Autonomni ženski centar se pridružio potpisnicama podrške svim ženama koje savesno, stručno i odgovorno obavljaju svoj posao, a koje su izložene targetiranju, medijskom nasilju, političkim pritiscima i otvorenim mizoginim napadima. Ovi slučajevi nisu izolovani incidenti već deo šireg obrasca u kojem žene koje javno deluju u akademiji, pravosuđu i medijima postaju mete kada insistiraju na profesionalnim standardima, odgovornosti i istini.

Ženske organizacije i inicijative, kojima se pridružuje i Autonomni ženski centar, izdale su saopštenje, najoštrije osuđujući pretnje aktivistkinjama u Kuli. Rodno zasnovano nasilje koristi se protiv 14 aktivistkinja kao političko oružje zastrašivanja i pokušaj njihovog uklanjanja iz javnog prostora, a u kontekstu lokalne izborne kampnje. Posebno zabrinjava izostanak adekvatne reakcije nadležnih institucija na prijave aktivistkinja.

Autonomni ženski centar se pridružuje saopštenju organizacija, inicijativa i aktivistkinja feminističkog pokreta i građanskog društva, koje ukazuju da seksualno nasilje obelodanjeno objavljivanjem sadržaja fajlova Džefrija Epstina nije izolovan incident, već deo globalnog obrasca u kojem se ovo nasilje sistematski prikriva, relativizuje i depolitizuje. Isti mehanizmi prepoznaju se i u slučajevima u Srbiji, bez spremnosti da se oni istraže i odgovorni kazne.

Autonomni ženski centar se pridružuje saopštenju koje je izdao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji za Poglavlje 23, a u kom se javnost upozorava na ozbiljne rizike koje nosi zakazivanje vanredne sednice Narodne skupštine za 14. januar, na kojoj će se razmatrati izmene sistemskih pravosudnih zakona po hitnoj proceduri. Posebno je važno naglasiti da je javna rasprava o ovim bitnim promenama svesno izbegnuta time što formalni predlagač zakona nije Ministarstvo pravde, već narodni poslanik, a Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije organizovao javno slušanje i omogućio iznošenje stavova stručne i opšte javnosti.