nedelja, decembar 15, 2019

deca

Autonomni ženski centar, ASTRA i Grupa 484, u skladu sa svojim zalaganjima na uspostavljanju što adekvatnijeg institucionalnog sistema zaštite dece u Srbiji, sačinili su komentare i predloge za izmene i dopune nacrta Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, koji su tokom javne rasprave dostavljeni Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Načelni komentar u vezi sa donošenjem Zakona o pravima deteta odnosi se, pre svega, na pitanje da li je ovakav jedan jedinstven zakon uopšte neophodan, kao i da li je moguće kodifikovati sve norme koje se odnose na prava deteta u jedan zakon.

Sa stanovišta neophodnosti i opravdanosti donošenja ovakvog zakona, ističemo i da sam predlagač napominje da ovakav zakon, koji na jednom mestu određuje i uređuje sva prava deteta, a u drugom delu zakona instrumente zaštite, promocije i unapređenja prava deteta ne postoji ni u jednoj zemlji, pa je pitanje koji su odlučujući razlozi da Srbija bude izuzetak.

Međutim, uređenje prava deteta na ovakav način, pokušajem detaljnog normiranja, dovodi do ozbiljnih rizika po pravnu sigurnost, imajući u vidu da su neka od predloženih rešenja u suprotnosti sa već postojećim zakonima. Sa druge strane, ukoliko bi ovaj zakon na identičan način uređivao ista pitanja koja su već uređena u drugim zakonima, postavlja se pitanje svrsishodnosti, dupliranja identičnih normi, odnosno postojanja vrlo sličnih odredaba u različitim zakonima.

Nacrt zakona unosi i neke nove termine i izraze, kao što su kolizijski zastupnik, dete azilant i sl., koji nisu objašnjeni, a koji, iako liče na već postojeće, ipak nisu kao takvi predviđeni drugim zakonima, kao na primer Porodičnim zakonom, Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti. Stoga, ukoliko postoji opravdan interes za usvajanje jedinstvenog pravnog akta, kojim bi se uredila materija prava deteta, neophodno je uskladiti zakonsku terminologiju nacrta zakona sa važećim zakonskim propisima kako ne bi dolazilo do zabuna i pogrešnih tumačenja prilikom primene.

Iako propisuje veliki broj prava deteta, obaveza i zabrana, nacrt zakona ne reguliše pitanje sankcija, tj. ne propisuje nikakve kaznene odredbe za nepoštovanje, odnosno kršenje odredaba zakona. Primera radi, Nacrt ne reguliše da li će učinilac biti kažnjen, kojom kaznom i u kom postupku ukoliko prekrši zabranu telesnog kažnjavanja deteta, propisanu članom 28 nacrta zakona. Treba imati u vidu da ponuđeno rešenje u Nacrtu nije u skladu sa tačkom 37 d) Zaključnih zapažanja Komiteta za prava deteta o kombinovanom drugom i trećem periodičnom izveštaju Republike Srbije, u kome Komitet apeluje na državu da osigura da se učinioci telesnog kažnjavanja dece dovedu pred nadležne upravne i sudske organe.

Komentare i predloge na Zakon možete pogledati ovde.