Kada se dese ubistva žena, neprekidno pozivamo na odgovornost, pišemo pritužbe, žalbe, tražimo da se to ispita. Od 14 ubistava, utvrđeno je da su propusti institucija bili u 12 slučajeva. Svake godine se nadamo da će se situacija promeniti i smanjiti broj ubijenih žena, rekle su gostujući u Novom danu Aleksandra Nestorov i Vedrana Lacmanović.
Ceo tekst sa video prilogom dostupan je ovde.
- Po tome proizilazi da ukoliko se žrtva skameni od straha, pa nije u stanju da se brani, ili ukoliko je napiju ili joj daju tablete koje će je umrtviti, to nije silovanje već nedozvoljene polne radnje. Za to delo osoba može biti osuđena do tri godine zatvora, a male kazne u praksi su najčešće uslovne osude - kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.
Ceo tekst dostupan je ovde.
Trenutno konkurs nije aktivan i ova sredstva nisu na raspolaganju organizacijama, niti korisnicama usluga socijalne zaštite. "Naše očekivanje je da Ministarstvo vrlo uskoro donese uputstvo za licenciranje usluge SOS telefona kako bi ženske organizacije iz cele Srbije mogle da dobiju licencu jer ovu uslugu pružaju više od 20 godina, uglavnom volonterski. Te organizacije, okupljene u Mrežu "Žene protiv nasilja", bile su vrlo dobronamerne u odnosu na Ministarstvo i pokušale da objasne zašto je potrebno da ova usluga ostane u sferi ženskih organizacija koje rade na lokalu", navodi Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Ceo tekst dostupan je ovde.
U 2017. godini u porodičnom nasilju u Srbiji je ubijeno 26 žena. Partnersko nasilje nije ni privatni ni porodični problem, već je reč o ozbiljnom društvenom problemu, poručuju nadležni na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Jedan dan posvećen tom problemu nije dovoljan, a koordinatorka Autonomnog ženskog centra, Tanja Ignjatović, za RTS ističe da nedostaje sistemsko rešenje, kao i sveobuhvatna podrška žrtvama – besplatno pravna pomoć, pomoć u stanovanju i zapošljavanju.
Ceo tekst dostupan je na ovom linku.
„Veoma mi je drago što sam imao priliku da sarađujem sa Peletom i Ivom kao i činjenicom da ćemo ovim spotom da podignemo svest ljudi da je nasilje nad ženama vrlo prisutno i da treba da obratimo pažnju na to. Kada sam video kampanju pod nazivom Nije svako delo umetničko delo dobio sam ideju da kontaktiram Autnomni ženski centar i da zajedno sa njima pošaljemo poruku javnosti“, kaže Marko Luis.
Ceo tekst sa spotom dostupan je ovde.
- Govorimo na svim ovim seminarima prvenstveno o partnerskom nasilju, a zatim o nasilju u porodici. Partnersko nasilje u porodici odnosi se na supružnike, bivše supružnike, najčešće suprug u odnosu na suprugu, otac u odnosu na majku, ali ima nasilja između braće i sestara, nad starima, odrasla deca budu nasilna prema svojim ostarelim roditeljima. To je sve predmet, ali je fokus na partnerskom nasilju zato što je ono najrasprostranjenije i najpodložnije našim profesionalnim i ličnim predrasudama. Tako i danas ponovo govorimo o predrasudama profesionalaca koji ih vode kada procenjuju i odlučuju kako će zaštititi žrtvu i koje će procedure primeniti - navela je Jeca Nedeljkov, saradnica Autonomnog ženskog centra.
Ceo tekst sa video prilogom dostupan je ovde.
Svaki četvrti mladić i deseta devojka u Srbiji misle da jedan šamar nije nasilje - to je, između ostalog, pokazalo istraživanje o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju među mladima koje je nedavno, u 10 gradova u Srbiji, sproveo Autonomni ženski centar u okviru kampanje “Mogu da neću. Ljubav nije nasilje”.
Na pitanje zašto se razlikuju stavovi dečaka i devojčica o nasilju, Pavlović kaže da se devojčice osetljivije na nasilje, jer su najčešće one te koje su tom nasilju izložene. "Devojčice su češće izložene tom nasilju i one najbolje znaju kakve su posledice toga. One ga, iz ličnih iskustava, bolje prepoznaju, iako ne umeju da imenuju da li je to nasilni obrazac", rekla je Pavlović.
Ceo tekst sa videom dostupan na sajtu N1 na ovom linku.
"Iako imamo veći broj kampanja za podizanje svijesti o problemu nasilja prema ženama (posebno nasilja u obitelji) koje iniciraju nadležni državni organi, medijsko izvještavanje još uvijek je senzacionalističko, često takvo da ne poštuje osnovne etičke standarde. Nisu unesene potrebne izmjene u obrazovnom sustavu, u nastavne materijale za učenike svih uzrasta. Neodgovarajuća je inicijalna obuka stručnjaka, a nedovoljan je i broj obuka u okviru stručnog usavršavanja profesionalaca koji postupaju u slučajevima nasilja prema ženama", istaknula je Tanja Ignjatović.
Ceo tekst dostupan je ovde.
Svaki četvrti mladić u Srbiji smatra da "jedan šamar nije nasilje", a svaka treća mlada osoba u Srbiji, bez obzira na pol, smatra da je devojka koja nosi kratku suknju i usku majicu "sama kriva" ako je neko napadne, pokazalo je istraživanje Autonomnog ženskog centra (AŽC).
Ceo tekst dostupan ovde.
Nikad to nije jedan šamar, niti je to uglavnom samo jedno nasilje, kaže nam Tanja Ignjatović i objašnjava da nasilnik čini sve da bi uspostavio potpunu kontrolu nad žrtvom - izoluje je, kontroliše i čini apsolutno zavisnom. "Njegova pravila, objašnjenja i vrednosti postaju njene. Ona počinje da realnost sagledava 'njegovim očima', da veruje u realnost koju joj nasilnik kreira, bez mogućnosti da to proveri sa osobama od poverenja".
Ceo tekst dostupan je ovde.