• Leila Ruždić Trifunović, predsednica Odbora za ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije
• Ranka Vujović, načelnica Odeljenja za drugostepeni postupak i nadzor u Sektoru za zaštitu porodica i dece, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike RS
• Snežana Simić, pomoćnica ministra, Ministarstvo zdravlja RS
• Zoran Pašalić, sudija, Udruženje sudija za prekršaje RS

Cilj javnog razgovora je razmatranje trenutnog stanja državne politike u odnosu na nasilje u porodici, posebno nasilje nad ženama, kao i planova za sistemsko i efektivno rešavanje ovog problema: nacionalna strategija, akcioni plan, mehanizmi za podršku osobama koje su preživele nasilje, standardne procedure postupanja unutara i između službi, finansijska sredstva, praćenje efekata preduzetih mera i potreba/prava korisnica/ka. 

“DRŽAVANA STRATEGIJA PREVENCIJE I ZAŠTITE
OD NASILJA NAD ŽENAMA U PORODICI” 

«Nasilje nad ženama u porodici ponovo je u porastu i prisutno je u svakoj državi članici Saveta Evrope. Ne poznaje geografske granice, nije ograničeno godinama, nije posebna sklonost ni jedne rase i prisutno je u svim vrstama porodičnih odnosa i u svakoj društvenoj sredini. Nasilje u porodici karakteriše nasilno ponašanje u različitim oblicima, fizičkom, seksulanom ili psihološkom, a može biti zasnovano i na finansijskoj zavisnosti. Porodično nasilje je jedno od najrasprostranjenijih oblika kršenja ljudskih prava na svetu i mora biti suzbijeno u svim državama članica Saveta Evrope».

Šefovi zemalja i vlada država članica Saveta Evrope
 na Trećem samitu, Varšava, maj 2005.

Nasilje u porodici – vidljiv društveni problem

Efikasno rešavanje problema nasilja u porodici postaje sve značajnije pitanje zaštite ljudskih prava građana/ki u Republici Srbiji. Visok stepen rasprostranjenosti nasilja u porodici i očigledna zabrinutost javnosti i profesionalaca, uz uspostavljena zakonskih rešenja, još uvek nisu uslovili celovit, delotvoran i efikasan društveni odgovor na ovaj problem. Naprotiv, delovanje javnih službi u rešavanju problema nasilja u porodici je fragmentarno:

• ne postoji razvijen sistem saradnje između relevantnih službi, nisu definisani i usaglašeni standardi postupanja unutar institucije i između službi i sektora,
• profesionalci često izbegavaju probleme, nude fragmentarna rešenja, „odlažu” rešavanje problema ili prebacuju odgovornost na druge službe u zajednici,
• ne postoji jasan i efikasan način praćenja aktivnosti zaštite od nasilja i procene efekata pruženih usluga,
• nedovoljno su angažovani lokalni resursi, a javne službe ne učestvuju u dovoljnoj meri u planiranju i izradi strateških i akcionih planova zaštite.

Normativni okvir za realizaciju aktivnosti u oblasti nasilja u porodici, uključujući nasilje nad ženama u porodici predstavlja:

• Međunarodne konvencije koje je država ratifikovala: Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama (CEDAW), Konvencija o pravima deteta;
• Krivični zakonik i Porodični zakon Republike Srbije, a od 1.1.2007. i Prekršajni zakon RS; 
• Polazni okvir Nacionalne strategije protiv nasilja;
• Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (usvojen avgusta 2005.);
• Strategija za smanjenje siromaštva u Republici Srbiji (usvojena 2003.)
• Strategija reforme sistema socijalne zaštite u Republici Srbiji (usvojena decembar 2005.);
• Nacionalni plan aktivnosti za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti (dokument u nastajanju);

Savet Evrope – Ujedinjeni parlamenti u borbi protiv nasilja nad ženama u porodici

Prema Akcionom planu koji su usvojili šefovi zemalja i vlada država članica na Trećem samitu (Varšava 16-17 maj 2005), Savet Evrope je odlučio da sprovede panevropsku kampanju za borbu protiv nasilja nad ženama, uključujući i nasilje u porodici. Parlamentarna Skupština poziva nacionalne Parlamente članica SE (iz Rezolucije 1512 (2006)) da:

• organizuju javne i parlamentarne debate u kojima će osuditi nasilje u porodici, i parlamentarne sednice na kojima će ispitati i proceniti efektnost zakonskih i drugih mera koje se tiču nasilja u porodici;
• usvoje odgovarajuće zakone, budžetske mere i nacionalni plan kojim će se stati na put nasilju u porodici nad ženama;
• osiguraju da se zakoni i mere koje su već usvojene primenjuju na zadovoljavajući način, i tamo gde je to moguće u saradnji sa javnim ličnostima i aktivnim NVO;
• ohrabre javne vlasti da preduzmu neophodne aktivnosti da borba protiv nasilja u porodici bude efektivna i javna, posebno, obezbeđujući skloništa za žrtve nasilja i njihovu decu, osnivajući službe za pomoć i podršku žrtvama nasilja u porodici u policijskim stanicama, treninge relevantnih zaposlenih (u zdravstvu, policiji, pravosuđu, socijalnoj zaštiti i obrazovanju), obezbeđuju da se prijave žena u policiji razmatraju ozbiljno, osnivaju centre za rad sa nasilnicima i da vode statistiku (pol, vrsta nasilja, odnos nasilnika i žrtve);
• identifikuju prepreke za primenu normi Preporuka Komiteta ministara Rec(2002)5 državama članicama o zaštiti žena od nasilja;
• iniciraju na nacionalnom nivou informativnu i preventivnu kampanju o nasilju u porodici, i uz pomoć zdravstva/socijalnih službi, kampanju da se otkriju žrtve nasilja u porodici;
• učine svaki napor da usvojene zakonadavne mere i postojeći servisi pomoći žrtvama budu poznati široj javnosti;
• posebnu pažnju posvete grupama žena koje su posebno izložene riziku i posledicama nasilja u porodici, posebno ženama imigrantkinjama, Romkinjama, ženama iz manjinskih etničkih zajednica, trudnicama, invalidkinjama ili povređenim ženama, ženama u situacijama da zavise od drugih ili ženama suočenim sa problemom alkohola ili droga.

Na koji način i sa kojim rezultatima Republika Srbija sprovodi obaveze i preporuke međunarodne zajednice? Koji su efekti sprovođenja domaće legislative? Kako se sistem i službe nose sa rasprostranjenim predrsaudama prema nasilju u porodici, posebno prema nasilju nad ženama? Na koji način su rešena pitanja prevencije i zaštite žrtava? Kako izgraditi sistemski i efektivan pristup problemu nasilja u porodici, posebno nasilja nad ženama?

Autonomni ženski centar
Program razvoja dobre prakse u oblasti nasilja u prodici

23 novembar 2006.