azcPo običaju, tokom leta otvaraju se javne rasprave o važnim zakonima i strateškim dokumentima, te nas je i Ministartsvo omladine i sporta „zaposlilo“ komentarisanjem novog Predloga strategije za mlade u Republici Srbiji za period 2023. do 2030. godine. Autonomni ženski centra je podneo 19 predloga za izmene i dopune ciljeva i mera, najveći broj u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava i jedan broj u oblasti rodno zasnovanog nasilja. Trećina predloga je prihvaćena (12 od 19), a samo jedan je odbijen.

Autonomni ženski centar je svoje predloge i obrazloženja oslonio na prihvaćene međunarodne ugovore, kao i domaće zakone, strategije i uredbe. Najveći broj predloga je prihvaćen (12 od 19), delimično prihvaćen (6 od 19) i samo jedan je odbijen.

Prihvaćeno je dodavanje „seksualno“ ili „seksualno i reproduktivno“ (zdravlje i prava) u okviru Podcilja 5. koji se odnosi na zdravo i bezbedno okruženje za mlade. Prihvaćeni su i predlozi u vezi sa Merom 5.1., koji se odnose na seksualno i reproduktivno zdravlje (HIV i druge zarazne i polnim putem prenosive infekcije). Takođe, prihvaćeno je i uvođenje novog pokazatelja (7) u okviru Posebnog cilja 5: Stvoreni uslovi za zdravo i bezbedno okruženje i socijalno blagostanje mladih. (Udeo mladih koji koristi savremena kontraceptivna sredstva (po polu), mladih obolelih od polno prenosivih bolesti (po polu) i broj maloletničkih trudnoća (ispod 16 godina, i ispod 18 godina)). Prihvaćeni su i predlozi da se određeni pokazatelji razvrstaju/prate u odnosu na pol (npr. mentalno zdravlje).

Prihvaćenim možemo smatrati i dva predloga koja su označena kao delimično prihvaćena, a koja se odnose na savetodavne programe o seksualnom i reproduktivnom zdravlju za mlade u okviru zdravstvenog sistema (Pokazatelj 2 u okviru Mere 5.1. (Broj JLS koje imaju dostupne i besplatne usluga savetovanja za mlade u oblasti zdravlja...). Intencija AŽC je bila da se u svim domovima zdravlja u Srbiji obezbedi takva usluga, imajući u vidu da se aktuelno pruža u tek nešto više od 20 JLS, ali je podnosilac Strategije bio mišljenja da nije nužno da usluga bude pružena u zdravstvenom sistemu, već u saradnji sa zdravstvenim sistemom, što je sasvim korektan predlog (potencijalno predstavlja proširenje AŽC predloga, ali ostaje da ispratimo realizaciju mere).

Delimično je prihvaćem opšti predlog AŽC o ciljanim vrednostima. Predlagač Strategije je obrazloženju naveo da se vodilo računa o zatečenom stanju rodne ravnopravnosti i raspoloživim resursima (što je u skladu sa Zakonom o planskom sistemu i Uredbom o metodlogiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa). Izražena je saglasnost sa komentarom/predlogom AŽC da razlike između polova treba brže smanjivati i da visoko postavljeni ciljevi mogu da podstiču povećanu odgovornost svih aktera, te je navedeno da će još jednom preispitati ciljane vrednosti.

Udeo mladih izložen različitim vrstama nasilja uz predlog da se umesto prijavljenog računa preživljeno nasilje (bez obzira na to da li je prijavljeno), prihvaćen je delimično (deo koji uključuje dodavanje seksualnog nasilja, uz fizičko i psihičko nasilje), ali nije prihvaćno da se rizik procenjuje nezavisno o broja prijava, uz obrazloženje da je cilj da se poveća broj osoba koje su osnažene da prijave nasilje. Iako deluje da je ovo prihvatljivo obrazloženje, ne treba zaboraviti da osnaživanje da se nasilje prijavi mora da bude praćeno poboljšanjem institucionalnog odgovora kada se prijavi, uključujući smanjenje sekundarne viktimizacije, kao i ozbiljnim ulaganjem u institucionalne resurse (ljude, znanje, odgovornost, tehniku i vreme), kako povećano prijavljivanje ne bi bilo praćeno istim ili čak manjim merama istraga, optuženja i osuda (kao što je aktuelno slučaj sa prijavama nasilja u porodici, seksualnog uznemiravanja i proganjanja).

Dopuna Mere 5.1.  (Podrška programima koji doprinose razvoju zdravih stilova života), prihvaćena je dodavanjem odrednica o reproduktivnom i seksualnom zdravlju, ali nije izdvojena kao posebna mera, što je bio predlog AŽC. Prihvaćen je predlog da se dopuni opis stanja u vezi sa rizičnim seksualnim ponašanjem mladih u Srbiji. Delimično je prihvaćen i predlog u vezi sa pokazateljem medijske pismenosti, uz obrazloženje da se odnosi „na pismenost u najširem smislu te ne treba da se posebno specifikuje nijedna oblast“, a AŽC predlog je naglasio stereotipne rodne uloge i rodno zasnovano nasilje.

U vezi sa Merom 5.2. i Pokazateljima 2 i 3 predloženo je da se precizira o kojim vrstama bezbednosnih problema/rizika je reč (jer bez toga neće biti jasno u kojim oblastima je došlo do poboljšanja), ali je predlagač naveo  da se „Pokazatelj odnosi na sve vrste bezbednosti“ (?). U vezi sa drugim komentarom AŽC na istu meru (da su ciljane vrednosti izrazito niske), predlagač je odgovorio da su „Povećane ciljane vrednosti u oba pokazatelja“. Ipak, čini nam se da ovo neće rešiti problem praćenja napretka u bezbednosti. Takođe, AŽC je predložio da se u Meri 5.2. u Pokazatelju 6 preciziraju sve vsrste rodno zasnovanog nasilja u skladu sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici, a predlagač je odgovorio da je „Ovako razvrstavanje podataka veoma teško dobiti, posebno što se neki vidovi nasilja prepliću ili je osoba izložena različitim vidovima nasilja...“, ali da su u Meri 5.2. dodatno precizirani svi oblici nasilja koje navodi Konvencija.   

Konačno, nije prihvaćen jedino predlog da se u Pokazatelju 4 u okviru Mere 5.1. doda specifikacija „prevencija rizičnog seskualnog ponašanja i unapređenje reproduktivnog zdravlja“ uz obrazloženje da ovaj pokazatelj uključuje „sve projekte usmerene na mlade u zdravstvenom riziku i na mlade iz grupa koje su u riziku od socijalne isključenosti“, tako da uključuje i projekte koji se odnose na predložene teme. Ostaje da se isprati da li će izveštaji o realizaciji ove mere razvrstati podatke prema temama i ciljnim grupama.

Sve u svemu, napor AŽC da unapredi Predlog strategije za mlade u Republici Srbiji za period 2023. do 2030. godine mogao bi se oceniti kao uspešan. Takođe, primećuje se da su obrazloženja predlagača dosta korektna (bez obzira da li se sa njima slažemo), što je prilično različito u odnosu na iskustvo sa obrazloženjima drugih ministarstava na dokumenata javnih politika koje je AŽC komentarisao u prethodnom periodu.

Predloge AŽC možete pogledati OVDE.

Izveštaj o javnoj raspravi o Predlogu Strategije možete videti OVDE.