Nasilje nad ženama označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode do ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, odnosno, finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti bilo u privatnom životu.

Rodno zasnovano nasilje nad ženama označava nasilje, koje je usmereno protiv žene zato što je žena, odnosno ono koje nesrazmerno pogađa žene.

  Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici

SMERNICE ZA PRIJAVLJIVANJE NASILJA KADA STE SVEDOK

1. Ukoliko prisustvujete nasilju koje jedna osoba vrši prema drugoj

PRVO mislite na BEZBEDNOST, kako svoju tako i osobe koja se nalazi u opasnosti! Nemojte praviti nepromišljene, ishitrene poteze, posebno ako osoba koja vrši nasilje ima oružje.

Prvo pozovite policiju i dajte što precizniju lokaciju gde se nasilje dešava, i opišite šta vidite.

Ukoliko vidite da je osoba povređena, pozovite hitnu pomoć.

Napomena: Pozivi na broj policije 192 i hitne pomoći 194 su besplatni.

Dok čekate patrolu policije:

• pravite se da kucate poruku i snimite događaj, odnosno uključite spikerfon dok je policija na vezi
• pokušajte da pričom odvučete pažnju osobi koja vrši nasilje i na taj način prekinete fizičko nasilje
• ukoliko vas je više i osoba koja vrši nasilje nema oružje, pokušajte da okružite osobu koja vrši nasilje.

Ukoliko osoba koja vrši nasilje pobegne do dolaska policijske patrole, vi ostanite do dolaska iste kako biste policijskim službenicima ispričali šta se dogodilo.

Ukoliko osoba koja je povređena odbija da je zaštitite i pozovete policiju, znajte da to govori iz straha da će kasnije biti teže povređena. To je opravdan strah. Ipak, imajte u vidu da vaša prijava možda spašava život osobi koja je povređena, iako ta osoba to tako ne doživljava u tom momentu.

2. Ukoliko čujete nasilje koje jedna osoba vrši prema drugoj

Ako ste u prilici i mogućnosti, prvo snimite zvukove, viku, plač i sl. koje čujete, i pokušajte da ustanovite odakle dolaze.

Napomena: Pozovite policiju na broj 192, jer se ti pozivi snimaju.

Dajte što precizniju lokaciju gde vi verujete da se nasilje dešava, i opišite šta ste čuli. Ako ste snimili, recite da imate snimak, odnosno pitajte policijskog službenika da li preko telefona čuje to što vi čujete dok ih pozivate.

Policijski službenik će vas pitati za vaše ime i prezime. Vi imate pravo da policijskom službeniku kažete da želite da ostanete anonimni, iz razloga jer sumnjate da se radi o osobi koja zastrašuje i ostale u komšiluku odnosno čije se osvete plašite.

Ukoliko vam policijski službenik kaže da neće reagovati na anonimnu prijavu, i da morate da se predstavite, vi recite da znate da to nije tačno i da ćete se pritužiti na rad policije ukoliko osoba bude povređena zbog toga što policija nije htela da reaguje po pozivu vas kao građana.

Postupanje policijske patrole

Policijska patrola je dužna:

• da uzme vaše lične podatke (osim u slučaju kada ste insistirali na tome da ostanete anonimni) i kratku izjavu
• ukoliko ste snimili događaj ili zvukove, da ih pogleda/posluša
• da pozvone na vrata stana/kuće gde verujete da se dešavalo nasilje
• ukoliko niko ne otvara vrata ili otvore i negiraju nasilje, patrola nema pravo da uđe u stan/kuću
• da o onome što su videli i čuli obaveste dežurnu službu u policiji i dežurnog javnog tužioca – zbog toga je veoma bitan vaš snimak, jer na osnovu snimka dežurni javni tužilac može da odobri da policija uđe i pretrese stan/kuću
• da vas obaveste o tome da ćete biti pozvani u Policijsku stanicu da date izjavu.

3. Ako sumnjate da osoba koju poznajete ili koja živi ili radi u vašem komšiluku doživljava nasilje u porodici ili u partnersko-emotivnoj vezi, kao i ako sumnjate da je maloletno dete/deca žrtva nasilja, vi možete:

• pozvati SOS telefon kako bi se konsultovali oko načina na koji možete da pomognete punoletnoj osobi ili detetu
• možete podneti pisanu prijavu tužilaštvu ili centru za socijalni rad (predajom na šalteru prijema podnesaka, poštom ili mejlom) sa napomenom da prijavljujete sumnju na nasilje bez saglasnosti žrtve nasilja
• ako želite da ostanete anonimni, možete poslati mejl na adresu članica Mreže Žene protiv nasilja, kako bi se, u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, razmotrilo slanje dopisa Grupi za koordinaciju i saradnju kojom rukovodi nadležno tužilaštvo

VAŽNO: Svaka prijava partnerskog ili nasilja u porodici, pa i anonimna, povećava rizik od težeg povređivanja i ubistva žrtve. Zbog toga je potrebno da navedete da NASILJE PRIJAVLJUJETE BEZ SAGLASNOSTI ŽRTVE kako bi institucije znale da prilikom postupanja budu dodatno oprezne i ne ugroze život žrtve nasilja.

Ni vi ni institucije u momentu prijave ne znate koliko je osoba koja vrši nasilje opasna i čime sve preti žrtvi nasilja, odnosno čime će sve pretiti kako bi žrtva negirala da doživljava nasilje (da će ubiti dete/decu ili primarnu porodici žrtve, da će završiti na naslovnim stranama novina, da će je prijaviti da je ona nasilna prema detetu/deci pa će joj uzeti decu, da će platiti da je neko ubije/siluje i sl.). Takođe će prisiljavati žrtvu da se svađa sa vama i institucijama, da vas optužuje kako ste joj uništili život, sve sa ciljem da odustanete od daljeg svedočenja i da prestanete da joj pomažete.

Napomena: Kada prijavljujete sumnju na nasilje ili ste svedok događaja i, ukoliko bude pokrenut postupak protiv osobe koja vrši nasilje, bićete pozivani od strane policije, tužilaštva i suda da svedočite. Ukoliko do toga dođe, pozovite službu besplatne pravne pomoći kako bi se raspitali o svojim pravima i obavezama kao svedoka.

SMERNICE ZA PRIJAVLJIVANJE NASILJA U PORODICI I NASILJA U PARTNERSKO-EMOTIVNIM VEZAMA (SADAŠNJIM ILI BIVŠIM) TAKO DA NAKON PRIJAVE BUDETE BEZBEDNI

Ako doživljavate nasilje koje se trenutno dešava PRVO mislite na svoju BEZBEDNOST!

Sklonite se iz stana/kuće.
Pozovite policiju sa bezbednog mesta (hodnika zgrade, ulice, od komšinice), a ne ispred osobe koja vrši nasilje prema vama.

Kada pozovete policiju

pokušajte da navedete što više informacija:

• svoje ime i prezime, ime i prezime osobe koja vrši nasilje prema vama,
• adresu gde se nasilje desilo,
• da li osoba koja vrši nasilje ima oružje (legalno ili nelegalno), da je pripadnik snaga bezbednosti ili privatnog obezbeđenja, da li radi u prodavnici oružja ili opreme za lov i robolov, da li je lovac, da li je bio učesnik ratnih sukoba,
• ukratko navedite kako i šta se desilo, da li je bilo pretnji ubistvom ili samoubistvom, da li je korišćeno/prećeno oružjem ili nožem, čekićem i sl.
• da li vas je osoba koja vrši nasilje prema vama davila, ili je zavisna od alkohola i narkotika,
• da li su mal. deca prisustvovala nasilju i/ili je nasilje vršeno i prema deci,
• da li ste ranije pozivali policiju zbog nasilja u porodici, odnosno da li su bile izricane mere radi vase zaštite,
• da li se vodi neki sudski postupak (razvod, poveravanje dece, imovinski spor).

Iako je policija u obavezi da uputi patrolu, vi brinite o vašoj bezbednosti dok patrola ne dođe.

Postupanje policijske patrole

Policijska patrola je dužna:

• da sa vama i osobom koju ste prijavili da vrši nasilje razgovara odvojeno, u različitim prostorijama
• da o onome što su videli i čuli obaveste nadležnog policijskog službenika za nasilje u porodici
• ako je neophodno, da pozove hitnu pomoć ili će ponuditi da vas prevezu do zdravstvene ustanove, ili će vas uputiti da sami odete
• da vas obavesti kada treba da dođete u Policijsku stanicu kod nadležnog policijskog službenika za nasilje u porodici ili će vas kolima odvesti u policijsku stanicu kako biste dali izjavu

Zapamtite: policija nema pravo da vas pita da li ćete da svedočite ili da se pridružite krivičnom gonjenju.

