U prezentaciji su učestvovale:

Prof. dr Nevena Petrušić, Dekanka Pravnog fakulteta u Nišu i članica Ženskog istraživačkog centra iz Niša

Prof. dr Slobodanka Konstatinović Vilić, redovna profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i članica Ženskog istraživačkog centra iz Niša

Tanja Ignjatović, psihološkinja, Autonomni ženski centar

Vanja Macanović, advokatica, Autonomni ženski centar

Prezentaciji su prisustvovali predstavnici/ce Ministarstva pravde i Ministarstva rada i socijalne politike, Kabineta Zaštitnika građana, Vrhovnog suda Srbije i sudova u Beogradu, kao i predstavnici/ce ostalih relevantnih institucija koje se bave prevencijom i zaštitom od nasilja u porodici i međunarodnih organizacija.

Rezultati istraživanja:

Autorke : Prof. dr Nevena Petrušić, Prof. dr Slobodanka Konstantinović Vilić

Predmet istraživanja: analiza pravne prakse nastale primenom mera porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici, ustanovljenih Porodičnim zakonom RS od 2005.

Cilj: sagledavanje fenomenologije nasilja u porodici čije izvršenje uzrokuje potrebu za određivanjem mera zaštite kao i uvid u praktično funkcionisanje mehanizma porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici

Period: od juna 2006. godine do juna 2008.

Broj predmeta: 104 predmeta

Mesto istraživanja: Beograd

Zaključci:

• Postupak za zaštitu od nasilja u porodici najčešće su pokretale osobe ženskog pola 85,3%

• Među tuženima preovladavaju osobe muškog pola 88,3%

• Najveći broj tužilja je u vreme podizanja tužbe bilo razvedeno 28,3%, a u bračnoj zajednici bilo ih je 27,4%.

• Među tuženima preovlađuju lica sa srednjim obrazovanjem

• Deca kao tužioci, a roditelj kao tuženi se pojavljuju u 11,7% predmeta

• U 64,5% slučajeva tužilje i tuženi imaju zajedničku maloletnu decu

• Najveći broj tužilja prijavljivao je ranije akte nasilja, samo u 4,2% slučajeva nisu prijavljivali

• Nasilje je najčešće prijavljivano policiji 54,2% dok je od toga krivični postupak pokrenut u samo 14,2% slučajeva

• Mesto nasilnog događaja je isto kao i mesto stanovanja u 97,4% slučajeva

• Među tuženima koji su imali oružje 19,5% je onih koji su ga upotrebili

• Maloletna deca su prisustvovala izvršenju nasilja u 63,4% slučaja

• U 44,1% predmeta sud je odredio one mere zaštite koje je tužilja tražila.

• Najčešće određivane mere zaštite su zabrana daljeg uznemiravanja (43,5%) i zabrana prilaska (22,6%), dok je mera iseljenja tuženog izrečena u 18,3% slučajeva

Iako je postupak donošenja mera zaštite hitan istraživanje pokazuje da u predmetima na kojima nije ulagana žalba:

• Prvo ročište održano je u periodu do 30 dana u najvećem broju slučajeva 76,7%

• Najčešće je presuda doneta u periodu izmedju 1 i 2 meseca u 39,4% slučajeva

• U najvećem broju slučajeva presuda je postala pravosnažna izmedju 2 i 5 meseci u 32,6% slučajeva

Preračunati troškovi zastupanja klijentkinja u Autonomnom ženskom centru, uključujući i sudske takse (za tužbu i presudu), bili su prosečno 40.877 dinara (od 15.650 do 56.600 dinara), odnosno oko 2,5 prosečne plate za svaku klijentkinju