prava detetaAutonomni ženski centar, zajedno sa organizacijama ASTRA – akcija protiv trgovine ljudima i Grupa 484, u okviru koalicije prEUgovor, predao je Ministarstvu zaduženom za socijalnu politiku komentare i predloge za iznene i dopune Nacrta zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta. Komentari AŽC odnosili su se na dopune određenja o oblicima nasilja nad detetom, situacije u kojima se pružaju, kao i vrste posebnih mera zaštite deteta od nasilja, dopune određenja koje regulišu pravo deteta na oporavak i reintegraciju, na život u porodici i održavanje ličnih odnosa sa članovima porodice, obaveze i odgovornosti roditelja, prava deteta smeštenog van kuće.

azcU okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata članova njihovih porodica Autonomni ženski centar i Žene u crnom uputile su komentare nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kojima se traži prepoznavanje preživelih seksualno nasilje u ratu kao civilnih žrtava rata.

azc sAutonomni ženski centar je sačinio komentare na inicijalnu verziju Nacionalne strategije socijalne zaštite za period 2019-2025. godine, koji su dostavljeni Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu. Pored niza konkretrnih komentara, uključujući i one koji pohvaljuju nove mere podrške za određene grupe korisnika, ukazano je na niz neusklađenosti između Nacrta zakona o socijalnoj zaštiti (koji je bio u proceduri javne rasprave avgusta 2018.) i Nacrta strategije.

Povodom obeležavanja Nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Autonomni ženski centar apeluje na narodne poslanice i poslanike da ne usvoje predložene izmene Krivičnog zakonika kojima će kazna zatvora od 30 do 40 godina biti zamenjena kaznom doživotnog zatvora.

pravda sNezavisnim monitoringom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici za period od jula do decembra 2018. godine, Autonomni ženski centar je potvrdio raniju konstataciju o stabilizaciji postupanja nadležnih organa u ovoj oblasti. Prosečno, na mesečnom nivou izriče se 1572 zabrane kontakta i približavanja žrtvi, 689 mera udaljenja iz stana/kuće, a 663 osobe dobije obe hitne mere. Pol osoba kojima su izrečene hitne mere potvrđuje poznate podatke – muškarci ih dobijaju u 85%, a žene u 15% slučajeva. I odnos po polu između osoba kojima su izrečene obe hitne mere je očekivani – u 90% slučajeva to su muškarci, a u 10% žene, što indirektno govori i to da muškarci čine teža dela nasilja u porodici.

zasticena sProšle nedelje stupio je na snagu Pravilnik o zaštiti od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja Pravnog fakulteta Univerziteta Union. Ovo je drugi fakultet u Srbiji (pored FPN-a UBG-a) koji posebnim aktom nastoji da unapredi zaštitu zaposlenih lica i studentkinja/studenata od seksualnog uznemiravanja.

pravda justicia sRukovodeći se međunarodnim dokumentima i dvadesetpetogodišnjim iskustvom u radu sa ženama i decom žrtvama nasilja u porodici, partnerskog i seksualnog nasilja, Autonomni ženski centar je Ministarstvu pravde dostavio komentare na radni tekst Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period od 2019. do 2025. godine.

cedaw sNa 72 zasedanju UN Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena razmatran je Četvrti periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena. Državnu delegaciju je činilo 26 predstavnika/predstavnica izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, kao i dva prevodioca.

koalicija logo sKao što je u više navrata navođeno (tokom praćenja primene aktivnosti iz AP za Poglavlje 23), Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja realizovalo je izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije bez javne rasprave, a nacrt zakona nije bio dostupan ni na sajtu tog ministarstva.

medijska strategija sAutonomni ženski centar je u okviru javne rasprave podneo komentare i dopune na nacrt Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji. Ključni komentar odnosi se na činjenicu da Strategija mora da bude rodno osetljiva i rodno specifična, zato što žene čine 51% društva i zato što bi javno infortmisanje trebalo da omogući dostizanje rodne ravnopravnosti u svim sferama javnog i privatnog života (u skladu sa međunarodnim standardima, domaćim zakonima i strateškim dokumentima u toj oblasti).

cedaw zenevaNa 72 zasedanju UN Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena, na kojoj će se razmatrati Četvrti periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (28.2.2019. godine), održan je neformalni sastanak članica/članova Komiteta sa predstavnicama NVO iz Srbije, Velike Britanije i Bocvane (25.2.2019. godine).