Ako doživljavate nasilje koje se trenutno ne dešava

• pozovite SOS telefon kako biste se procenio rizik u kome se nalazite i sa vama napravio plan kako da budete bezbedni nakon što prijavite nasilje
• pozovite službu besplatne pravne pomoći kako biste se raspitali o mogućnosti pokretanja postupaka radi vaše zaštite
• prijavite prethodno nasilje tužilaštvu (usmeno na zapisnik, podnošenjem krivične prijave na šalteru tužilaštva ili slanjem putem mejla)
• prijavite prethodno nasilje nadležnom policijskom službeniku za nasilje u porodici

Postupanje nadležnog policijskog službenika za nasilje u porodici

Nadležni policijski službenik je dužan:

• da uzme pismenu izjavu od vas i od osobe koju ste prijavili da vrši nasilje (napomena: uvek uzmite vaš primerak izjave)
• da od vas uzme fotokopije dokaza (lekarske izveštaje, skrinšotovane poruke, sudske odluke i sl.)
• da proceni rizik od neposredne opasnosti od nasilja u porodici
• da se konsultuje sa dežurnim javnim tužiocem oko daljeg postupanja i eventualno, po nalogu tužioca, zadrži osobu koju ste prijavili do 48h
• da odluči da li će osobi koju ste prijavili izreći hitnu meru (udaljenje iz stana/kuće i/ili zabranu prilaska i kontaktiranja) u trajanju od 48h (hitna mera se izriče bez vaše saglasnosti ako nadležni policijski službenik proceni da je potrebno da je izrekne radi vaše zaštite)
• da vama uruči Obaveštenje da je osobi koju ste prijavili izrečena hitna mera i da vas obavesti da ukoliko osoba koju ste prijavili krši hitnu meru, da odmah to kršenje prijavite policije
• ukoliko predstavnik Centra za socijalni rad nije prisustvovao vašem davanju izjave, dužan je da vas obavesti da će vas pozvati Centar za socijalni rad kako bi procenili rizik u kome se nalazite
• da celokupnu dokumentaciju dostavi nadležnom javnom tužilaštvu i centru za socijalni rad prema vašem prebivalištu, kako bi tužilaštvo odlučilo da li će od suda da traži produženje hitne mere za još 30 dana
• da vas telefonskim putem obavesti o tome da li je sud produžio hitnu meru za još 30 dana, odnosno da li je osobi koju ste prijavili sud odredio meru pritvora do 30 dana

Zapamtite: nadležni policijski službenik je dužan da vam predoči da je lažno prijavljivanje krivično delo, ali ne sme da vas time zastraši da odustanete od prijave i nema pravo da vas pita da li hoćete da svedočite ili da se pridružite krivičnom gonjenju.

I u ovom periodu brinite o svojoj bezbednosti! Pozovite SOS telefon kako bi dobili pomoć i podršku.

Vi najbolje znate šta je u stanju da uradi osoba koju ste prijavili. Uz podršku SOS telefona napravite sigurnosni plan. Ukoliko je osoba koju ste prijavili u bekstvu, razmislite o privremenom izmeštanju na sigurnu lokaciju (Sigurna kuća, prihvatilište i sl.)

Postupanje javnog tužioca

Javni tužilac je dužan:

• da u roku od 24h koliko traje izrečene hitna mera, odluči o tome da li će sudu da podnese predlog da se hitna mera produži za još 30 dana
• da u slučaju da je određeno zadržavanje u policijskoj stanici do 48h, sasluša osobu koju ste prijavili i da sudu podnese predlog za određivanje pritvora ili određivanje mere zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa vama iz člana 197 Zakonika o krivičnom postupku
• da zatraži od Centra za socijalni rad kratak izveštaj o tome kako oni procenjuju rizik u kome se nalazite, kao i njihovo mišljenje o tome koje sve oblike nasilja se preživeli

Postupanje suda

Sud je dužan da:

• u roku od 24h od momenta kada je tužilaštvo podnelo predlog, da odluči da li će produžiti hitnu meru za još 30 dana
• vam dostavi Rešenje o produženoj hitnoj meri ili o meri iz člana 197 ZKP na vašu kućnu adresu (napomena: ukoliko ste promenili mesto stanovanja, podnesite pismenu molbu sudu da vam se Rešenje ili pošalje na novu adresu ili uruči u sudu)

I u ovom periodu brinite o svojoj bezbednosti! Pozovite SOS telefon ili službu besplatne pravne pomoći kako biste dobili pomoć i podršku.

Obavezno prijavite policiji ako osoba koju ste prijavili krši produženu hitnu meru.

Postupanje Grupe za koordinaciju i saradnju

Grupa za kooridinaciju i saradnju, koju čine javni tužilac, nadležni policijski službenik za nasilje u porodici i stručni radnik centra za socijalni rad, je dužna:

• da se sastaje najmanje jednom u 15 dana i da razmatra sve prijave nasilja koje su se desile između dva sastanka
• da prilikom razmatranja vaše prijave, ponovo procene rizik od ponavljanja nasilja u kome se nalazite i da, ako smatraju da rizik postoji, naprave Individualni plan zaštite i podrške (napomena: vi imate pravo da znate šta je sadržina Plana koji je donet radi vaše zaštite i podrške)
• da vam omogući da učestvujete na delu sastanka na kome se razmatra vaša prijava (uživo ili putem aplikacije za razgovore) i da učestvujete u izradi vašeg Individualnog plana zaštite i podrške
• ako ne učestvujete na sastanku Grupe za koordinaciju i saradnju proverite kod Centra za socijani rad da li je izrađen vaš Individualni plan zaštite i podrške, šta je njegov sadržaj i predložite dopune ili izmene.

ŠTA JE NASILJE NAD ŽENAMA? 

Muško nasilje nad ženama je svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski. Nasilnik može biti član  porodice (muž, sin, otac, brat, ujak...) ili bilo koji poznati (prijatelj, poznanik, šef, kolega) ili nepoznati muškarac. Važno je znati da se nasilje može desiti svakoj ženi i da nasilje nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarci imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe.  Nasilje nad ženama je primer zloupotrebe moći jednog pola nad drugim.  Nasilje nad ženama je tokom hiljada godina istorije podstaknuto od svake duštvene zajednice sve do danas.

ZAŠTO SE MUŠKO NASILJE DEŠAVA?

Obično svako društvo podstiče tezu da je porodica privatna stvar.  Medjutim, ovim stavom se nasilje u porodici prećutkuje, i oni koji unutar porodice imaju manje moći, a to su žene i deca, onda gube mogućnost da imaju podršku da izadju iz nasilja.  Muškarci su naučeni da dominiraju u porodici, a ponekad ili često to  rade nasilno. Deca koja odrastaju u situaciji nasilja kasnije ne poznaju drugi način komunikacije.  Nakon člana 164. u Krivičnom zakonu od 2002. po prvi put država objavljuje da nasilje u prodoci nije lična stvar člana porodice nego da je to društveno i državno pitanje.  Dakle, da će država kažnjavati počinioce nasilja u porodici.  Tako je u svim zemljama u Evropi, i u najvećem broju zemalja u svetu.  Za sve zakone koji kažnjavaju nasilje u porodici i seksualno nasilje zaslužne su mnogobrojne aktivistkinje i feministkinje ženskog pokreta koje su se godinama zalagale da se takvi zakoni formulišu i usvoje u njihovim zemljama.

KOME SE TO DOGAÐA? 

Statistike pokazuju da žrtva muškog nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na godine i obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost.  Medjunarodni ženski pokret je pokazao da je muško nasilje nad ženama globalna pojava, i da ima istu dinamiku u svim kulturama, samo što su neki oblici u odredjenim zajednicama različiti (spaljivanje žena, ubijanje žena zbog miraza, odsecanje klitorisa, kamenovanje žena, itd)  

KO SU NASILNICI? 

Statistike pokazuju da nasilnici mogu biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, nacionalnosti.  Najčešće se nasilnici ne mogu prepoznati, jer su u svom muškom ili profesionalnom društvu prihvaćeni, pa se čestikaže: “U selu je med, a u kući jed”.

