sreda, oktobar 23, 2019

vreme protiv nasilja 1

U okviru projekta “Vreme protiv nasilja” koji sprovodi nedeljnik Vreme, danas je u prostorijama press centra UNS-a prezentovano istraživanje percepcije građana/-ki na temu porodičnog nasilja. Predstavnica Autonomnog ženskog centra, Tanja Ignjatović, komentariše rezultate i ukazuje na neodgovarajući interpretativni i vrednosni okvir.

Istraživanje je bilo sprovedeno tokom februara, na reprezentativnom uzorku od 1200 ispitanika/-ca od strane istraživačkog tima Nove srpske političke misli, a istraživačice Ivana Rajić i Jelena Nikolić predstavile su nalaze.

Većina opšte populacije, blizu 70% ispitanih, smatra da je nasilje u porodici veliki društveni problem u Srbiji (razvrstano prema polu, 80% žena je odgovorilo na ovaj način, i samo 56% muškaraca). Da nasilju u porodici društvo ne pridaje dovoljno važnosti smatra 60% ispitanih, a isti procenat smatra da žrtve nasilja nemaju poverenja u nadležne službe koje se bave ovim problemom.

vreme protiv nasilja 2Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra izrazila je neslaganje sa tumačenjem da je nasilje u porodici „ranije bilo zasnovano na surovom patrijarhatu, a danas – potpuno suprotno – na nedovoljnom uvažavanju porodice i braka kao institucije“. Ona je ukazala da na pitanje o tome da li je ranije (pre dve-tri decenije) bilo više ili manje nasilja u porodici nego danas, nije moguće dobiti realan odgovor, ne samo zato što prošlost često izgleda bolja, nego i zbog toga što su do skoro nasilje prema ženama i nasilje u porodici smatrani ličnim, privatnim problemom porodice o kojem se ne govori, a ti stavovi su i danas aktuelni.

Relja Pantić iz Kancelarije Poverenice za ravnopravnost podvukao je da se ova institucija bavi diskriminacijom koja predstavlja osnov i za nasilje nad ženama. Prema njegovim rečima, uzrok nasilja nad ženama isključivo je kontinuirani podređeni položaj žena i uzorci se ne smeju tražiti u spoljašnjim okolnostima. Prema istraživanju, najviše ispitanika/-ca smatra da je uzrok nasilju loša ekonomska situacija (29%), zatim poroci (27%), loši porodični odnosi (15%), psihički poremećaj nasilnika (13%), neverstvo (6%).

Komentarišući ove podatke, Tanja Ignjatović je naglasila da je pitanje razumevanja faktora uzroka od suštinske važnosti, jer ono orijentiše odgovornost za nasilje i društvenu reakciju. Ako se uzroci nasilja vide u nepovoljnim spoljnim okolnostima, to implicira da se odgovornost za nasilje nalazi izvan kontrole nasilnika. Ako se uzroci vide u lošim porodičnim odnosima, to ukazuje na obostranu odgovornost, a zabrinjavajuće je kada se uzrok za nasilje vidi u ponašanju ili karakteristikama žrtve, u neverstvu, ili kako izjavljuje jedna ispitanica „ona neće da čuti, uzvrati i onda se međusobno biju“. Istakla je da, prema jednom skorijem istraživanju, 17% ispitanih uzrok za nasilje vidi u razlici u moćima između žena i muškaraca, te da je ova mogućnost izostavljena u alternativama koje su ponuđene u istraživanju NSPM.

Tokom okruglog stola govornice/-i su se složile da mediji igraju značajnu ulogu u percepciji nasilja, kao i da sami proizvode predrasude i svojim neodgovornim izveštavanjem mogu podsticati na nasilničko ponašanje. Naglašena je važnost Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici, usaglašavanjem zakonodavstva sa propisima ovog dokumenta i njihovom primenom.

Celokupno istraživanje dostupno je na veb sajtu nedeljnika Vreme, na ovom linku.