Autonomni ženski centar je učestvovao u javnoj raspravi povodom Predloga programa za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period 2026–2030. godine i pratećeg Akcionog plana. Analiza ovih dokumenata pokazuje da predložena rešenja ne predstavljaju dovoljno čvrst osnov za unapređenje sistema zaštite dece od nasilja i pružanja dostupnih i delotvornih usluga podrške, niti obezbeđuju usklađenost sa međunarodnim obavezama Republike Srbije.

Posebno zabrinjava činjenica da se novi strateški dokument donosi istovremeno sa izmenama ključnih zakona, iako su javne rasprave o tim zakonima već završene, a predložena zakonska rešenja ne ispunjavaju standarde Konvencije o pravima deteta, Istanbulske konvencije, relevantnih direktiva Evropske unije i preporuka međunarodnih tela koja obavezuju Srbiju.

Program je izrađen bez ex-post i ex-ante analiza (zbog odluke Vlade da izmeni Uredbu o metodologiji izrade dokumenata javnih politika), što znači da se ne zasniva na proceni rezultata prethodne strategije niti na proceni efekata, troškova i koristi novih mera. Zbog toga dokument više liči na spisak planiranih aktivnosti nego na strateški okvir zasnovan na dokazima i merljivim rezultatima.

Predlog programa ne prepoznaje dovoljno potrebe dece žrtava i svedoka nasilja. Izostaju mere koje bi unapredile njihovu pravnu, psihološku i socijalnu podršku, kao i zaštitu dece koja ostaju bez roditelja usled femicida ili drugih oblika porodičnog nasilja. Istovremeno, predložene izmene više ključnih zakona ne obezbeđuju usklađivanje sa evropskim standardima zaštite dece u krivičnim, porodičnim i drugim institucionalnim postupcima.

Analiza ukazuje i na ozbiljne nedostatke u institucionalnom okviru. Predlog programa pogrešno određuje koordinacionu ulogu centara za socijalni rad, iako važeći propisi tu ulogu poveravaju javnom tužilaštvu kroz postojeće mehanizme koordinacije. Umesto jačanja postojećih sistema, predlaže se uspostavljanje novih mehanizama, što bi dovelo do preklapanja nadležnosti i dodatnog opterećenja sistema koji već godinama funkcioniše sa nedovoljnim brojem zaposlenih.

Zabrinjava činjenica je i to da u Predlogu programa ne postoji mera za razvoj sistema dostupnih usluga podrške deci žrtvama i svedocima svihoblika nasiqa, a to je jedna od najvećih slabosti sistema. AŽC je ukazao da su dve ciljne grupe dece neopravdano izostavljene iz predloga aktivnosti: deca svedoci svih oblika nasilja i deca čije su majke žrtve femicida, te je predloženo dodavanje aktivnosti koje se odnose na razvoj specijalizovane podrške za ovu decu.

Program ne predviđa razvoj sveobuhvatnih evidencija o deci žrtvama i svedocima svih oblika nasilja, deci ubijenoj u nasilju, deci koja su ostala bez roditelja usled femicida, niti unapređenje pravosudnih statistika koje bi omogućile praćenje ostvarivanja prava dece tokom sudskih postupaka. Pitanje je i da li platforma „Čuvam te” treba da bude baza budućeg integrisanog sistema prikupljanja podataka iz svih sistema, jer je njena primarna uloga da se deci obezbedi dostupo i lako prijavljivanje nasilja, kao i to da bude resurs informacija za prevenciju i mogućnost zaštite i podrške dece žrtvama i svedocima nasilja.

Predloženi Akcioni plan dodatno pokazuje niz slabosti. Većina aktivnosti odnosi se na izradu analiza, modela, smernica, standarda, dok su konkretne mere podrške deci odložene za kasnije faze. Rokovi su postavljeni tako da ostavljaju vrlo malo vremena za stvarnu primenu obuke, zaštite i podrške u prvoj fazi realizacije Programa, a broj planiranih obuka i obuhvaćenih stručnjaka nesrazmerno je mali u odnosu na potrebe sistema. Istovremeno, nisu svuda postavljene početne vrednosti, ciljne vrednosti su nisko definisane, ili podrazumevaju usvajanje zakona, a ne obezbeđivanje njihovog kvalitetnog i sa standardima usaglašenog sadržaja.   

Važan nedostatak Programa i Akcionog plana je to što ne sadrže jasnu procenu finansijskih sredstava potrebnih za njihovo sprovođenje. Dokumenti su upućeni u javnu raspravu bez završenih konsultacija o finansiranju, zbog čega nije moguće proceniti da li postoje realni uslovi za sprovođenje planiranih aktivnosti.

Smatramo da je neophodno značajno unaprediti Predlog programa i Akcioni plan kako bi bili zasnovani na dokazima, usklađeni sa međunarodnim standardima i usmereni na stvarne potrebe dece žrtava i svedoka svih oblika nasilja. Bez ovih izmena postoji ozbiljan rizik da novi strateški dokument ne donese suštinske promene u zaštiti dece, već da ostane okvir bez odgovarajućih pravnih, institucionalnih i finansijskih pretpostavki za njegovu uspešnu primenu.

Dokument sa AŽC komentarima i sugestijama možete videti OVDE.