ponedeljak, oktobar 22, 2018

debata o nasilju 01

21.5.2018. Beograd - Da li su postojeće međunarodne konvencije i normativni okvir dovoljni za zaštitu žena i devojčica od nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima, šta je postignuto a šta ključni izazovi u sprovođenju politika koje se odnose na prevenciju i zaštitu od nasilja u porodici i partnerskim odnosima ključna su pitanja koja su ramotrena u okviru nacionalne debate „Nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji – između obaveza i realnosti: Da li nam je potreban strateški pristup“. 

debata o nasilju 02Govoreći u okviru panela o obavezama koje je Republika Srbija preuzela u oblasti suzbijanja nasilja nad ženama i realnosti njihovih ostvarivanja,  predstavnica Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović istakla je nedostatak koordinacije intersektorskih strategija, finansiranja iz budžetskih sredstava i nedostatak delotvornog praćenja sprovođenja mera i zakona u ovoj oblasti. Posebno je naglasila razliku u razumevanju problema nasilja, potreba i prava žrtava, od strane institucija u odnosu na organizacije civilnog društva, što potvrđuju izostanak učešća žrtava na sastancima grupa za koordinaciju na kojima se izrađuju individualni planovi zaštite i podrške žrtvama, kao i izricanje hitnih mera i nasilniku i žrtvi. Dodala je da primer prethodne nacionalne strategije za sprečavanje nasilja, koja je sprovedena zahvaljujući donatorskim sredstvima i koordinacijom od strane UN tela, pokazuje da intersektorke strategije nemaju budućnost. Ukazala je na to da mere predviđene nacionalnim strateškim dokumentima ne obavezuju nadležne, što potvrđuje pokušaj uspostavljanja nacionalnog SOS telefona suprotno planovima iz Akcionog plana Nacionalne strategije o rodnoj ravnopravnosti.

debata o nasilju 03Predstavnica Mreže „Žene protiv nasilja“ Vedrana Lacmanović istakla je da višegodišnje iskustvo u praćenju i analizi slučajeva femicida govori da se u gotovo svakom trećem slučaju žena obraćala nekoj od nadležnih institucija, ali one ili ne reaguju ili ne reaguju adekvatno. Dodala je da medijski izveštaji kao izvor podataka o femicidu ne daju preciznu sliku o ovoj pojavi, jer se ne izveštava o svakom slučaju. Zbog toga je, kako je navela, potrebno uspostavljanje tela za praćenje femicida, u čijem radu bi učestvovali svi relevantni akteri, i koji će imati zadatak da razmotri svaki slučaj femicida sa ciljem da se doprinese boljoj proceni rizika od nasilja i sprečavanju  budućih slučajeva ubistava. Zaključila je da, iako je i dalje način izveštavanja medija femicidu neadekvatan, odgovornost medija nije ista kao odgovornost nadležnih institucija koje su dužne za žene zaštite od nasilja.    

U okviru debate diskutovano je o ostvarenim rezultatima i ključnim izazovima u realizaciji zakonskog i strateškog okvira za suzbijanje nasilja nad ženama i devojčicama, kao i pristupu mehanizmima zaštite žena iz ranjivih grupa. Debata je organizovana u okviru projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji II“ koji realizuju UN tela i vladine agencije uz podršku Vlade Švedske.