Madrid, 27. novembar 2006.

pripremila Tanja Ignjatović, Autonomni ženski centar,
Program razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici

Savet Evrope (SE) je 27. novembra 2006. godine u Madridu organizovao konferenciju na kojoj je lansirana panevropska kampanja: Stop nasilju u porodici nad ženama!, koja će trajati do 8. marta 2008. godine.

Učesnice/i konferencije bile/i su predstavnice/i vlada i parlamenata najvećeg broja država članica[1], predstavnicei Parlamentarne skupštine SE, Saveta ministara, Kongresa regiona i lokalnih uprava, različitih tela u SE (Savet za socijalnu politiku, Savet za jednakost između muškaraca i žena, Savet za ljudska prava), predstavnicei španskog parlamenta i vlade, predstavnicei međuvladinih i internacionalnih NVO, predstavnice nacionalnih NVO i mediji.

Vlada Republike Srbije imenovala je g-đu Draganu Petrović, potpredsednicu Saveta za ravnopravnost polova, kao predstavnicu vlade. Narodna skupština RS nije imala imenovanu predstavnicu. 

Program konferencije  organizovan je u 4 tematske celine:
1. Podrška i zaštita žrtava nasilja;
2. Inovacije u zakonskim i političkim merama protiv nasilja nad ženama;
3. Promena stava prema nasilju nad ženama;
4. Ujedinjeni u borbi protiv nasilja nad ženama;

Uvodno izlaganje je podnela g-đa Carol Hagemann-White, profesorka na Univerzitetu u Osnabruku u Nemačkoj, koordinatorka izrade Studije o nasilju nad ženama[2]  koju je naručio SE; Ona je pozvala učesniceke da minutom ćutanja odaju poštu svim ubijenim ženama. Svi politički govori uključili su jasan politički stav najviših predstavnikaca SE da nasilje nad ženama predstavlja kršenje ljudskih prava, dostojanstva, digniteta i prava na slobodan život i razvoj, te da je suprotno vrednostima i principima demokratije, izražavajući opredeljenost SE na nultu toleranciju prema nasilju, i nedvosmislenu odgovornost država za svaki pojedinačni slučaj nasilja. Predstavnice država članica[3] podnele su izveštaje o naporima vlada i parlamenata u obezbeđivanju ravnopravnosti žena u javnoj i političkoj sferi, zakonskim promenama i državnim politikama u oblasti nasilja u porodici. Predstavnice nevladinih mreža (WAVE) i ženskih NVO su naglasile potrebu organizovane, od države finansirane podrške žrtvama nasilja u porodici, koja podrazumeva i standarde rada, adekvatne ljudske i finansijske resurse i preporučile WAVE priručnik za skloništa. Predstavnica Litvanije je naglasila da njena država finansijski ne podržava nezavisne nevladine organizacije koje pružaju socijalne usluge ženama, što je problem koji naglašavaju gotovo sve post-komunističke države, članice EU.

Na svečanoj ceremoniji proglašenja Kampanje govorili su g. Van Der Linden, predsednik Parlamentarne skupštine SE, g. Stolfi, presedavajući Saveta ministara SE, g. Davis, generalni sekretar SE, g. Zapatero, predsednik vlade Republike Španije. G-din Davis je naglasio da su žrtve nasilja i žrtve našeg ćutanja i zanemarivanja; založio se za prestanak umanjivanja problema i agresivnosti; insistirao je da muškarci moraju da se suprostave nasilja nad ženama; naglasio je odgovornost svake vlade za poštovanje ljudskih prava, odgovornost da se istraže slučajevi, predvide mere zaštite za žrtve, kazne učinioci u svim oblastima gde žene trpe nasilje; obavestio je da će SE tražiti izveštaje od država koji sadrže ne samo informaciju o broju usvojenih dokumenata i održanih seminara, već o realnoj promeni za stvarni život žena. G-din Zapatero je svoj govor započeo čestitajući SE na kampanji koja bi trebalo da označi kraj tolerancije na nasilje prema ženama; govoreći o ozbiljnosti problema izvestio je o ženama koje su ubijene u partnerskim relacijama; govorio je o naporima španske vlade da omogući ženama učešće u javnom životu, o novim zakonskim rešenjima (u oblasti nasilja i rada) ističući da je dugoročni cilj postizanje nezavisnosti žena; naglasio je ulogu edukacije kroz obrazovni sistem, ali i ulogu medija i reklama za reprezentaciju žena; govorio je o nužnosti smanjenja sekundarne viktimizacije žena u kontaktu sa profesionalcima, kao i o potrebi formiranja «opservatorija» za praćenje efekata mera. 

Ekspertska grupa SE (Task Force) izradila je dokument (EG-TFV) koji je usvojen na zasedanju Saveta ministara juna 2006. godine; Dokument sadrži osnovne informacije o stavu SE prema nasilju nad ženama, uključujući nasilje u porodici, glavne teme i ciljeve kampanje[4], spisak zadataka/mogućih akcija[5], pobrojane ciljne grupe, period trajanja kampanje i ključne datume, odgovornosti tela u SE, odgovornosti država članica (vlada, parlamenata i reginalnih/loklanih tela). Pobrojane su planirane aktivnosti SE i predložene aktivnosti državama članicama. Predstavnice ekspertske grupe su na konferenciji naglasile da se od država članica očekuje da formiraju nacionalne radne grupe koje mogu da uključe i ženske NVO i predstavnikece civilnog sektora, da izrade nacionalni akcioni plan u kojim će biti konstatovano stanje predložene što konkretnije mere za postizanje željenog progresa, te da periodično i finalno (8. marta 2008.) izveste o postignutom napretku. 

  Više na linku panevropska kampanja


[1] od 46 država članica - 35 parlamenata i 30 vlada je imenovalo focal point-e do 25. novembra 2006.
[2] Ekspertski tim je svim članicama SE juna 2005. poslao upitnik sa pitanima koja se odnose na preduzete aktivnosti u vezi sa Preporukom Rec(2002)5,  na osnovu kojeg je urađena pregledna studija. Republika Srbija nije odgovorila na upitnik; 
[3] Turska, Finska, Italija, Bugarska, Španija, Francuska, Velika Britanija, Hrvatska, Azerbejdžan;
[4] ciljevi kampanje: 1. Podizanje svesti članica SE da je nasilje nad ženama kršenje ljudskih prava; 2. Urgiranje na politici koja će obezbediti resurse za konkretne rezultate i okončanje nasilja nad ženama; 3. Promocija efektivnih mera u prevenciji i zaštiti, uključujući zakonsku regulativu i nacionalne akcione planove izrađene prema uputstvima iz Preporuka Rec(2002)5
[5] organizovan u 4 oblasti: 1. Zakonske i političke mere koje je moguće preduzeti; 2. Podrška i zaštita žrtava; 3. Formiranje baza podataka/statistike o nasilju nad ženama; 4. Podizanja svesnosti javnosti o nasilju nad ženama kao kršenju ljudskih prava;