Dve trećine ispitanih učenica i polovina ispitanih učenika srednjih stručnih škola doživeli su neki oblik seksualnog uznemiravanja u školi, tokom  prakse ili učenja kroz rad, pokazalo je anketiranje^[1] Autonomnog ženskog centra i partnerskih organizacija.

Iako su neki pojavni oblici seksualnog uznemiravanja retki, ne postoji ni jedan oblik sa liste ponuđenih verbalnih, neverbalnih, fizičkih i digitalnih radnji da se nije desio niti jednoj mladoj osobi, a među počiniocima se nalaze i odrasle osobe i vršnjaci/ vršnjakinje.

Bez obzira na to što su mladi kroz ovo istraživanje neretko prijavljivali da su doživeli seksualno uznemiravanje, mali procenat anketiranih nastavnika, nastavnica i školskog osoblja ima neposredna ili posredna saznanja o iskustvu seksualnog uznemiravanja kojem su u školskom ili radnom okruženju bili izloženi njihovi učenici i učenice. Ovo potvrđuju i mladi, s obzirom na to da se tek 5,2% njih sa ovim iskustvom obratilo nastavnom osoblju, a 4,7% stručnim službama u školi. Najveći broj njih (više od 70%) navodi da najviše poverenja za razgovor i podršku imaju u svoje drugarice i drugove, a zabrinjava procenat onih koji su naveli da ni sa kim nisu razgovarali o svojim iskustvima seksualnog uznemiravanja u školskom okruženju (gotovo petina).

Polovina nastavnog osoblja smatra da ima samo delimično ili nema dovoljno znanja kako pomoći u konkretnim situacijama, naročito kada su u pitanju odrasli počinioci seksualnog uznemiravanja.

Kada je reč o stavovima mladih i nastavnog osoblja, oni ukazuju na složenu i ambivalentnu sliku. S jedne strane, mladi smatraju da umeju da prepoznaju seksualno uznemiravanje, dok se s druge strane uočava prisustvo stavova kojima se relativizuje odgovornost počinilaca i prebacuje odgovornost na žrtve. Primera radi, svaki drugi srednjoškolac i svaka treća srednjoškolka smatraju da učenica/učenik može seksualno „izazvati” nastavnika, instruktora, poslodavca ili drugu odraslu osobu svojim oblačenjem ili ponašanjem, dok svaka druga mlada osoba, bez obzira na pol, smatra da je devojka odgovorna ako svojevoljno pošalje svoju intimnu fotografiju ili video zapis nekome, a taj neko prosledi taj sadržaj drugima ili ga objavi javno.

Ovi nalazi ukazuju na suštinsko nerazumevanje pojmova moći i odgovornosti, duboko ukorenjene mizogine stavove i stereotipne poglede mladih o „tipičnim” žrtvama i počiniocima. Ovakvi stavovi su, posmatrajući celinu, tek neznatno ređi kod devojaka u odnosu na momke.

I kod nastavnog osoblja trećina ispitanih veruje da učenice/učenici svojim oblačenjem mogu seksualno da izazovu starije osobe (nastavnike, instruktore ili poslodavce), dok četvrtina veruje da muškarci i momci ponekad imaju seksualne nagone koje ne mogu da obuzdaju.

Učenice i učenici jasno izražavaju otvorenost i potrebu da im se odrasli u školskom kontekstu više obraćaju na ove teme — da se organizuju različita predavanja i radionice, kao i drugi oblici razgovora koji bi doprineli izgradnji poverenja, prevenciji i zaštiti. Istovremeno, oni otvoreno izražavaju potrebu da se odrasli jasno odrede u pogledu nulte tolerancije prema nasilju — da se mladima više veruje, da sami odrasli prolaze kroz obuke, te da počinioci snose sankcije za svoje ponašanje. To bi moralo da podrazumeva i jasne, dostupne i dosledno primenjivane mehanizme zaštite, kao i odrasle koji su obučeni, dostupni i spremni da reaguju na način koji gradi poverenje.

Istovremeno, ohrabruje podatak da većina (dve trećine) nastavnog osoblja smatra da je njihova uloga da u okviru rada sa učenicama i učenicima odgovore na problem seksualnog uznemiravanja koje potiče od odraslih u školi, na stručnoj praksi i tokom učenja kroz rad kod poslodavca. Oni će u narednom periodu inicirati niz praktičnih akcija u svojim školama.

Podatke iz istraživanja posebno je važno sagledavati u kontekstu srednjih stručnih škola koje pohađa oko 166.000 mladih^[2]. Njihovi učenici više vremena provode van školskih ustanova, gde dolaze u kontakt sa odraslim osobama koje nisu nužno upoznate sa obavezama očuvanja bezbednosti dece. Ovo je posebno slučaj kada je reč o učenju kroz rad u okviru sistema dualnog obrazovanja, gde mladi do 60% školskog vremena provode van škola, kod poslodavaca, u realnim radnim uslovima.

U celini, podaci, kao i interesovanje mladih i nastavnog osoblja za učešće u edukativnim i preventivnim aktivnostima, ukazuju na potrebu za povećanjem informisanosti učenica i učenika, kao i nastavnog osoblja i poslodavaca o rizicima i zaštiti od seksualnog uznemiravanja.

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Bezbedna – Srednje stručno obrazovanje bez seksualnog uznemiravanja“ koji podržava Evropska unija, a u kome, pored Autonomnog ženskog centra, učestvuju i Ženski centar Užice, Alternativni centar za devojke iz Kruševca, ROZA – Udruženje za radna prava žena iz Zrenjanina i Udruženje Kokoro iz Bora.

Istraživanje je dostupno na ovom linku.

^[1] Ovo eksplorativno istraživanje sprovedeno je u drugoj polovini 2025. godine i obuhvatilo je deset stručnih škola, po dve iz Užica, Bora, Kruševca i Beograda, jednu iz Zrenjanina i jednu iz Srpske Crnje. U anketiranju je učestvovalo 410 srednjoškolki i srednjoškolaca i 122 osobe zaposlene u pomenutim školama.

^[2] Podatak s početka školske 2024/2025 godine.