ZAŠTO ŽENA OSTAJE SA NASILNIKOM? 

• zato što je niko ne podržava
• zato što joj niko ne veruje
• zato što drugi traže krivicu u njoj
• zato što zakonske procedure predugo traju
• zato što ima strah od nasilnika
• zato što nema dovoljno prihoda
• zato što nema gde da ode
• zato što ima decu
• zato što se boji da će joj on uzeti decu
• zato što se stidi onoga šta će ljudi misliti
• zato što je emotivno zavisna od partnera
• zato što brine o nasilniku
• zato što veruje da će biti bolje 

 
KAKO MUŠKARAC POSTIŽE DUGOTRAJNO NASILJE NAD ŽENAMA?

• IZOLACIJA
  Muškarac koji je nasilan raznim metodama izoluje ženu od porodice, prijateljica, spoljnog sveta... Izolacija ima mnogo oblika: isključivanje telefona, zaključavanje žena, vređanje pred prijateljima, oduzimanje dokumenata...

• MOMENTI “NEŽNOSTI”
  Muškarac koji zlostavlja ženu ima momente kada je ljubazan i nežan do sledećeg čina nasilja. Kupuje joj cveće, parfeme, izvodi u šetnju, deci kupuje poklone, da joj poljubac...  Tim pozitivnim ponašanjem i obećanjima daje ženi nadu da će se promeniti.  Tokom vremena ovi trenuci su sve ređi. 

• POTPUNA KONTROLA
  Cilj nasilnika je kontrola nad ženom. Nasilnik se najčešće postavlja kao vrhovni kontrolor koji odlučuje u svim situacijama kada se radi o ženinom životu. On odlučuje šta ona treba da radi, šta da govori, šta da misli, kada da telefonira, koliko novca joj je potrebno.  Ona obično mora da mu polaže račun za sve što radi.  Ovu kontrolu plasira kao njegovu ljubav i brigu za njom.

• ZASTRAŠIVANJE
  Zatrašivanje je jedna od uspešnih tehnika kontrole. Nasilnik postiže kontrolu neprestanim zastrašivanjem: spaliću ti kosu, baciću te sa krova, isećiću te na komade, naći ću te kud god da odeš...  Često se te pretnje odnose na decu ili na vama bliske osobe: roditelje ili sestre i braću.

ŠTA MOŽETE DA URADITE?

• RAZGOVARAJTE SA NEKIM – IZAĐITE IZ ĆUTANJA
  Recite prijateljici ili nekoj osobi u koju imate poverenja šta vam se dogodilo. Pričajte joj onoliko koliko možete i koliko god puta imate potrebu da joj to ispričate. Prepričavanje bolnog osećanja koje bismo radije zaboravile pomaže nam da povežemo izolovane dogaðaje u celovito iskustvo.  Iskustva nasilja se ne zaboravljaju, ali njihova bolna dimenzija može da se umanji.  Važno je da izadjemo iz ćutanja.  Ćutanje nas neće spasiti, a nasilnik profitira na našem ćutanju, jer mu to daje slobodu da nastavi sa nasiljem.

• VERUJTE SEBI, VREDNUJTE SEBE – STAVITE SEBE U CENTAR SVETA
  Važno je da odlučite da verujete sebi i da vrednujete ogroman rad koji ste uložile u decu i porodicu.  Do sada ste ulagale u druge, vreme je da počnete da ulažete u sebe.  Vi ste sebi najvažnija.  Nakon dugo godina života u nasilju obično nam je nisko samopouzdanje, iscrpljene smo i nemamo mnogo poverenja u sebe.  Sve je to moguće izgraditi ponovo.  Imamo puno puno primera žena koje su izašle iz nasilja.  Verujte sebi.

• VOLITE SEBE – BUDITE NEŽNI PREMA SEBI
  Ako trpite dugotrajno zlostavljanje i verujete da se on neće promeniti, verujte sebi. Vaše iskustvo o nasilju koje trpite je merodavnije nego bilo čiji saveti. Vi ste u pravu. Vrednujte svoje iskustvo.  Ako ste shvatili da je trebalo iz nasilja izaći ranije, setite se da ste tada radili najbolje što ste mogli.  Važno je da sada ne krenete da se kažnjavate zbog toga. Budite nežni prema sebi. Volite sebe.

• DAJTE SEBI PROSTOR I VREME – NAĐITE MREŽU PODRŠKE
  Nasilnik najčešće sistematski radi na izolaciji žena.  Zato je važno da krenete da polako uspostalvjate odnose sa starim ili novim prjateljicama ili prijateljima.  Dajte sebi prostor, odlučite da uradite nešto za sebe što volite, a što ne zavisi od drugih.  Uzmite sebe sebi.

• DONESITE ODLUKU
  Izlaženje iz situacije nasilje je dug proces sa radosnim krajem. On započinje odlukom i upornošću. Svaki mali korak koji ste uradili za sebe važan je za vaše samopouzdanje.

• DOKUMENTUJTE SVOJE POVREDE  - SKUPLJAJTE DOKAZE
  Idite kod lekara i uzmite potvrdu o povredama. Fotografišite povrede.
  Ako sa time ne uradite ništa konkretno odmah, imate dokaze za slučaj da nasilje prijavite kasnije.

• PRIJAVITE POLICIJI
  Prijavite nasilje policiji. Vi ili vaša komšinica, drugarica, rodjaka ili SOS telefon. Postoje novi članovi Krivičnog zakona Republike Srbije koji kažnjavaju nasilje u porodici i silovanje u braku. Policija je dužna da reaguje po službenoj dužnosti - kada vi prijavite nasilje, oni treba da podnesu krivičnu prijavu. Tu prijavu, SUP dostavlja nadležnom tužilaštvu, a tužilaštvo onda odlučuje da li će nastaviti ili ne postupak. Važno je da imate dokaze o nasilju: lekarska uverenja o telesnim povredama, svedoke o dogadjaju, fotografije. Prijavljivanje može biti teška odluka jer se žene boje još većeg nasilja.
  
  To je veliki korak, jer se muškarcu daje do znanja da ima neko moćniji od njega, i da je nasilje zločin.

Nasilje prema ženama i u porodici ima razorne posledice na žene, članove porodice i društvo. Postoje mnogi mitovi (zablude) o nasilju i njegovim uzrocima. Ovo su neke od najrasprostranjenijih i najukorenjenijih:

Mit #1: Alkohol i droge čine muškarce nasilnijima.
Stvarnost: Alkohol i droge mogu pogoršati postojeće nasilje ili biti katalizator za napad, ali ne uzrokuju nasilje. Naime, mnogi ljudi koriste supstance i ne zlostavljaju svoju partnerku ili partnera. Zato ovo nikada ne bi trebalo koristiti kao izgovor za nasilno ili kontrolišuće ponašanje. Samo je učinilac nasilja odgovoran za svoje postupke.

Mit #2: Da je bilo tako loše, otišla bi.
Stvarnost: Žene ostaju u nasilnim vezama iz različitih razloga. Ženi može biti vrlo teško da napusti nasilnog partnera – čak i ako to želi.
Kao i svaka druga veza, ona koja se završi nasiljem započela je zaljubljivanjem i zaljubljenošću.
Žena može još uvek biti zaljubljena u svog partnera i verovati mu kad kaže da mu je žao i da se to neće ponoviti; može se bojati za svoj život ili za sigurnost svoje dece ako ode; moguće je da nema gde da ode; moguće je da nema finansijsku nezavisnost; žene koje su dugo izložene nasilju često gube veru u sebe.  Nasilnici često izoluju svoje partnerke od porodice i prijatelja kako bi ih kontrolisali, što dodatno otežava izlazak zlostavljane žene iz veze.
Ženama u nasilnim vezama je potrebna podrška i razumevanje - ne osuđivanje.

Mit #3: Nasilje u porodici uvek uključuje fizičko nasilje.
Stvarnost: Nasilje u porodici ne uključuje uvek fizičko nasilje. Može se ispoljavati u vidu emocionalnog i/ili psihičkog nasilja, seksualnog nasilja, kontrole, finansijskog nasilja, uznemiravanja, praćenja i/ili online (digitalnog) nasilja od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera.

