Nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od osnovnih društvenih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce. Nasilje nad ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira.
Definicija nasilja nad ženama po dokumentima Ujedinjenih nacija
SOS telefon će u periodu od 5. avgusta do 6. septembra biti dostupan svakog radnog dana od 10h do 15h.
Mejl konsultacije će periodično biti dostupne na zene.savet@azc.org.rs.
Autonomni ženski centar pozdravlja izveštaj „Prostitucija i nasilje protiv žena i devojčica“ UN Specijalne izvestiteljke za nasilje protiv žena i devojčica, gospođe Rim Alsalem, koji je predstavljen na 56. sednici Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija. AŽC je izveštaj poslao na brojna ministarstva, nezavisna tela i odbore Narodne skupštine Republike Srbije koji su zaduženi za oblast ljudskih prava, uz nadu da će uzeti u razmatranje preporuke koje Specijalna izvestiteljka upućuje državama.
U vreme javne rasprave o Predlogu Akcionog plana za period 2024-2026. godine za sprovođenje Startegije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog sektora u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine, Mreža Žene protiv nasilja je u ime ženskih organizacija poslala Otvoreno pismo ministru, Sektoru za saradnju sa civilnim društvom i Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Neposredni povod za to su ozbiljne bezbednosne pretnje ženama iz organizacija s juga Srbije.
Nakon sedam godina od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici još uvek nije uspostavljena centralna evidencija podataka, niti postoji javno dostupan izveštaj koji integriše podatke iz različitih izvora. Autonomni ženski centar prikuplja podatke i izrađuje izveštaje od početka primene Zakona. U 2023. godini registrovano je 28413 događaja nasilja u porodici, najviše u periodu od 2018-2022. godine. Muškarci su bili najčešći učinioci nasilja u porodici (82,8%), a među žrtvama, osobe ženskog pola su dominantno zastupljene (71,8%).
Svaki treći stanovnik Srbije ima značajne psihičke smetnje, no uprkos tome, Srbija nema dovoljno resursa za adekvatnu brigu o mentalnom zdravlju nacije. Raste broj dece i mladih sa problemima u ponašanju ali se smanjuje kapacitet sistema socijalne zaštite da na taj problem odgovori. Nema dovoljno ni psihologa, ni socijalnih radnika, potrebno je reorganizovati i zdravstveni i sistem socijalne zaštite, ako društvo namerava da se zaista suprotstavi narastajućem nasilju.