Početkom septembra Ministarstvo pravde je pokrenulo proces javne rasprave o tekstu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Nacrtom je predloženo uvođenje krivičnog dela Obljuba bez pristanka, kao blaže delo u odnosu na Silovanje. Autonomni ženski centar je tim povodom organizovao ad-hoc akciju protiv ovog rešenja, smatrajući da nije potrebno uvoditi blaže krivično delo, već izmeniti definiciju osnovnog oblika krivičnog dela silovanja tako da ono obuhvata svaki nedobrovoljni seksualni odnos, uključujući i slučajeve u kojima nije bilo fizičkog otpora žrtve. To je ujedno i jedini način da se Krivični zakonik Srbije uskladi sa odredbama Istanbulske konvencije u odnosu na seksualno nasilje, koju je država ratifikovala još 2013. godine.

AŽC je pripremio gotov dopis sa komentarima koji je ponudio građankama i građanima i drugim organizacijama da šalju u sopstveno ime. U toku trajanja javne rasprave Ministarstvu pravde je poslato najmanje 250 mejlova koji su sadržali komentare kojima se zahteva zaustavljanje uvođenja Obljube bez pristanka i promena definicije silovanja, tako da odgovara odredbama Istanbulske konvencije, ali i relevantnim naučnim uvidima o traumi seksualnog nasilja. Neki od komentara građanki i građana Ministarstvu pravde uključuju:

• Povodom Nacrta izmena i dopuna Krivičnog zakonika, kojim je predviđeno uvođenje novog, blažeg krivičnog dela Obljuba bez pristanka, želim da izrazim ozbiljnu zabrinutost. Smatram da se ovakvim rešenjem relativizuje težina seksualnog nasilja i umanjuje zaštita prava i dostojanstva žrtava. – građanka Jelena T.
• Ja kao žena i građanka ove zemlje, u nedostatku adekvatnije reči koja bi opisala poniženje, bes i strah koji trenutno osećam zbog ovog predloga, mogu samo da kažem da sam zgrožena predlogom. Ako reči mogu da uteraju strah u kosti (a mogu), ako se zbog reči može osećati paralisano i nemoćno onda je ova dopuna zakonika sve ono što treba da jedna žena nikada ne izađe iz kuće, sve ono što je potrebno da se jedna žena NIKADA ne oseti bezbedno. Nadam se da će pobediti zdrav razum i da ova dopuna neće biti prihvaćena, jer NE treba da bude NE, pa makar to bilo i odmahivanje glavom. – građanka A.M.O.
• Mislim da se novim predlozima za izmene članova Krivičnog zakonika privileguju silovatelji, a da se žrtve još više povređuju. – građanka D. Milovanović
• Kao otac ženskog deteta, tražim da se taj predlog obavezno povuče i izmeni definicija osnovnog oblika krivičnog dela silovanja tako da ono obuhvati svaki nedobrovoljni seksualni odnos uključujući i slučajeve u kojima nije bilo fizičkog otpora žrtve. – građanin B. Krstić
• U prilogu Vam dostavljam svoje komentare i predloge na predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika, uz nadu da ovaj Javni uvid nije samo još jedna farsa i da Vam mišljenje građana još uvek nešto znači. – građanka LJ.K.
• Predložene izmene nisu u skladu sa evropskim zakonskim okvirima, niti etičkim i moralnim načelima savremene civilizacije. – građanka Katarina Đ.
• Poštovani, u prilogu se nalazi obrazac sa komentarima vezanim za krivično delo Obljuba bez pristanka. Na vama je velika odgovornost. – građanka Marijana O.A.

U okviru ove akcije AŽC je na svojim nalozima na društvenim mrežama objavljivao edukativan i/ili sadržaj koji poziva na akciju, putem koga smo došle do više od milion osoba! Zahvalne smo i našim saradnicama koje su se u okviru svojih profesija angažovale da podrže stopiranje ovakvih odredbi – novinarki Ivi Parađanin, stand up komičarki Jagodi Jovanović i glumici Jeleni Stupljanin – kao i drugaricama iz Befem-a i Ženske solidarnosti na podršci u vidljivosti objava.

Aktivistkinje Autonomnog ženskog centra su davale izjave za oko 50 medijskih objava, a u toku trajanja javne rasprave objavljena je jednočasovna epizoda emisije Tabu na televiziji Insajder posvećena ovoj temi.

Brojne građanke i građani su se angažovali na ovu temu – informacije sa društvenih mreža AŽC deljene su na nalozima lokalnih zborova širom Srbije i korišćene su za pripremu objava naloga studentkinja i studenata u blokadi. U Novom Sadu je organizovana i ulična akcija zbora Sonja, „Lanac slobode“.

Jasno je da su studentski protesti u poslednjih godinu dana uticali na jačanje građanskih akcija i angažovanja na brojne društvene teme, a na odjek ove akcije svakako je uticala i promena svesti o fenomenu seksualnog nasilja i pojma pristanka kojoj su doprineli i brojni slučajevi žena iz javnog života koje su javno progovorile o svojim iskustvima u poslednjih nekoliko godina.

Jedna prateća negativna pojava koju smo primetile u javnom diskursu jeste rasistička zloupotreba zabrinutosti za prava žena, s obzirom na određene glasove koji tvrde da se blaži oblik silovanja uvodi kako bi se abolirali odgovornosti migranti i radnici koji iz azijskih i afričkih država dolaze u Srbiju. Autonomni ženski centar, kao feministička organizacija, odlučno odbija ovakve tvrdnje i podseća da sva istraživanja o svim oblicima nasilja prema ženama, uključujući femicid, kako u Srbiji, tako i širom Evrope i sveta, potvrđuju da su nasilnici najčešće ženama bliske osobe.