Posle neverovatnog saopštenja predstavnika sindikata Nezavisnost, u kome se traži da se iz poslova centara za socijalni rad (CSR) „izbace poslovi aktivne zaštite od nasilja u porodici“, jer se stručni radnici u ovim ustanovama bave „socijalnom, porodičnopravnom zaštitom i savetodavnim radom“ a ne krivičnim delima – ne mogu a da ne prokomentarišem apsurdnost toga zahteva. Kako su oni koji govore u ime stručnih radnika u centrima za socijalni rad zamislili da se bave onim što smatraju da treba da rade, ako neće da se bave nasiljem u porodici, koje uostalom i nema uvek elemente krivičnog dela? Kakve su veze između poslova „porodičnopravne zaštite“ i „opsluživanja organa unutrašnjih poslova i tužilaštva“ kojima oni hoće da se bave – sa poslovima „aktivne zaštite od nasilja u porodici“ kojima oni odbijaju da se bave? I da li je to uopšte moguće?

Ceo autorski tekst Tanje Ignjatović za Peščanik dostupan je ovde.