Otvaranjem izložbe „Progovara(j)mo“ Muzeja ratnog djetinjstva iz Sarajeva u prostorijama Endžio hab-a u Beogradu, 2. oktobra 2021. godine, Inicijativa mladih za ljudska prava otvorila je i Tematsku nedelju posvećenu borbi protiv seksualnog nasilja u ratu. Pored izložbe, u okviru Tematske nedelje organizovane su i panel diskusije, promocije knjiga i projekcije filmova, u cilju podsećanja javnosti u Srbiji na problem seksualnog nasilja u ratu i potrebe preživelih.

Kroz lične priče, eksponate i isečke iz videosvedočenja, kao i radove nastale tokom radionice mapiranja tela, izložba „Progovara(j)mo“ prikazuje iskustva žena koje su preživele ratno seksualno nasilje i dece rođene zbog rata u Bosni i Hercegovini. „Na izložbi možete videti 12 mapa života, tijela hrabrih, prehrabrih i predivnih žena koje su odlučile da progovore i podijele svoja iskustva sa nama. Takođe možete čuti dio video svedočenja nekih od njih, kao i video svedočenja i lične priče djece rođene zbog rata. Nadam se da ćemo svi zajedno naučiti nešto iz ovih njihovih iskustava i ne dozvoliti da se ratno seksualno nasilje nastavi koristiti kao oružje ratovanja“, izjavila je Amina Krvavac, izvršna direktorka Muzeja ratnog djetinjstva.

Otvaranju izložbe prisustvovale su i žene čiji su radovi izloženi. „Kao što je Amina rekla, vi ćete ovdje vidjeti naše radove, naše priče, naš život prije rata, naš život u ratu. Život u ratu je satkan u dvije rečenice jer nije tu moglo mnogo šta da se prikaže osim patnje i boli koju smo doživjele, ali, hvala milom Bogu, i preživjele. Danas stojimo hrabro, ponosno, gordo, u srcu Srbije. U srcu odakle je, nažalost, došlo veliko zlo“, rekla je Midheta Kaloper Oruli, jedna od preživelih.

Nakon nje, prisutnima se obratila Ajna Jusić, predsednica udruženja Zaboravljena djeca rata, kćerka jedne od žena čiji je rad izložen, koja je rođena zbog rata. „Imala sam pravo da biram različite puteve, možda neke negativne, možda puteve mržnje. Ali sam izabrala onaj put kojim me moja majka naučila. To je put ljudskosti. Put onoga što mi kao ljudi moramo da shvatimo – da ne postoji osoba koja to želi preživjeti i da nećemo biti dobri ljudi ako nam bude svejedno i pustimo da to još neko preživi“, izjavila je Ajna Jusić.

Uvodna obraćanja na otvaranju izložbe možete pogledati na ovom linku.

Dobro veče svima, ja sam danas i ponosna i veoma emotivna. Ponosna sam ne samo ja, nego sve ove divne dame koje su učestvovale u ovoj radionici. Ponosne smo zato što zaista život ima čudne pute. Od ’92 do ’95, od nekih, da li probranih ili ciljanih ljudi, mi, žene u Bosni i Hercegovini, doživele smo najveće torture. Ponosna sam zato što Srbija ima ovako divne mlade ljude i hrabre žene koje su večeras sa nama ovde, koje su sa nama i u Bosni kada mi obelježavamo svoje datume, i to je za nas svjetla tačka na kraju tunela.

Kao što je Amina rekla, vi ćete ovdje vidjeti naše radove, naše priče, naš život prije rata, naš život u ratu. Život u ratu je satkan u dvije rečenice jer nije tu moglo mnogo šta da se prikaže osim patnje i boli koju smo doživjele, ali, hvala milom Bogu, i preživjele. Danas stojimo hrabro, ponosno, gordo, u srcu Srbije. U srcu odakle je, nažalost, došlo veliko zlo.

Nemojte mi zamjeriti, emocije su me ponijele. I emocije i ponos. Razgovarale smo juče nas dvanaest učesnica i svašta se pomiješalo u našim osećanjima, ali ipak stojimo hrabro, gordo i ponosno.

Iz ovih naših radova oslikavanja naših života i tijela, vidjećete i naše poruke. Biću presretna da ovu izložbu posjeti veliki broj ljudi, a posebno mladih, da bi vidjeli koje su to naše poruke i želje. Naša želja je samo pravda – da dostignemo pravdu, da veliki broj počinilaca koji još uvijek nisu kažnjeni budu kažnjeni za svoja nedijela. Ako je neko iz naroda počinio zločin, mi ne osuđujemo cijeli narod, osuđujemo počinioce. To nam je velika želja i nadamo se da ćemo, dok smo žive, doživjeti pravdu i da će ova izložba ne samo u Beogradu, nego i u drugim gradovima, pa možda čak i širom regije, doživjeti... Možda je malo teška riječ - uspjeh. Ali mi moramo imati uspjeh, a naš uspjeh je pravda.

Hvala vam najljepša, hvala ovoj predivnoj omladini koji su večeras tu, koji su ovo sve organizovali. Drago mi je što je baš ova izložba otvorila ovu sedmicu borbe za ljudska prava i posvećena je upravo nama, ženama koje smo preživjele ratno nasilje.

Midheta Kaloper Oruli

Dobro veče, moje ime je Ajna Jusić. Hoću da kažem da sam takođe jako emotivna i neku veliku količinu treme imam jer sve riječi koje je sada Midheta izgovorila o težini celokupnog procesa danas najviše osjećam. Hoću da vam kažem da su svi ovi nacrti, ove mape, u suštini lekcije koje moramo ostaviti budućim generacijama. To su lekcije koje dolaze iz onih života koji su preživjeli nešto najgore, ali se tom najgorem nisu okrenule, nisu dozvolile i ni sada ne dozvoljavaju svojom borbom da još neko preživi ono što su one.

