U periodu od novembra 2025. do kraja aprila 2026. godine Srbija se vidljivo udaljila od ciljanog članstva u Evropskoj uniji i skliznula iz stagnacije u otvoreno nazadovanje. Nije više reč samo o upornom odbijanju vlasti da se prioritetne reformske mere sprovedu do kraja, već i o poništavanju onoga što je do sada, iako nesavršeno, slavljeno kao uspeh - poput pravosudne reforme.

Zloupotreba institucija, centralizacija moći, selektivna primena zakona i suzbijanje kritičkih glasova belodano se nastavljaju. Studentski pokret i opozicija zahtevaju raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora kao izlaz iz postojeće društvene i političke krize, ali se vlast i dalje nije odvažila na taj korak. 

Sprovođenje akcionih planova za poglavlja 23 i 24 sasvim je palo u senku Reformske agende, koja se u oblasti Osnova podjednako slabo primenjuje. Izuzetno je važno to što iz Brisela stižu blagovremene, sve jasnije i direktnije poruke o negativnim trendovima u zemlji i njihovom odstupanju od evropskih vrednosti i standarda.

Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da mnogi srpski državljani EU doživljavaju prvenstveno kao geopolitičkog aktera, a ne kao aktera zasnovanog na vrednostima, i sumnjičavi su prema namerama EU prema Srbiji u procesu proširenja.

Koalicija prEUgovor ponovo ističe potrebu da evropski zvaničnici unaprede komunikaciju sa javnošću u Srbiji i da se EU snažnije uključi u rešavanje aktuelne političke krize u zemlji, kako bi se obnovilo poverenje građana u njenu normativnu i transformativnu moć. Takođe, prEUgovor podseća da verodostojnost politike proširenja zavisi i od tempa kojim se Unija priprema za buduće prošireno članstvo, te apeluje da se taj proces ubrza, a države kandidati uključe u rasprave o neophodnim reformama.

Izveštaj koalicije prEUgovor možete videti OVDE.