Saopštenje za javnost
Juče je ubijena još jedna žena i dve maloletne devojčice, od strane učinioca koji je, kako mediji navode, pre samo nekoliko dana izašao iz zatvora zbog nasilja u porodici. Iz medija se moglo saznati i da je, osim istorijata vršenja nasilja u porodici, imao i istorijat kriminalnog ponašanja, nekada bio pripadnik policije, pre desetak godina pretio i tužiocu ubistvom podmetnuvši repliku bombe u njegovo dvorište. Sve nabrojano predstavlja indikatore koji su mogli ukazati na visoku neposrednu opasnost od nastavljanja nasilja i teških posledica. Pitamo da li je institucionalni sistem opet zakazao u proceni bezbednosnih rizika i merama usmerenim na zaštitu?
Autonomni ženski centar nebrojeno puta je ukazao na važnost (ponovne) procene bezbednosnih rizika, izricanja mera koje su usaglašene sa procenjenim rizikom i mogu ga efikasno ukloniti, kao i na nedostatak mehanizama za praćenje izrečenih mera. Pitamo koje mere zaštite je Grupa za koordinaciju i saradnju unela u invividualni plan zaštite i podrške u cilju pomoći žrtvi i deci, kako je praćeno njihovo izvršenje i da li je žrtva pozvana da učestvuje u njegovoj izradi? Da li je prilikom puštanja na slobodu bila izvršena ponovna procena bezbednosnih rizika? Da li će (nezavisne) institucije i nadležna ministarstva konačno po sopstvenoj inicijativi (bez da im to neko sugeriše) pokrenuti postupak (interne) kontrole postupanja nadležnih institucija kako bi se utvrdilo da li je bilo učinjenih propusta i informisati javnost o tome? Hoće li, ukoliko se ustanove propusti, odgovorni biti sankcionisani? Kada će institucije u Srbiji početi da postupaju u skladu sa principom dužne pažnje, primenjuju obaveze preuzete međunarodnim ugovorima i svoje zakone?
Dok čekamo odgovore na ova pitanja i reakciju nadležnih, okruženje u kom živimo daje poraznu i alarmantnu sliku:
- zakasnele reakcije sistema koji reaguje tromo i mlako, tek onda kada oseti ogroman pritisak javnosti i medija ili kada imamo smrtne ishode;
- sistema u kome profesionalci koji su bili na ključnim pozicijama za zaštitu od nasilja okrivljuju žrtve za nasilje koje su doživele, vršeći sekundarnu viktimizaciju posthumno i krajnje grubo vređajući članove njihove porodice, bez trunke saosećanja za njihov gubitak i bol;
- u kome visoki funkcioneri političkih partija optužuju ženske organizacije koje ukazuju na probleme u sistemu da zlopotrebljavaju nasilje u porodici za uništavanje tradicionalne porodice i „zamajavaju javnost budalaštinama“.
Ogledalo te slike je više od 23 000 tvitova objavljenih na društvenim mrežama pod #NisamPrijavila. Koliko je onih koje ovaj haštag nisu i neće javno koristiti, nikada nećemo saznati.
Najave pooštravanja krivičnih sankcija, u obraćanjima sa najviših političkih funkcija kao odgovor na ovakvu sistemsku sliku, ukazuju na potpuno nerazumevanje karakteristika fenomena i nesposobnost da se ona promeni. Republika Srbija ima relativno dobar zakonski okvir za zaštitu žena od nasilja u porodici, problem je u tome što se on ne primenjuje i što se propusti ponavljaju, a žene i deca to plaćaju životima. Insistiramo na primeni postojećih zakona i kaznene politike, umesto tendencije povećanja kazni koje se opet neće primenjivati.
Najjednostavnije rečeno, svedočimo normalizaciji institucionalnog nasilja[1] koje podrazumeva aboliciju svih radnji i propusta vlasti i državnih službenika koje su usmerene na odgađanje, ometanje ili sprečavanje pristupa relevantnim javnim službama, zaštiti ili ostvarivanju prava žrtava.
Kaznimo neodgovorno postupanje institucija!
[1] Rezolucija Evropskog parlamenta od 6. oktobra 2021. o posledicama koje vrše partneri u intimnom partnerskomodnosu i prava starateljstva za žene i decu (2019/2166(INI). https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-9-2021-0406_EN.html 29.12.2021.
