Nova Reformska agenda koalicije prEUgovor pruža kratki pregled i preporuke o ključnim problemima na čijem rešavanju treba raditi u 2022. godini u okviru procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Iako je Evropska komisija preporučila otvaranje dva klastera sa Srbijom i, zajedno sa Vladom Srbije naglasak stavila na pozitivne reformske napore u zemlji, njen godišnji izveštaj iz oktobra 2021. ukazuje da je u većini poglavlja opažen samo ograničeni napredak. Ukupno gledano, u tom pogledu ocene su lošije u odnosu na prethodne godine. Prema izveštaju, rezultati su izostali u kritičnim oblastima, kao što su nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, sloboda medija i borba protiv organizovanog kriminala, koje prati koalicija prEUgovor, kao i kada je reč o procesuiranju ratnih zločina i reformi javne uprave. Oštriji stav prema stanju demokratije i vladavine prava u Srbiji, kao i prema konkretnim incidentima i istaknutim slučajevima, zauzeo je Evropski parlament u dve rezolucije donete u proleće i zimu 2021.
Kada je reč o antidiskriminacionoj politici, sa žaljenjem se konstatuje da formiranje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nije značajnije doprinelo unapređenju kulture dijaloga, koja je ostala „zarobljenaˮ na brojnim sastancima, bez uticaja na druge sfere političkog i društvenog života. Na ostvarivanje ove uloge je negativno uticala i činjenica da je Ministarstvo javno ukazalo da nije nadležno za rešavanje pritisaka i napada na civilno društvo, usled čega bi se teško moglo smatrati adekvatnim da ono bude mehanizam koji obezbeđuje stvaranje uslova za demokratizaciju društva. Ipak, ako ovo Ministarstvo nastavi sa radom, neophodno je da se sprovedu „obavezujuća postupanjaˮ, nastala na sastancima društvenog dijaloga, ili da neko drugo ministarstvo bude za to odgovorno. Takođe, potrebni su dodatni napori da se unaprede efikasnost i održivost usvojenih strateških dokumenata i akcionih planova, kao njihovih najslabijih komponenti.
Takođe, podseća da je u oblasti borbe protiv nasilja nad ženama potrebno izmeniti Revidirani AP 23 u delu koji se odnosi na izmene Krivičnog zakonika kako bi on, u skladu sa zaključkom Evropske komisije, bio usaglašen sa Istanbulskom konvencijom. PrEUgovor očekuje da će biti eliminisano nedopustivo uticanje pojedinaca na vlasti i medije prilikom kreiranja stavova, te na istragu tužilaštva u svim aferama seksualne zloupotrebe maloletnica i žena koje su otvorene tokom prošle godine, kao i onih koje će biti otvorene u budućnosti. Podseća i na to da još uvek nisu uspostavljene dostupne i geografski dobro raspoređene opšte i specijalizovane usluge podrške za žrtve nasilja, koje omogućavaju njihov oporavak, osnaživanje i osamostaljivanje, te da se ozbiljno kasni sa izmenama i dopunama zakona, odnosno sa izradom novog strateškog dokumenta u oblasti socijalne zaštite, koji bi regulisali ovu oblast u skladu sa preuzetim međunarodnim standardima. Takođe, nužno je da bude obezbeđena puna primena mera u oblasti seksualnih i reproduktivnih prava i zdravlja žena, ne samo kao pitanje rađanja i populacione politike, već kao integralni deo njihovih ljudskih prava, u skladu sa preporukama koje je država dobila od nadležnih međunarodnih tela.
Pročitajte više u Reformskoj agendi koalicije prEUgovor za 2022. godinu OVDE.