Tokom javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koja je sprovedena od 12. novembra do 2. decembra 2025. godine, i koja je sprovedena bez održavanja javne prezentacije radi predstavljanja predloženih izmena, Autonomni ženski centar je dostavio svoje komentare I predloge na Nacrt zakona.

Autonomni ženski centar pozdravio je izmene i dopune Zakona o sprečavanju nasilja u porodici imajući u vidu mere iz Reformske agende, obaveze preuzete ratifikacijom Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kao i potrebu usklađivanja sa Direktivom 2012/29/EU o uspostavljanju minimalnih standarda za prava, podršku i zaštitu žrtava krivičnih dela i Direktivom EU 2024/1385 o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Međutim, za izmene i dopune ovog zakona trebalo je sačekati izmene i dopune Krivičnog zakonika, kako bi uključile preporuke iz nalaza o primeni Zakona, kao i standarde iz Direktive o žrtvama.

AŽC je dao i niz konkretnih predloga za izmene i dopune Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Navedeno je da će biti neophodno da se čl. 4 dopuni nakon usvajanja izmena i dopuna Krivičnog zakonika (kada se očekuje da će novo krivično delo postati zloupotreba snimaka, fotografija, portreta, audio zapisa ili spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem). Takođe, potrebno je precizirati da će se na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju razmatrati slučajevi u kojima su učinioci krivičnih dela iz čl. 4 maloletna lica (izradom individualnog plana zaštite i podrške žrtvama takvih dela).

Predloženo je dodavanje novih stavova kako bi se obezbedilo usklađivanje sa Direktivom 2012/29/EU, kao i sa aktom Zaštitnika građana iz 2018. godine kojim je Upravi za izvršenje krivičnih sankcija preporučeno da u otpustu lica koja su osuđena za neko od krivičnih dela iu čl. 4, blagovremeno obavesti policiju, organ starateljstva i oštećenu (žrtvu). Predloženo je i uvođenje dodatnih, za procenu obaveznih faktora rizika, za koje je primećeno da u praksi izostaje (poput pretnje oruđem i oružjem, davljenje, ljubomora, kontrola, izolacija, kršenje bezbednosnih mera izrečenih po Krivičnom zakoniku, Zakoniku o krivičnom postupku i Prekršajnom zakonu. Pozdravljena je izmena kojom se predviđa da se za svaku žrtvu nasilja popunjava posebna lista rizika, a AŽC je predložio nešto precizniju odredbu, uključujući i precizniju odredbu kada su maloletna deca svedoci prijavljenog nasilja. Precizirane su i odredbe u vezi sa dostavom Rešenja o produženju hitnih mera (i preko Portala e-uprave). Takođe, predloženo je da se odluke o produženim hitnim merama i drugostepene odluke na osnovu žalbi dostavljaju žrtvama (a ne samo da se ona o njima obaveštava).

Kada su u pitanju slučajevi visokog rizika od teškog povređivanja i ubistva, predloženo je da se prošire obaveze Grupe za koordinaciju i saradnju da razmatraju i slučajeve u kojima su učinioci u bekstvu, smešteni u bolnicu ili nakon izlaska iz zatvora, te da prave individualne planove zaštite i podrške žrtvama. Podaci o tome da viši javni tužioci nisu učestvovali na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju u skladu sa odredbama Zakona, predloženo je da Viša javna tužilaštva imenuju javnog tužioca koji će vršiti koordinaciju postupanja između višeg i osnovnog tužilaštva, i koji će ujednačiti postupanje Grupa u okviru višeg gtužilaštva.

Komentare i predloge AŽC-a možete videti OVDE.