Mit #4: Može biti dobar otac čak i ako je nasilan prema svojoj partnerki - odnos roditelja ne mora uticati na decu.
Stvarnost: Procenjuje se da 90% dece čije majke doživljavaju nasilje prisustvuju tome (dete ne mora biti prisutno u fizičkom prostoru kada se nasilje prema majci dešava, ali može imati druge vrste saznanja i iskustva o nasilnim događajima. Na primer, može čuti glasove, videti modrice ili uplakanu majku, osetiti njeno emotivno stanje - neraspoloženje, tugu, bes, ili može biti prisutno kada majku odvozi hitna pomoć, kada policija dolazi u kuću, odlaziti u institucije tokom procesa koji se vode i slično. Svako od ovih isksutva utiče na dete - na to kako se oseća, šta misli, kako se ponaša, koje stavove i vrednosti usvaja). Kada dete prisustvuje nasilju u porodici, posledice su traumatične i dugotrajne. Između 40% i 70% te dece su takođe direktne žrtve nasilja koje se događa kod kuće.

Mit #5: Isprovocirala ga je.
Stvarnost: Ovaj mit je raširen i duboko ukorenjen. U realnosti, provokacija može biti i najmanja sitnica koju nasilnik koristi kao izgovor za nasilno ponašanje. Na ovaj način, on skida odgovornost sa sebe i uzrokuje jak osećaj krivice kod žene, čineći je podložnijom da ostane u ciklusu nasilja.
Mit je opasan jer svako pozivanje na ,,provokaciju” znači da okrivljujemo ženu i oslobađamo nasilnika odgovornosti za svoje postupke. Nasilje bilo koje vrste nikada nije krivica žrtve. Odgovornost je uvek na onome ko čini nasilje i samo na njemu (sa izuzetkom nasilja učinjenog u samoodbrani).

Mit #6: Nasilje u porodici je privatna porodična stvar, a ne društveni problem.
Stvarnost: Nasilje nad ženama i decom izaziva visoke troškove za društvo: bolničko lečenje, lekove, sudske postupke, advokatske troškove, zatvorske kazne – da ne pominjemo psihički i fizički uticaj na one koji to doživljavaju.
Nasilje u porodici događa se svaki dan u celom svetu i pogađa žene svih dobi, klasa i porekla. Kada društvo porodično nasilje opisuje kao “privatnu porodičnu stvar”, minimizuje ga, odobrava i dopušta.

Mit #7: Pornografija nije povezana s nasiljem nad ženama.
Stvarnost: Većina konzumera pornografije su muškarci, a pornografski materijal postaje sve eksplicitniji, nasilniji i fokusiraniji na muški užitak. Takođe je besplatno dostupan svima na internetu.
Pornografija doprinosi kulturi mizoginije, u kojoj muškarci zlostavljaju žene i devojke za muški užitak. Ženama pornografija nanosi štetu na dva načina: direktno, kada se koriste za proizvodnju pornografskog materijala; i indirektno, kroz uticaj koji ima rasprostranjena konzumacija nasilne pornografije.

Mit #8: Muškarci koji su  nasilni prema ženama su psihički bolesni.
Stvarnost: Ne postoje istraživanja koja podržavaju ovaj mit. Zlostavljanje i nasilje su izbor i za njih nema izgovora. Nasilje u porodici događa se na svim nivoima društva, bez obzira na zdravlje, bogatstvo ili status.

Mit #9: Žene privlače nasilni muškarci.
Stvarnost: Nasilje u porodici prisutno je u celom društvu i nije neuobičajeno da žena doživi nasilje u više od jedne veze. Tvrditi da neke žene posebno privlače nasilni muškarci je svaljivanje krivice na žrtvu. Učinilac nasilja može biti šarmantan i harizmatičan kada prvi put upozna novu partnerku, a često niko, a kamoli žena koju je tek upoznao, ne bi posumnjala da će ikada biti nasilan u vezi.

Mit #10: Nasilje u porodici je 'zločin iz strasti', trenutni gubitak kontrole.
Stvarnost: Porodično nasilje retko znači gubitak kontrole, već preuzimanje ili vraćanje kontrole. Muškarci koji su nasilni svesno biraju kada će zlostavljati partnerku: kada su sami i kada nema svedoka (ako ima svedoka, onda je to obično dete). Muškarac ima kontrolu nad onim koga zlostavlja.

Mit #11: Svi parovi se svađaju - to nije nasilje u porodici, to je normalna pojava u svakoj vezi.
Stvarnost: Imati različita mišljenja je potpuno prihvatljivo, “normalno” u zdravim vezama. Zlostavljanje nije neslaganje, nije sukob - to je korišćenje moći i fizičkog, seksualnog, emocionalnog ili psihičkog nasilja ili pretnji kako bi se upravljalo i kontrolisalo mišljenje, emocije i ponašanje druge osobe.
Kad je nasilje u pitanju, nema rasprave među jednakima. Postoji strah od posledica, da ćete reći ili učiniti “pogrešnu” stvar.

Mit #12: Veća je verovatnoća da će žene napasti stranci nego oni koji tvrde da ih vole.
Stvarnost: Zapravo je suprotno. Mnogo je verovatnije da će žene biti napadnute, silovane i ubijene od strane njima poznatih muškaraca nego od strane nepoznatih osoba.
Samo oko 10% silovanja počine muškarci nepoznati žrtvi (Rape Crisis, UK). Mnogo je verovatnije da će žene biti napadnute od strane muškarca kojeg poznaju i kojem veruju.

Istraživanje Organizacije za bezbednost i saradnju, koje je rađeno 2018. godine, na reprezatitavnom uzorku žena starosne dobi od 18 do 74 godine, koje žive u Srbiji, sprovedeno je putem intervijua licem u lice (ukupno 2023 intervijua).

Najzastupljeniji oblik nasilja od strane intimnog partnera je psihičko nasilje.

Dve od pet ispitanih žena su navele da su doživele seksualno uznemiravanje u nekom trenutku od svoje 15. godine pa nadalje, a 18% je navelo da je doživelo takvo iskustvo u poslednjih 12 meseci.

Dvadesetdva procenta ispitanih žena izjavilo je da su iskusile fizičko ili seksualno nasilje od strane partnera ili nepartnera nakon svoje 15. godine, a 18% koje su nekad bile u partnerskoj zajednici otkrile su da su doživele jedan ili više oblika takvog nasilja od strane bivšeg partnera.

Deset posto žena koje trenutno imaju partnera je izjavilo da su iskusile fizičko ili seksualno nasilje od strane sadašnjeg partnera, a 9% ispitanih žena je izjavilo da su imale takva iskustva od strane nepartnera. Proganjanju je bila izložena svaka deseta žena.

Nasilje nad ženama pogađa žene svih uzrasta i žene iz svih delova zemlje, dok kod žena čiji su se partneri borili u oružanom sukobu postoji veća verovatnoća da su iskusile različite oblike fizičkog ili seksualnog nasilja od strane tog partnera.

Istraživanje pokazuje da je tri od 10 žena doživelo neki oblik fizičkog nasilja od strane odrasle osobe pre nego što su napunile 15 godina, a kod ovih žena postojala je veća verovatnoća da

dožive dalje nasilje u odraslom dobu.

Takođe, 35% žena koje su imale partnera su doživele kontrolišuće ponašanje, a 29% nasilno ponašanje, dok je 12% izjavilo da su iskusile ekonomsko nasilje, 8% žena koje su imale partnera i koje imaju decu izjavilo je da su bile izložene ucenama u vezi sa decom ili da su im deca zlostavljana.

Tri najraširenija pojedinačna oblika psihičkog nasilja počinjena od strane sadašnjih partnera su: omalovažavanje ili ponižavanje nasamo, ljutnja kada žena komunicira sa drugim muškarcem i insistiranje partnera da zna u svakom trenutku gde je i kuda ide partnerka na način koji nadilazi opštu zabrinutost.

Ovo su i najčešći oblici nasilja bivših partnera, pored izražavanja sumnje da je žena neverna i pokušaja da je spreči da viđa prijatelje.

Žene u sprovedenom istraživanju navele su da smatraju da žene koje doživljavaju psihičko nasilje i oni koji su svedoci takvog nasilja ne mogu lako da prepoznaju to nasilje. Kada je nasilje počinjeno od strane partnera, kontrola koju primenjuje počinilac se povremeno tumači kao briga i ljubav.

Društvene norme podstiču žene da prihvate kontrolišuće ponašanje muškaraca i, po njima, muškarci imaju pravo da znaju gde im se partnerka nalazi. Ispoljavanje ljubomornog ponašanja, poput ljutnje na partnerku zbog razgovora s drugim muškarcem i izražavanja sumnje u njenu vernost, romantično se tumače kao dokazi strasti i ljubavi.

