„Nema izvinjenja žrtvama i porodicama, nema nadoknade štete, nema lične ni profesionalne odgovornosti“, rekla je predstavnica Autonomnog ženskog centra, Tanja Ignjatović, na današnjoj konferenciji za medije koju je organizovao Zaštitnik građana povodom predstavljanja utvrđenih propusta u radu nadležnih institucija u 12 od 14 slučajeva ubistava žena u Srbiji. Prema rečima Zaštitnika građana, u tih 12 slučajeva, uključujući i masovno ubistvo u Žitištu, utvrđeno je da su institucije imale saznanja o postojanju nasilja prema ženama u porodici, ali da nisu blagovremeno, ili uopšte, reagovale.
Autonomni ženski centar ne veruje da se sistemska rešenja za složen problem kakvo je nasilje prema ženama i nasilje u porodici donose za dva dana. Ipak, odlučile smo da, zbog svih žena koje su svakodnevno izložene nasilju, učestvujemo na sastanku sa ministrima i premijerom tehničke Vlade i da iznesemo svoje stavove o načinima unapređenja propisa i profesionalne prakse.
U nastavku pročitajte celokupno saopštenje za javnost Autonomnog ženskog centra nakon današnjeg sastanka sa ministrima i premijerom tehničke Vlade.
Ženska platforma za razvoj Srbije 2014-2020 (ŽPRS) organizovala je 13.7.2016. sastanak sa narodnim poslanicama, predstavnicama Ženske parlamentarne mreže, u cilju praćenja i procene napretka u ostvarivanju mera za postizanje vladavine prava i nediskriminacije.
Autonomni ženski centar je dostavio komentare radnoj grupi za izradu Građanskog zakonika u kojima smo istakle neslaganje sa konceptom izrade jedinstvenog Građanskog zakonika koji bi u sebi sadržavao odredbe iz drugih oblasti, poput obligacionog i naslednog prava.
U okviru opštih komentara posebno je naglašen problem sa uključivanjem Porodičnog zakona u Građanski zakonik.
Autonomni ženski centar je pripremio Izveštaj iz senke na državni izveštaj Komitetu za prava deteta (NON) Protection of children in Serbia.
Nakon Zaključnih komentara na drugi i treći periodični izveštaj u kojima je CEDAW Komitet prepoznao mesta posebne zabrinutosti, Republika Srbija je dostavila svoj odgovor na ove tačke. Autonomni ženski centar je tim povodom CEDAW Komitetu uputio svoje viđenje.
Predstavnice Autonomnog ženskog centra učestvovale su 24.6.2016. na stručnom skupu za definisanje standardnih operativnih procedura (SOP) za postupanje u slučajevima rodno zasnovanog nasilja tokom kriznih situacija. Sastanak je organizovao Populacioni fond Ujedinjenih nacija(UNFPA), koji je i sačinio prvi nacrt Nacionalnih standardnih operativnih procedura za prevenciju i odgovor na rodno zasnovano nasilje u kriznim situacijama, u saradnji sa Republičkim zavodom sa socijalnu zaštitu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova prihvatilo je najveći deo komentara Autonomnog ženskog centra na nacrt Zakona o azilu i privremenoj zaštiti. Sugestije AŽC-a su se odnosile na usklađivanje nacrta Zakona sa odredbama Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama u pogledu prepoznavanja rodno zasnovanog nasilja kao osnova dodele izbegličke zaštite i uvođenja rodno osetljivih procedura odlučivanja o zahtevu za azil. MUP je najvećim delom prihvatio podnete komentare, tako da su rod i rodni identitet prepoznati kao osnov po kome jedno lice može biti izloženo progonu, a rodno zasnovano nasilje je prepoznato kao vrsta proganjanja, što predstavlja osnov dodele međunarodne zaštite.
Autonomni ženski centar je dostavio komentare na predlog novog Nacionalnog akcionog plana (NAP) za primenu Rezolucije Saveta bezbednosti 1325 – Žene, mir i bezbednost.
Da država samo deklarativno brine o ženama žrtvama nasilja, i to najviše u vreme predizborne kampanje, pokazuju rezultati konkursa Ministarstva pravde za dodelu sredstava prikupljenih primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja.
“Sprovođenje politika za eliminisanje diskriminacije žena i postizanje rodne ravnopravnosti u prethodnom periodu nije bilo funkcionalno i međusobno usklađeno”, piše Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra za novi rEUformator bilten, čija je centralna tema način na koji pristupanje Evropskoj uniji utiče na položaj žena u Srbiji.