Akcionim planom.
U okviru javne rasprave na nacrt novog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku, koja je održana od 10.09. do 1.10.2025. godine, AŽC je Ministarstvu pravde dostavio svoje komentare i predloge, među kojima su najvažniji oni koji se tiču protivljenja odredbama predloženog novog zakona kojima se smanjuje dostignuti nivo prava maloletnih žrtava na zaštitu.
Autonomni ženski centar je potpisnica pozicionog dokumneta koji organizacije civilnog društva upućuju javnosti i institucijama Srbije u vezi sa najavljenim izmenama Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o maloletnim učiniocima. Potpisnice upozoravaju da, u uslovima duboke političke i društvene krize, Vlada nema legitimitet da sprovodi sveobuhvatne izmene ključnih krivičnih propisa, naročito uz minimalni rok od 20 dana i netransparentan format konsultacija (slanje komentara mejlom bez javne prezentacije predloga).