Nasilje uzrukuje osim fizičke i psihičku patnju. Dve od pet žena koje su preživele nasilje imaju osećanje straha, besa, ljutnje ili šoka. Osim toga četvrtina ispitanih žena pati od anksioznosti, depresije ili poteškoća sa spavanjem. Iz ovoga proizilazi da je uticaj nasilja ozbiljan i dugotrajan.

Mnoge žene smatraju da nisu dovoljno informisane u vezi sa tim šta treba da rade u slučaju da dožive nasilje.

Istraživanje upućuje na sledeće zaključke:

1. Kulturne norme i stavovi doprinose rodnoj nejednakosti i nasilju nad ženama. Tri od deset žena veruje da je porodično nasilje nad ženama privatna stvar, a skoro četvrtina smatra žrtvu odgovornom ili veruju da one preuveličavaju tvrdnje o zlostavljanju ili Intervijuisane žene su rekle da su muškarci nasilni prema partnerkama, usled upotrebe alkohola, zbog ljubomore, nezaposlenosti ili finansijskih briga i niskog samopoštovanja.
   
   Ova uverenja doprinose rodnoj nejednakosti i stvaraju okruženje u kojem se toleriše nasilje nad ženama. Najvažniji oblik prevencije je suprostavljanje stavovima o rodinim ulogama koji održavaju nejednakost između muškaraca i žena.

2. Nasilje nad ženama se ne prijavljuje. Vrlo malo žena koje su doživele nasilje to su prijavile Sramota, ekonomska zavisnost, strah od osvete od strane počinioca i nepoverenje u službe predstavljaju glavne prepreke za prijavljivanje.

3. Potrebno je poboljšati rad službi za pružanje pomoći, kao i međusektorsku saradnju. Nedovoljno je dostupnih službi za pružanje pomoći ženama i potrebno je poboljšati njihovu konzistentnost i kvalitet rada. Postoji potreba za pružanjem usluga ne samo od strane javnih ustanova, već i od specijalizovanih udruženja i ženskih organizacija.

4. Postoje nedostaci u primeni zakona i prikupljanju podataka. Identifikovan je nedostatak u prikupljanju podataka i istaknut značaj planiranog razvoja i primene jedinstvene baze dobro zaštićenih

5. Žrtve nisu dovoljno zaštićene tokom sudskih postupaka i postoji potreba za usavršavanjem profesionalne obuke zaposlenih.

Nasilje se može desiti bilo kome. Bez obzira na obrazovanje, finansijsku situaciju, godine, poreklo i mesto stanovanja - svaka od nas može imati iskustvo nasilja koje će uvek biti jednako vredno kao i svako drugo.

Izlazak iz nasilja je proces u kom je podrška važna stavka. Ukoliko želite da podržite osobu u svojoj okolini, nudimo vam nekoliko osnovnih koraka kako da postupite.

Saslušajte sa razumevanjem i bez osuđivanja. Važno je da posvetimo vreme osobi koju slušamo i otklonimo sve faktore koji bi mogli da nam oduzimaju pažnju. Kada slušamo, dajemo osobi prostor da govori o svom iskustvu, ne postavljamo previše pitanja i ne potenciramo da ona zalazi u detalje ukoliko to ne želi, već odobravamo njena osećanja i postupke.

Recite da nije sama i da nije kriva za situaciju u kojoj se našla. Ukoliko ste u mogućnosti, ponudite osobi da koristi vaš broj telefona da ostavi informacije i poruke koje ne može da primi kada je nasilnik prisutan, ponudite joj dolazak  kod vas u slučaju eskalacije nasilja, a možete i zajedno napraviti spisak ili pripremiti neophodne stvari za napuštanje nasilnika. Takođe, ukoliko je osoba spremna - možete joj pomoći da se obrati relevantnim institucijama ili otići s njom kod lekara.

Poštujte granice. Bez obzira na to što niste osoba koja se nalazi u situaciji nasilja, važno je da brinete i o sebi i svom mentalnom zdravlju. Vodite računa o tome da ne stavite sebe u opasnu situaciju koja bi mogla da ugrozi Vašu bezbednost. Pored toga, iako situaciju posmatrate iz drugog ugla, nije preporučljivo da osobi sa iskustvom nasilja sugerišete da ostavi nasilnika. Umesto toga, podržite je u tome da sama donosi odluke o svom životu i tako povrati kontrolu koju joj je nasilnik oduzeo. Slušajte je i pustite je da Vam sama kaže kako da je podržite.

Pitanja koja možete postaviti:

• Šta da uradim da ti pomognem?
• Kako se osećaš u vezi s njegovim ponašanjem?
• Kako to utiče na tebe?
• Kako se nosiš sa zlostavljanjem?
• Šta možeš uraditi da bi bila bezbednija?
• Čega se plašiš ako odeš?
• Čega se plašiš ako ostaneš?
• Da li znaš kada postaje nasilan? Da li postoji neki obrazac?
• Šta je najgore što možeš da zamisliš da može da se desi tebi/tvojoj deci?
• Koji su tvoji najgori strahovi u vezi sa samom sobom i s decom?
• Šta već sad radiš da bi zaštitila sebe/svoju decu (to je dobra prilika da joj se pokaže koliko već možda radi da bi bila bezbedna)?
• Koje stvari koje radiš da bi zaštitila sebe/svoju decu zaista koriste u praksi, a koje ne?
• Koje su tvoje lične osobine koje ti pomažu da se nosiš sa ovom situacijom (istražite kako se te osobine mogu pojačati; na primer, podsticanje njenog samopouzdanja i njene sposobnosti da veruje svom instinktu)?
• Koji ti još spoljni faktori mogu pomoći da se nosiš sa ovom situacijom (npr. mreža podrške prijatelja i porodice, pristup novcu, pristup alternativnom stanovanju)? Kako ti oni mogu još pomoći?
• Da li mogu da ti pomognem da saznamo koje ti još mogućnosti stoje na raspolaganju?
• Koje mogućnosti bi bile najrealističnije za tebe? Šta je ono što bi zaista mogla da uradiš (fokusirajte se na to)?

Ako je reč o Vašoj prijateljici: Ukoliko je Vaša prijateljica odlučila da Vam se poveri, to je pozitivna stvar za obe. Govori o tome da je Vaša prijateljica odlučila da napusti situaciju izolacije. Dobro je što je prepoznala Vas kao osobu od poverenja i odlučila da priča sa Vama, jer ćutanje je neće zaštititi.

Pokušajte da ne kritikujete njenog partnera ili njihovu vezu. Umesto toga, usredsredite se na nasilje i njenu bezbednost. Vaša prijateljica i dalje može voleti svog partnera i misliti da on može da se promeni. Ovo je razlog zbog kog žene često dugo ostaju u nasilnim odnosima. Međutim, iz iskustva znamo da se stepen nasilja s vremenom često pogoršava.

Žene neretko teško napuštaju odnose u kojima je zastupljeno nasilje, ponekad je potrebno da nekoliko puta pokušaju da napuste taj odnos pre nego što ga zaista napuste. Zbog toga je važno da razumemo da je odluka da napuste nasilan odnos isključivo odluka žene.

Pokušajte da pomognete prijateljici da ne oseća krivicu ili sramotu zbog toga što joj se dešava. Nasilnici najčešće krive svoje partnerke za sve loše što se desi i u njima traže razlog za nasilje. Kroz kontinuirano ubeđivanje pokušaće da uvere svoje partnerke da je problem u njima i može se desiti da u tome uspeju, ali važno je da mi znamo da je isključivo nasilnik odgovoran za nasilje. Nijedan postupak Vaše prijateljice nije mogao da dovede do nasilja. Ona to nije zaslužila.

Samopouzdanje Vaše prijateljice može biti nisko usled svega što se dešava. Može razmišljati o tome da ona ne zaslužuje bolje od toga. Pokušajte da podržite svoju prijateljicu da razmisli o tome da se već sada snalazi dovoljno dobro i da je sve što proživljava velika stvar. Da nije bila zlostavljana, mogla bi postepeno da izgradi samopouzdanje i počela bi da se oseća bolje u vezi sa sobom. Svaki korak ka izlasku iz nasilja i vraćanju sebi  je veliki korak.

Jedna od najboljih stvari koje možete da uradite jeste da je usmerite u pravcu pomoći. Možete je uputiti na naš SOS telefon, Centar za socijalni rad opštine kojoj pripada ili policiju.

