“Što se tiče istinitosti izveštavanja, identitet ovog autora nije moguće proveriti, a odredba o novinarskoj pažnji prekršena je u smislu da je ovim tekstom autor diskriminisao ne samo feministkinje, već i sve žene, s obzirom na to da je pisao o slučajevima čedomorstava i iznosio neke statističke podatke u koje ne možemo da poverujemo da li su tačni jer ne možemo da poverujemo ni da autor uopšte postoji”, kaže aktivistkinja Autonomnog ženskog centra Sanja Pavlović.
Ceo tekst dostupan je ovde.
Da li su tragični događaji ispred centara za socijalni rad mogli da budu sprečeni? Zašto su se desili upravo ispred jedne od institucija čiji je posao da štiti žrtve od nasilnika?
Celu emisiju u kojoj je gostovala i Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra možete preslušati na ovom linku.
Posle neverovatnog saopštenja predstavnika sindikata Nezavisnost, u kome se traži da se iz poslova centara za socijalni rad (CSR) „izbace poslovi aktivne zaštite od nasilja u porodici“, jer se stručni radnici u ovim ustanovama bave „socijalnom, porodičnopravnom zaštitom i savetodavnim radom“ a ne krivičnim delima – ne mogu a da ne prokomentarišem apsurdnost toga zahteva. Kako su oni koji govore u ime stručnih radnika u centrima za socijalni rad zamislili da se bave onim što smatraju da treba da rade, ako neće da se bave nasiljem u porodici, koje uostalom i nema uvek elemente krivičnog dela? Kakve su veze između poslova „porodičnopravne zaštite“ i „opsluživanja organa unutrašnjih poslova i tužilaštva“ kojima oni hoće da se bave – sa poslovima „aktivne zaštite od nasilja u porodici“ kojima oni odbijaju da se bave? I da li je to uopšte moguće?
Ceo autorski tekst Tanje Ignjatović za Peščanik dostupan je ovde.
Aktivisti NVO koje se bave pravima i zaštitom žena zatražili su na protestu odgovornost nadležnih institucija i ministarstava za propuste koji su u Novom Beogradu i Rakovici doveli do ubistava dve žene i jednog deteta. Sistem mora da se menja, mi ga plaćamo i hoćemo efikasan sistem koji štiti žene od muškog nasilja, kaže Aleksandra Nestorov.
Ceo tekst sa video prilogom gostovanja dostupan je ovde.
Na 120 mesta širom Beograda, na reklamnim panoima, postavljeni su plakati u okviru kampanje „Tragovi“, Autonomnog ženskog centra, u kojoj su tragovi nasilja prema ženama naizgled predstavljeni kao umetnički rad.
Ceo tekst sa fotografijama dostupan je ovde.
Koordinaciono telo Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost i Autonomni ženski centar usaglasili su danas preporuke koje je potrebno preduzeti kako bi borba protiv nasilja nad ženama bila delotvornija, a neke od mera su elektronska evidencija svakog pojedinačnog slučaja i uvođenje nacionalne SOS linije.
Ceo tekst dostupan na ovom linku.
Mreža organizacija za decu Srbije i Mreža Žene protiv nasilja, uz podršku Autonomnog ženskog centra, najoštrije su protestovali, povodom, kako navode, propusta državnih institucija da zaustave nasilje u porodici, više od 100 organizacija civilnog društva.
Ceo tekst dostupan je na ovom linku.
Institucije su morale da spreče da se jučerašnje dvostuko ubistvo desi upravo ispred Centra za socijalni rad, i to u kontesktu viđanja sa detetom, ocenila je Tanja Ignjatović, programska koordinatorka Autonomnog ženskog centra.
Ceo video prilog dostupan je ovde.
Povodom ubistva u Centru za socijalni rad, o nasilju nad ženama govore Nataša Jović, pomoćnica generalnog sekretara Zaštitnika građana, i Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra. Razgovor vodila Svetlana Lukić.
Ceo video snimak razgovora dostupan je na ovom linku.
Kako je i čime sve potpomognuto nasilje nad ženama u Srbiji? Šta i ko zapravo može da utiče na to da se ova situacija promeni? O tim pitanjima smo razgovarali sa Sanjom Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.
Ceo tekst dostupan je na ovom linku.
