utorak, novembar 12, 2019

Apelacioni sud u Beogradu, uz podršku sudskog veštaka i advokata, krši prava deteta i prava maloletnih oštećenih koja su garantovana ratifikovanim međunarodnim konvencijama i zakonima Republike Srbije, jer svojom oslobađajućom odlukom šalje poruku svima koji imaju seksualne odnose sa devojčicama romskog porekla da se neće smatrati odgovornim.

Autonomni ženski centar, uz uvažavanje slobodnog sudijskog uverenja u pogledu ocene svih dokaza konkretnog slučaja, izražava svoju zabrinutost zbog iskazanog ličnog stava, uverenja i predrasuda jednog veća Apelacionog suda u Beogradu iskazanim u presudi Kž1 – 392/2019 od 10.6.2019.g. na osnovu kojih je učinilac krivičnog dela obljuba sa detetom, koje je rezultiralo trudnoćom, oslobođen krivice, sa obrazloženjem da po oceni ovog suda „prosečni pripadnik romske populacije sličnih subjektivnih karakteristika kao okrivljeni u okolnostima predmetnog događaja ne zna da je opisano ponašanje zabranjeno“. Donošenjem oslobađajuće presude Apelacionog suda u Beogradu preinačena je presuda Višeg suda u Pančevu K – 46/2018 od 22.1.2019.g. kojom je učinilac bio osuđen na 5 godina zatvora.

Apelacioni sud u Beogradu je prihvatio nalaz sudskog veštaka (specijaliste neuropsihijatrije i dečje psihijatrije) koji je naveo da su „okrivljeni (22 godine) i oštećena (13 godina) pripadnici romske nacionalne manjine“, te da je konkretni događaj cenjen „u sklopu sociološko-kulturoloških osobenosti navedene etničke zajednice u pogledu obrasca bračnih i porodičnih odnosa, koje se, između ostalog, odnose na rano stupanje u polne odnose i rano zasnivanje zajednice života“....

... te da je sudski veštak „stekao utisak da okrivljeni ne zna da je samim stupanjem u seksualne odnose sa oštećenom učinio krivično delo“, da se okrivljeni „kulturološki ponašao kao i većina pripadnika njegove zajednice“

... kao i da je mišljenje sudskog veštaka da je „emocionalna i socijalna zrelost devojčice bila u skladu sa kalendarskim uzrastom“, iz čega sud zaključuje „da je gotovo dostigla uzrast od 14 godina koju je zakonodavac opredelio kao prosečnu starosnu dob u kom većina pojedinaca dostiže fizičku i psihičku zrelost za stupanje u seksualne odnose“, kao i da sudski veštak „nije našao značajnu razliku u psihičkoj i fizičkoj zrelosti između okrivljenog i oštećene..“

Iste argumente zastupala je i branilac optuženog, dok se iz obrazloženje presude ne može ustanoviti da li su zamenica Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu i punomoćnik - advokat maloletne oštećene postavljen po službenoj dužnosti osporavali nalaz veštaka koji je zasnovan na kršenju prava deteta i prava maloletnih oštećenih u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i zakonima Republike Srbije.

Autonomni ženski centar se pita da li sudije, veštak i advokatica koji su postupali u ovom predmetu na isti način brane svoj stav da „okrivljeni u okolnostima predmetnog događaja ne zna da je opisano ponašanje zabranjeno jer se kulturološki ponašao kao i većina pripadnika njegove zajednice“ i kada se radi o drugim krivičnim delima koje učine pripadnici nacionalne manjine, ili se radi o stavu koji se ekskluzivno primenjuje samo na krivična dela seksualne zloupotrebe i nasilja prema devojčicama romskog porekla. Da li će nakon ove presude i drugi učinioci koji ne pripadaju romskoj nacionalnoj manjini da se koriste istim stavom da devojčice romskog porekla nisu u stvari deca, jer one „rano stupaju u polne odnose i rano zasnivaju zajednice života“?

Autonomni ženski centar smatra da je sramotno da u 21. veku bilo ko, a posebno sudije, veštaci i advokati, pomisle da bilo koja devojčica starosti 13 godina „sama“ bira da bude u (van)bračnoj zajednici i da ima dete. I dok se država Srbija pred UN Komitetom o pravima deteta i UN Komitetom o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena hvali kako preduzima sve aktivnosti kako bi smanjila prisilne brakove i rane „udaje“ dece, o čemu je i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najavilo izmene Porodičnog zakona, ovaj slučaj pokazuje da, nažalost, nije promenjena svest onih koji treba da čine zaštitu.

Autonomni ženski centar se nada da će nadležne institucije, a prvenstveno Visoki savet sudstva, Ministarstvo pravde, Republičko javno tužilaštvo, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik građana i Advokatska komora Srbije pokrenuti postupke u okviru svojih nadležnosti protiv učesnika ovog postupka zbog kršenja prava deteta na zaštitu od seksualne zloupotrebe i zaštitu od direktne diskriminacije učinjene od strane sudskog veća, sudskog veštaka i branioca, kao i zbog nečinjenja zaštite od strane punomoćnika maloletne oštećene – advokata po službenoj dužnosti. Takođe se nadamo da će Republičko javno tužilaštvo podneti Zahtev za zaštitu zakonitosti, kao i da će Ministarstvo pravde doneti nov Zakon o sudskim veštacima kojim će se omogućiti pokretanje disciplinskih postupaka protiv veštaka zbog kršenja zakona i brisanje sa liste veštaka.

Najviše od svega se nadamo da presuda neće obeshrabriti sudije i tužioce koji postupaju kao prvostepeni organi da nastave da štite decu i smatraju krivično odgovornim odrasle koji taj svoj položaj zloupotrebljavaju, bez obzira na to kog su nacionalnog i etničkog porekla.

Anonimizirana presuda dostupna je na ovom linku.