Ako je reč o Vašoj majci: Ukoliko Vaša majka živi sa nasilnim partnerom koji nije Vaš otac, možete pokušati da razgovarate s njom ili da proverite da li ima nekoga s kim bi o tome mogla da porazgovara.  Ona može osećati sramotu i krivicu zbog toga što joj se dešava. Možete je podržati da brine o sebi i ukazati joj da nije sama, da ima Vašu podršku i da nije mogla da izazove nasilje.

Ako još uvek živite zajedno, možete razgovarati sa njom o tome kako zlostavljanje utiče na Vas i kako se osećate. Zapamtite da takođe imate pravo da živite u domu bez nasilja.

Ukoliko je Vaš otac nasilan prema Vašoj majci, možete pokušati da razgovarate iskreno s njom o tome što se dešava i kako se Vi osećate. Važno je da razumete poziciju u kojoj se ona nalazi. Ona nije sama odabrala da se nađe u toj situaciji i verovatno je želela bolju budućnost za sve vas. Potrebna joj je podrška da to i ostvari. Trenutno radi najbolje što može.

Pokušajte da je ne osuđujete i pokažete da ste tu za nju. Način na koji se Vaš otac ponaša prema Vašoj majci je potpuno neprihvatljiv. Zapamtite da ni Vi ni Vaša majka niste odgovorni za ono što se dešava. Ne postoji način na koji ste to mogli da sprečite. On je kriv za nasilje koje čini.

Pružite korisne informacije svojoj majci. Recite joj gde može da nađe podršku i pomoć u poverljivoj formi (anonimno) i besplatno (na primer, da pozove SOS telefon Autonomnog ženskog centra).

Podržite je da zatraži pomoć institucija - da prijavi nasilje policiji kada se oseća nebezbedno (pogledajte Šta treba da znam o Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici?); da razgovara sa izabranim lekarom kada ima zdravstvene posedice nasilja; da se obrati centru za socijalni rad u slučaju da joj je potrebna socijalna i mterijalna zaštita (pogledajte koja prava na materijalnu pomoć mogu da se ostvare); da se obrati Nacionalnoj službi zapošljavanja ukoliko je nezaposlena i ekonomski zavisna od nasilnog partnera; da pozove druge službe pomoći, zavisno od potreba i problema koje ima (pogledajte Važni telefoni).

Ako je reč o komšinici: Zavisi da li dobro poznajete svoju komšinicu ili ste čuli buku u susednom stanu. Ukoliko je reč o komšinici s kojom imate izgrađen odnos, možete pročitati informacije koje su date u odeljku Ako je reč o Vašoj prijateljici. Najbolje što možete da uradite jeste da ponudite razgovor svojoj komšinici o tome što ste čuli i ponudite pomoć onoliko koliko možete da pružite. To podrazumeva pravljenje sigurnosnog plana sa Vašom komšinicom - možete pozvati policiju umesto nje kada se tako dogovorite, čuvati joj neophodne stvari koje je spakovala za slučaj da odluči da napusti dom, ponuditi joj da dođe kod Vas da bi izbegla eskalaciju nasilja i slično. Važno je da joj verujete i prepustite da sama odluči o koracima koje će preduzeti.

Takođe, osobe koje pomažu onima sa iskustvom nasilja i sami doživljavaju veliku količinu stresa. Važno je da brinete o sebi i čuvate svoju bezbednost.

Ukoliko čujete da se u komšijskom stanu dešava nasilje i da je situacija opasna ili da su u nju uključena deca, možete pozvati policiju. Policija će Vam tražiti podatke koji se odnose na imena osoba koje su uključene u nasilje, adresu i opis šta se desilo/šta čujete.

Niste dužni da policiji date svoje lične podatke kada prijavljujete nasilje koje se desilo drugim osobama!

Deca mogu da razviju kratkoročne i dugoročne posledice kao rezultat izloženosti nasilju u porodici. Svako dete će drugačije reagovati na traumu, a neka pak mogu biti otporna i ne ispoljiti nikakve negativne reakcije.

Deca mogu na različite načine reagovati na izloženost nasilju u porodici, u zavisnosti od dobi, pola, zdravlja ili ekonomskih okolnosti ili drugih ličnih svojstava deteta. Ovo su neke od opisanih reakcija dece u istraživanju koje smo sprovele 2013. godine: Posledice koje ima nasilje prema ženama u intimnom partnerskom odnosu na decu

Fizičke povrede dece i zdravstvene smetnje mogu nastati kao posledica nasilja kojem su bile izložene majke bile. Deca mogu imati teškoće u zaspivanju, nesanice, noćne more, ili gubitak apetita ili prejedanje, noćno mokrenje, bolovi u stomaku, mogu se samopovređivati (zasećanje, udaranje) ili na drugi način rizično ponašati.

Promene u osećanjima kod dece izložene nasilju uključuju strah, napetost, nervozu, tugu i neraspoloženje, strepnju i uznemirenost. Ispoljavaju se i osećanja nesigurnosti i niskog samopouzdanja, ljutnje i besa, kao i osećanja srama i stida.

Promene u ponašanju dece, kao što je (preterano) povučeno i mirno ponašanje ili nemirno, neposlušno, razdražljivo ponašanje, vikanje i ispoljavanje verbalne agresije. Neka deca se ponašaju kao da su mnogo mlađa nego što jesu, a neka kao da su mnogo starija nego što jesu.

Promene u vezi sa školskim uspehom i ponašanjem u školi, kao što su slabiji školski uspeh, slaba koncentracija, rasejanost i nepažnja, zaboravljanje školskih obaveza, odbijanja da se ide u školu/vrtić ili loše ponašanje u školi/vrtiću, kao i bežanje sa časova. Neka deca, bez obzira na porodične okolnosti, uspevala da postignu i održe dobar školski uspeh.

Promene u druženju sa vršnjacima i u slobodnim aktivnostima ogledaju se u sklonosti ka povlačenju i smanjenju relacija sa vršnjacima/vršnjakinjama ili nasilnom ponašanju prema vršnjacima, ili će postati žrtve nasilja svojih vršnjaka/-inja, ili nasilja u ranim emotivnim vezama, mada će mnoga deca ostati komunikativna i druželjubiva i biti uključena u različite slobodne aktivnosti.

Promene u odnosu dece sa ocem mogu se ogledati u strahu od oca, izbegavanju kontakta ili bespogovornoj poslušnosti ili u pružanju otpora očevom ponašanju ili u ambivalentnom odnosu prema njemu. U nekim slučajevima raste insistiranje deteta na kontaktu sa ocem (zbog autentičnih emocija deteta prema ocu, ali i zbog očeve manipulacije kroz uskraćivanje i podmićivanje), a očevo ponašanje može da postane uzor za dete. To može da promeni detetov odnos prema majci u negativnom smeru, da postane ljuto ili osuđujuće prema majci, neposlušno ili agresivno (na sličan način kao i otac).

Dugotrajna izloženost dece nasilju ostavlja veći broj nepovoljnih posledica na njihov razvoj. Uzrast deteta, kao i pol, faktori su koji utiču na posledice. 

Da li deca odrastaju u nasilnike i/ili žrtve?
“Ciklus nasilja” inače poznat kao “međugeneracijska teorija prenosa nasilja” često se pominje kada se razmatraju efekti porodičnog nasilja na decu; međutim, rezultati istraživanja su nedosledni i ne postoji automatski odnos uzroka i posledice. Naime, dečak koji je bio izložen nasilju u porodici ne mora postati nasilnik, a devojčica ne mora odrasti u žrtvu nasilja kasnije u životu.

Zlostavljanje kroz kontakt s decom
Nažalost, čak i nakon što se odvoje od svojih zlostavljača, mnogim majkama je izuzetno teško da zaštite svoju decu od kontinuiranog nasilja. Nasilnici često koriste kontakt sa decom kao kanal za osvetu i dalje zlostavljanje žene. Ovo se može ispoljiti kroz okretanje deteta protiv majke, nepoštovanje i/ili stalnu promenu dogovora koji su uspostavljeni, zanemarivanje ili zlostavljanje dece.

Kako da zaštitite dete od nasilja u porodici
Obezbedite fizičku sigurnost, učite decu kako da brinu o sebi, da izbegnu rizična ponašanja. Otklonite posledice povreda, preduzmite mere da deca budu zaštićena od budućeg nasilja (pozovite policiju, prijavite nasilje nadležnom centru za socijalni rad, zatražite zakonske mere zaštite i nadzor nad roditeljstvom nasilnog roditelja). Postavite i održavajte rutine (stabilnost, navike, tople porodične odnose sa članivima porodice koji nisu nasilni).

