nedelja, maj 19, 2019

pravdaNezavisnim monitoringom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici za period od jula do decembra 2018. godine, Autonomni ženski centar je potvrdio raniju konstataciju o stabilizaciji postupanja nadležnih organa u ovoj oblasti. Prosečno, na mesečnom nivou izriče se 1572 zabrane kontakta i približavanja žrtvi, 689 mera udaljenja iz stana/kuće, a 663 osobe dobije obe hitne mere. Pol osoba kojima su izrečene hitne mere potvrđuje poznate podatke – muškarci ih dobijaju u 85%, a žene u 15% slučajeva. I odnos po polu između osoba kojima su izrečene obe hitne mere je očekivani – u 90% slučajeva to su muškarci, a u 10% žene, što indirektno govori i to da muškarci čine teža dela nasilja u porodici.

Dodatno zaključujemo da kratkoročna preventivna zaštita i dalje nije praćena odgovarajućim brojem tužbi podnetih po službenoj dužnosti za mere zaštite od nasilja u porodici (Porodični zakon), iako se beleži njihov porast.

Istovremeno, i dalje postoji neujednačenost u broju izrečenih hitnih mera, što bi trebalo da bude predmet interesovanja MUP-u, ne samo da bi se ustanovilo da li svi nadležni policijski službenici i njihovi nadređeni oficiri na isti način primenjuju Zakon o sprečavanju nasilja u porodici (da li prepoznaju i preventivno reaguju na svako prijavljeno nasilje u porodici i neposrednu opasnost da se ono desi ili ponovi), već i zbog toga da bi se ustanovili drugi mogući uzroci velikih razlika u brojevima.

Broj individualnih planova zaštite i podrške žrtvi još uvek je daleko ispod broja razmatranih novoprijavljenih slučajeva nasilja, za one koji postoje nije moguće utvrditi njihov sadržaj. Žrtve, i pored zakonske mogućnosti, i dalje vrlo retko prisustvuju sastancima grupa za koordinaciju i saradnju.

U posmatranom periodu, važnu lokalnu inicijativu u praćenju primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici predstavlja izveštaj koji je pripremilo Udruženje žena Peščanik iz Kruševca o radu grupa za koordinaciju i saradnju u Rasinskom, Šumadijskom i Podunavskom okrugu.

Ovaj izveštaj, između ostalog, pokazao je da gradovi koji imaju bolju saradnju grupa za koordinaciju sa lokalnim ženskim organizacijama imaju i veći procenat usvojenih predloga za produženje hitnih mera. Na primer, u Kragujevcu je taj odnos 97%, dok je u Kruševcu, u kom saradnja ne postoji, taj odnos 79%.  I ovaj izveštaj potvrđuje da je broj individualnih planova zaštite nesrazmerno mali u odnosu na broj razmatranih slučajeva nasilja u porodici, na primer u Kruševcu samo 12,5%, a slično je i u Kragujevcu, tek 20,7%. Žrtve nasilja, kao ni ženske grupe, nisu pozivane na sastanke grupa za koordinaciju i saradnju, uz sasvim retke izuzetke.

Detaljnije podatke i zaključke pogledajte na linku ovde.

Infografik sa osnovnim podacima iz izveštaja:
infografik cinjenice jul decembar 2018