Ja imam 28 godina i prije 28 godina sam došla na svijet kao posljedica nečega jako teškog, najgoreg što je moja majka preživjela. Moja majka je heroina i sve moje majke su heroine koje su sa nama danas. U 28 godina raznih snova, dječijih, djevojačkih, od svih svojih majki, a od svoje majke posebno, naučila sam da se za dobro treba boriti, a da zlo ne smijemo prenositi i da nasilje ne smijemo prenositi. Moramo prenositi ljudskost, empatiju, solidarnost. Mislim da je ovaj događaj danas ovdje u Beogradu pokazuje da smo mi, zajedno sa majkama, kao njihova djeca, naučili te najbolje lekcije.

Imala sam pravo da biram različite puteve, možda neke negativne, možda puteve mržnje. Ali sam izabrala onaj put kojim me moja majka naučila. To je put ljudskosti. Put onoga što mi kao ljudi moramo da shvatimo – da ne postoji osoba koja to želi preživjeti i da nećemo biti dobri ljudi ako nam bude svejedno i pustimo da to još neko preživi.

U duhu solidarnosti moram da kažem da sam jako ponosna što smo onim glupim političarima pokazale da sve etno, nacionalne, političke barijere koje su danas postavljene između naših država, ipak mi kao dobri ljudi sa svojom empatijom i solidarnošću to uspjevamo prevazići.

Hvala vam što ste tu, ovo je za nas jedan, što bi rekla Midheta, ogroman uspijeh. Jako smo ponosne što smo dobrodošle u Beograd, što ste vi uvek dobrodošli u Bosnu i Hercegovinu. Hvala vam i nadam se da ćete iz ove izložbe shvatiti da vrijedi ono da naše majke jesu preživjele najgore, ali da je jako bilo bolno preživjeti sve ono posle toga. Ali ako se sad okrenete vidjećete priče dvanaest heroina jer one stoje, one su preživjele i bore se da više niko nikad to ne preživi. Hvala vam što ste tu da podržite to.

Ajna Jusić

U okviru Tematske nedelje organizovana je projekcija filma „Za one koji ne mogu da govore“ rediteljke Jasmile Žbanić, kao i promocija knjige „Žena u okupiranoj Srbiji (1941 - 1944)“ autorke Ljubinke Škodrić. Diskusiju sa Ljubinkom Škodrić vodio je Miloš Urošević, aktivista Žena u crnom, a fokus razgovora bio je na položaju žena u Drugom svetskom ratu i, posebno, na problemu seksualnog nasilja koje su doživljavale.

Trećeg dana Tematske nedelje organizovana je diskusija „Rat se nastavio drugim sredstvima - gde je antiratni otpor danas?“ u koj su učestvovale Staša Zajović iz Žena u crnom, Gizela Štanjo Tot, novinarka Mađar So iz Novog Sada, Ljiljana Spasić, aktivistkinja Građanske akcije iz Pančeva i Anđelija Vučurević, mirovna aktivistkinja iz Novog Sada. Učesnice su razgovarale o procesu tranzicione pravde u Srbiji, preprekama za njeno dostizanje, nepostignutim ciljevima i odgovornosti civilnog društva. Video zapis je dostupan na ovom linku.

Narednoj diskusiji pod nazivom „Problem seksualnog nasilja u ratu u Srbiji iz ugla institucija i javnosti“ prethodila je projekcija filma „Sjećaš li se mene u ropstvu?“ autorke Ane Manojlović (Radio Televizija Srbije). Pored Ane Manojlović, na panelu je govorila i Divna Prusac, novinarka iz Nezavisnog društva novinara Srbije, te su zajedno ponudile odgovore na pitanja kako mediji mogu uticati na kulturu sećanja i odgovornosti, te na pravedniji odnos društva prema problemu seksualnog nasilja u ratu. Uz njih, na panelu je o krivičnopravnim procesima za ove zločine pred nacionalnim institucijama govorila i Ivana Žanić, direktorka Fonda za humanitarno pravo koja je posebno istakla probleme mizoginije, nacionalizma i nerazumevanja traume seksualnog nasilja u okviru ovih procesa. Razgovor je vodila Sanja Pavlović, aktivistkinja iz Autonomnog ženskog centra. Video zapis je dostupan na ovom linku.

Poslednjeg dana Tematske nedelje, 8. oktobra, aktivistkinje i aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava i Autonomnog ženskog centra organizovale su proslavu 30-godišnjice postojanja Žena u crnom uz emitovanje kratkih video zapisa o akcijama posvećenim problemu ratnog silovanja. Proslavi su prisustvovale i aktivistkinje, kao i žene preživele ratne zločine iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore.

Izložbu „Progovara(j)mo“ i druge sadržaje u okviru Tematske nedelje, posetilo je više od 150 ljudi, većinom aktivista i aktivistkinja za ljudska prava, ali i tri ambasadorke u Srbiji - Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Annika Ben David, ambasadorke Švedske, i Suzan Šajn, ambasadorka Danske, i njihovi zaposleni.

Tematska nedelja organizovana je u okviru projekta „Jačanje glasova žena pogođenim ratnim seksualnim i rodno zasnovanim nasiljem na Zapadnom Balkanu – Za kulturu priznavanja i pomirenja“ koji zajedno realizuju Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom i Autonomni ženski centar (Srbija), kao i medica mondiale (Nemačka), medica Zenica, Vive Žene (BIH), medica Đakovica, Kosovski rehabilitacioni centar za žrtve torture (Kosovo).