Odvojite vreme za dete.

Pružajte detetu ljubav i pažnju (to ne znači da treba dozvoliti sve što dete poželi).

Govorite i ponašajte se tako da se deca osećaju sigurno, budite pouzdani, obezbedite predvidljivost (svog ponašanja, sredine u kojoj deca borave; ne obećavajte ono što ne možete da ispunite).

Pokažite poverenje i poštovanje prema detetu (dozvolite da izrazi ono što oseća i misli).

Ohrabrujte i podržavajte svoje dete.

Postavite granice, obezbedite disciplinu (prilagodite pravila ponašanja uzrastu deteta), budite dosledni (ali i fleksibilni).

Sprečite da dete brine za vašu bezbednost (pokažite da se brinete za svoju i detetovu bezbednost, da znate kako ćete reagovati i koga ćete pozvati u kritičnoj situaciji).

Brinite o sebi - odmorite se, odvojite vreme za sebe, brinite o svom zdravlju, nađite vreme da se opustite i relaksirate, vreme za fizičke vežbe ili šetnje; postavljajte sebi (i deci) realne ciljeve, naučite da razlikujete bitno od nebitnog; negujte prava prijateljstva, zatražite pomoć kada vam je potrebna.

Zapamtite, da bi roditelj mogao da brine o detetu mora da bude dobro (da brine o sebi)!

Šta bi trebalo da znate o Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici (počeo sa primenom 1. juna 2017. godine)

Ako se nasilje trenutno dešava

PRVO mislite na svoju BEZBEDNOST!
Sklonite se iz stana/kuće.
Pozovite policiju sa bezbednog mesta.

Kada pozovete policiju da prijavite nasilje u porodici

Treba da navedete:

• svoje ime i prezime, ime i prezime nasilnika,
• adresu gde se nasilje desilo,
• kako/šta se desilo, da li je bilo pretnje ili upotrebe oružja ili oruđa,
• druge pretnje,
• povrede,
• da li ima svedoka,
• strah za svoju bezbednost i bezbednost ostalih (deca, članovi porodice..),
• da li ste ranije pozivali policiju zabog nasilja u porodici,
• da li su izricane mere zaštite ili druge sudske mere,
• da li se vodi neki sudski postupak (razvod, poveravanje dece, imovinski spor)

Policija treba da uputi patrolu na lice mesta.
Brinite o svojoj bezbednosti!

Postupanje policijske patrole na licu mesta

Policija će vas pitati:

• o događaju nasilja (aktuelnom), bez prisustva nasilnika; pitaće da li je ranije bilo nasilja i kakvog,
• uzeće izjavu od nasilnika i od ostalih prisutnih,
• opisaće ili snimiti povrede i prostor u kome se nasilje dešava,
• ako je neophodno, pozvaće hitnu pomoć ili će ponuditi da vas preveze do zdravstvene ustanove, ili će vas uputiti da sami odete, i da dobijete lekarski izveštaj (ne lekarsko uverenje)
• ako postoje sumnje da je nasilnik mentalno bolestan ili pod dejstvom alkohola ili droga, prevešće ga u zdravstvenu ustanovu,
• obaviće pretres kuće i oduzeti oružje,
• u slučaju da je nužno da vas izmeste iz kuće/stana, pozvaće nadležni centar za socijalni rad ili „sigurnu kuću“.

NOVO: Policija na licu mesta je dužna da odmah obavesti nadležnog policijskog službenika o svakom nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti da se nasilje desi (čl. 14). Ako to ne uradi – policijski službenici krše Zakon!

Ovaj Zakon definiše NASILJE U PORODICI kao „akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja“ (čl.3, st.3).

Ovaj Zakon definiše da postoji NEPOSREDNA OPASNOST od nasilja u porodici „kada iz ponašanja mogućeg učinioca i drugih okolnosti proizlazi da je on spreman da u vremenu koje neposredno predstoji po prvi put učini ili ponovi nasilje u porodici“ (čl.3, st.2).

To znači da akt nasilja nije morao da bude izvršen. Ako se zaključi da postoji spremnost mogućeg učinioca da izvrši nasilje ili ponovi ranije, postoji neposredna opasnost od nasilja.

Šta će biti nakon intervencije policijske patrole – akcije nadležnog policijskog službenika

NOVO: Policijska patrola ima pravo da sama ili na zahtev nadležnog policijskog službenika, DOVEDE mogućeg učinioca nasilja u policijsku stanicu, radi vođenja postupka (čl. 14).

NOVO: Učinilac nasilja će biti ZADRŽAN 8 sati u policijskoj stanici (čl.14.), gde će dati izjavu (u svojstvu mogućeg ućinioca), biće prikupljene sve potrebne informacije i procenjen rizik neposredne opasnosti od nasilja (čl. 15).

Ako nasilnik nije doveden u policijsku stanicu (jer nije zatečen na licu mesta, ili je procenjeno da ga ne treba dovesti) procena rizika počinje odmah po prijemu informacija o nasilja.

Možda će vas u tom periodu pozvati nadležni policijski službenik (ne onaj koji je bio na intervenciji, već specijalizovani), da obavi razgovor sa vama (čl.15.)

NOVO: Nadležni policijski službenik će proceniti RIZIK NEPOSREDNE OPASNOSTI OD NASILJA U PORODICI (čl.15. i 16.) – što znači da mora da proveri sledeće činjenice:

• da li je učinilac nasilja spreman da u vremenu koje neposredno predstoji po prvi put učini ili ponovi nasilje u porodici
• da li preti ubistvom ili samoubistvom ili
• poseduje oružje ili
• postoji sumnja na mentalnu bolest ili zloupotrebu psihoaktivne supstance ili
• postoji sukob oko starateljstva nad detetom (decom) ili oko održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja koji je mogući učinilac ili
• učinilac već ima izrečenu meru zaštite od nasilja u porodici (parnični postupak) (kada počne primena Zakona proveravaće se i da li ima hitnu meru ili produženu hitnu meru)
• da li vi imate strah i da li procenjujete da će se nasilje ponoviti ili nastaviti.

NOVO: Nadležni policijski službenik može u bilo kojem od ovih slučajeva izreći učiniocu nasilja pismeno naređenje o HITNOJ MERI.

Vi se ne izjašnjavate o ovoj meri! Izricanje mere ne zavisi od vaše prijave, saglasnosti, ili vaše izjave da hitna mera nije potrebna. Na ovaj način država pokazuje da ne toleriše nikakvo nasilje, odnosno da namerava da spreči da nasilje postane teško!

Kada nadležni policijski službenik izda naređenje o hitnoj meri, to znači da može narediti da se u narednih 48 sati:

• učinilac nasilja privremeno udalji iz stana/kuće,
• da mu se privremeno zabranjuje da kontaktira žrtvu i da joj prilazi (čl. 17).

Ako živite u istom stanu/kući sa učiniocem nasilja, izriču se obe mere. Ako živite na različitim adresama, biće izrečena samo mera zabrane komunikacije i prilaženja.
Policijski službenik će vas obavestiti (pozvati telefonom) o tome da li je izdato naređenje o hitnim merama i do kada važi.

I ako učinilac nasilja odbije da primi naređenje - hitne mere važe narednih 48 sati.
Na naređenje policije o hitnim merana nema žalbe.

I u ovom periodu brinite o svojoj bezbednosti!
Vi najbolje znate šta je u stanju da uradi učinilac kada dobije naređenje. Preduzmite sve mere sigurnosti da izbegnete da vas učinilac povredi, ukoliko prekrši naređenje.

Šta će biti kada istekne policijsko naređenje - produženje hitne mere

Nadležni policijski službenik je dužan da obavesti javnog tužioca o naređenju za hitne mere.

NOVO: Javni tužilac može predložiti produženje hitne mere na još 30 dana. Ako donese takvu odluku, mora dostaviti sudu predlog u roku od 24 sata (čl.18).

NOVO: Sud odlučuje o predlogu u roku od 24 sata, bez prisustva učinioca (samo na osnovu dostavljene dokumentacije) (čl.19). Sud može odlučiti da produži ili da ne produži hitne mere.

O odluci suda ćete biti obavešteni od strane policije.

