Analiza pet godina primene Zakona o javnom redu i miru (2016-2020) koju je ove nedelje izdao Autonomni ženski centar pokazuje da se odavanje prostituciji kažnjava u proseku čak 3,5 više u odnosu na korišćenje usluga prostitucije, iako su zakonski za prostituciju odgovorne i osobe koje se odaju i osobe koje koriste usluge prostitucije.

U okviru 16 dana aktivizma publikacija je poslata svim prekršajnim sudovima, Prekršajnom apelacionom sudu, Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Ključni nalazi analize pod nazivom „Molim sud...: Monitoring petogodišnje primene Zakona o javnom redu i miru za član 16 – Prostitucija (2016-2020)“ pokazuju:

• Za odavanje prostituciji kažnjeno je 386 lica (od toga 356 žena i 30 muškaraca);
• Za korišćenje usluga prostitucije kažnjeno je 109 lica (sve muškarci);
• Najviše osuđujućih presuda doneto je od strane Prekršajnog suda u Beogradu, gde i postoji najveća razlika između broja presuda za odavanje prostituciji i korišćenje usluga prostitucije;
• Žene koje su osuđene za odavanje prostituciji su nezaposlene, uglavnom neobrazovane ili slabo obrazovane, više od polovine njih ima decu, a većina su samohrane majke. U dve trećine slučajeva prostituciji su se odavale na ulici, i to za iznose od 1.500 do 2.500 dinara, a prosečna novčana kazna na koju su bile osuđene iznosila je 30.000 dinara. Čak trećina ovih žena je u posmatranom periodu bila osuđena za odavanje prostituciji više od jednog puta, odnosno od 2 do čak 12 puta;
• Muškarci koji su osuđeni za korišćenje usluga prostitucije uglavnom imaju zasnovan radni odnos, a podjednak broj njih (oko trećine) je neoženjen i u braku/vanbračnoj zajednici. Više od trećine njih ima decu.

Analiza ukazuje na neujednačenosti u sudskoj praksi kada je reč o određenju radnje prekršajnog dela „prostitucija“. Većina sudova u Srbiji striktno se drže definicije prostitucije iz Zakona o javnom redu i miru kao „pružanja seksualnih usluga uz naknadu u novcu ili drugu vrednost“, te za osuđujuću presudu smatra nužnim da su na delu uhvaćeni i žena u prostituciji i korisnik usluga. Sa druge strane, neki sudovi, a na osnovu podnetih prekršajnih prijava od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, smatraju da su i samo ’nuđenje usluga prostitucije’, odnosno namera ili ’pokušaj’ dela dovoljni za osuđujuću presudu.

Zbog svega rečenog, Autonomni ženski centar apeluje na važnost dekriminalizacije osoba koje se odaju prostituciji i sistemske podrške za izlazak iz prostitucije. Istovremeno apelujemo da, dok je na snazi trenutno zakonsko rešenje, Ministarstvo unutrašnjih poslova i prekršajni sudovi ujednače postupanja na način da se korisnici usluga prostitucije ne izuzimaju od odgovornosti.

Rezultati analize predstavljeni su na Okruglom stolu „Prevencija seksualne eksploatacije i prostitucije u Srbiji“ koji je održan 30.11.2022. u prostorijama Ambasade Francuske, u saradnji sa Udruženjem građana ATINA i uz prisustvo oko 50 predstavnika/predstavnica Ministarstva unutrašnjih poslova, prekršajnih sudova, narodnih poslanica i poslanika. Uvodne govore na Okruglom stolu održali su Fatih Akčal, prvi savetnik u ambasadi Republike Francuske u Srbiji, NJ.E. ambasadorka Švedske u Srbiji, Anika Ben David, Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Marijana Savić, direktorka UG ATINA.

Na prvom panelu „Prednosti abolicionističkog zakona o prostituciji“ govorili su NJ.E. Žan-Klod Brine, ambasador Francuske za pretnje od transnacionalnog kriminala i Radmila Dragičević Dičić, sudija Vrhovnog kasacionog suda. Analizu „Molim sud...: Monitoring petogodišnje primene Zakona o javnom redu i miru za član 16 – Prostitucija (2016-2020)“ predstavile su Sanja Pavlović i Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Događaj je moderirala novinarka Iva Parađanin.

Video snimak sa Okruglog stola dostupan je na ovom linku.

Analiza „Molim sud...: Monitoring petogodišnje primene Zakona o javnom redu i miru za član 16 – Prostitucija (2016-2020)“ dostupna je na ovom linku.