Učinilac nasilja ima pravo žalbe na odluku suda u roku od 3 dana. O žalbi odlučuje viši sud u roku od 12 sati od prijema žalbe. Na odluku suda može da se žali i tužilac (čl.20).

Hitne mere i produžene hitne mere mogu biti izrečene i u odnosu na decu.

Ukoliko se učinilac ne javi policiji nakon 48 sati, odnosno ne primi rešenje o produženju hitnih mera, mere imaju dejstvo.

I u ovom periodu brinite o svojoj bezbednosti!
Preduzmite sve mere sigurnosti da izbegnete da vas učinilac povredi, ukoliko prekrši mere.

Šta ako učinilac nasilja prekrši hitnu meru

Ako učinilac nasilja prekrši hitnu meru (48h) ili produženu hitnu meru (30 dana) to treba prijaviti policiji.

NOVO: Policija će podneti prekršajnu prijavu, a prekršajni sud (može) u skraćenom postupku kazniti učinioca kaznom zatvora do 60 dana (čl.36).

Važno je da imate dokaze o kršenju mere, jer policija i sud neće moći da postupaju bez njih. Dokazi su poruke i pozivi dobijeni na bilo koji način, prilaženje ili vraćanje u kuću/stan, ukoliko to možete da dokumentujete, imate svedoke.

U periodu trajanja hitnih ili produženih hitnih mera vi ne treba da zovete, šaljete poruke, pozivate učinioca da se vrati u stan/kuću. Čak i ako vas on navede na to, učinilac ne sme da prekrši meru – jer su one izrečene njemu, ne vama!

Ukoliko učinilac krši meru prvo brinite o svojoj bezbednosti – sklonite se na sigurno mesto!

Ukoliko vas učinilac nasilja fizički napadne kršeći meru, on nije samo prekršio meru, već je učinio novo delo nasilja u porodici, za koje može da odgovara i u krivičnom postupku.

Šta nakon hitne ili produžene hitne mere - razmatranje slučaja nasilja na sastanku za koordinaciju i saradnju

Bez obzira na to da li su donete hitne mere (48h) ili produžene mere (još 30 dana) svaki prijavljeni slučaj nasilja u porodici se razmatra na sastanku Grupe za koordinaciju i saradnju, koju čine predstavnik tužilaštva, policije i centra za socijalni rad (čl.25. i 26.).

NOVO: Na sastanku se planiraju mere zaštite i podrške koje odgovaraju vašoj situaciji.

Možete biti pozvani da prisustvujete sastanku grupe kada se razmatra vaš slučaj, ako želite (centar za socijalni rad treba da vas o tome pita).
Ako ne želite, ili ne možete da prisustvuje sastanku, centar za socijalni rad treba da razgovara sa vama pre sastanka o vašem viđenju situacije i mogućih rešenja. Vaše mišljenje će biti saopšteno učesnicima sastanka.

Na sastanak mogu biti pozvani i predstavnici drugih ustanova i organizacija, uključujući i one koje vi predložite.

Šta je individualni plan mera zaštite i podrške

NOVO: Na sastanku grupe za koordinaciju i saradnju donosi se INDIVIDUALNI PLAN ZAŠTITE I PODRŠKE. Taj plan treba da vam pruži bezbednost, zaustavi nasilje, spreči da se nasilje desi ili ponovi, zaštiti vaša prava, obezbedi potrebnu podršku radi oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja (čl.31). U planu može biti predviđeno da se pokrene krivični, prekršajni postupak ili postupak za mere zaštite (čije trajanje može da bude do godinu dana i duže).

Plan sadrži konkretne mere, ko je zadužen za njihovo izvršenje i rokove. U planu je navedeno kako će se pratiti da li mere daju pozitivne rezultate.

Vi treba da se saglasite sa planom mera koje traže vaše učešće (ne sa merama koje državni organi donose po službenoj dužnosti da bi zaštitili vašu bezbednost, odnosno zaustavili učinioca nasilja).

OBLICI SEKSUALNOG NASILJA

• Silovanje od nepoznatog muškarca
• Silovanje na ljubavnom sastanku
• Silovanje od strane poznanika, prijatelja, komšije…
• Silovanje u braku
• Silovanje u ratu
• Pokušaj silovanja
• Seksualno uznemiravanje ili ucenjivanje na poslu, u školi, na fakultetu, na ulici, u prevozu…
• Incest nad detetom od strane odrasle osobe od poverenja i autoriteta
• Seksualna zloupotreba dece za snimanje pornografskih slika i filmova, prodaja i podvođenje dece
• Seksualna trgovina ženama
• Seksualno iskorišćavanje žena kroz prostituciju, pornografiju i seksualno ropstvo 

REAKCIJE POSLE PRETRPLJENOG SILOVANJA:

U krizi svaka različito reaguje. Važno je da znate da su emocije posle preživljenog seksualnog nasilja normalna reakcija na nenormalni događaj – seksualno nasilje. 

Prva faza: NEPOSREDNO REAGOVANJE

• reakcija na preživljeni strah od smrti
• šok i neverica-osećanje straha, krivice, bespomoćnosti, poniženja, stida, ljutnje na sopstveno ponašanje
• gubitak: samopouzdanja, poverenja u ljude oko sebe, osećanja kontrole nad životom, osećanja sigurnosti
• nagle promene raspoloženja, plač, ćutanje, razdražljivost
• telesne reakcije: promena apetita, sna, koncentracije, seksualne želje, odnosa prema svom telu
• dve vrste emotivnih reakcija: ekspresivno (potreba za pričanjem ili plakanjem) i kontrolisano (potreba za ćutanjem ili uzdržanošću)

 Druga faza: REORGANIZACIJA / ADAPTACIJA

• pokušaj izbegavanja misli i osećanja povezana za traumatski događaj, pokušaj oslobađanja od strepnje i nespokojstva
• izbegavanje mesta i ljudi koji podsećaju na događaj
• racionalizacija, “nije to tako bitno”, tvrđenje da je ceo događaj zaboravljen, privid isceljenja
• međutim u ovoj fazi najčešće i dalje postoje: osećanja depresije, povlačenje, strahovi, noćne more, flašbekovi, nedostatak poverenja u druge 

Treća faza: OPORAVAK

• mogućnost da se priča o posledicama traume na naš život
• povezivanje strahova sa traumatskim događajem
• postepeno preuzimanje kontrole i osećanja bezbednosti
• povratak osećanja normalnost
• smeštanje krivice u počinioca/nasilnika
• ispoljavanje ljutnje i besa

Svaka faza je korak ka razrešavanju posledica seksualnog nasilja

ŠTA MOŽETE UČINITI ZA SEBE:

 U prvom trenutku: Važno je da budete na mestu i sa ljudima gde se osećate sigurno. Dok razmišljate da li ćete podneti prijavu protiv počionica, važno je da odete na lekarski pregled, zbog vidljivih ili nevidljivih povreda.

Dugotrajno: Važan je svaki pokušaj uspostavljanja kontrole nad sopstvenim životom. Donošenje vlastitih odluka kod god je to moguće podstiče jačanje i ponovno uspostavljanje bezbednosti, samopoštovanja i integriteta. Odlučite kada ćete i kome ispričati šta vam se dogodilo. Važno je da u te osobe imate poverenja. Čak i donošenje malih, svakodnevnih odluka pomažu vam u procesu oporavka. Vodite brigu o svom zdravlju.

VAŽNO JE DA VERUJETE SEBI da ste uradile sve što je u vašoj moći da preživite i da niste krive.

NEKOLIKO ISTINA O SILOVANJU

• žena nije kriva 
• žene ne žele silovanje i ne izazivaju silovanje
• sramota silovanja je nasilnikova sramota
• činjenica da to niste hteli je suprotstavljanje silovanju
• silovanje nije posledica impulsa niti nekontrolisanih nagona, nego je unapred isplanirani čin nasilja
• žene najčešće poznaju nasilnike (u 80% slučajeva)
• silovatelji su obični muškarci svih društvenih slojeva, obrazovanja, nacionalnosti, rase, invaliditeta
• istraživanja su pokazala da silovanje nije proizvod mentalnog poremećaja
• društvo svojim predrasudama održava seksualno nasilje
• žene još uvek nemaju adekvatnu podršku u većini institucija
• silovanje je zločin

Prijavite seksualno nasilje:

Policiji na broj 192

011/2682-522 - Institut za sudsku medicinu - pregled, potvrda o telesnim povredama