Ključni podaci o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u 2022. godini sagledani su u odnosu na 2018. i 2019. godinu (pre pandemije), u odnosu na 2020. godinu koju su obeležili vanredno stanje i vanredna situacija zbog pandemije COVID-19, kao i u odnosu na 2021. godinu. Oni ukazuju na trendove zaustavljanja rasta prijava događaja nasilja u porodici, uz rast broja rizičnih u odnosu na broj prijavljenih događaja. Raste i broj policijskih naređenja, i za pojedinačne mere i za obe izrečene zajedno, kao i broj učinilaca nasilja. Predlozi za produženje i odluke o produženim hitnim merama zaštite u visokom procentu saglasni su broju policijskih naređenja. Broj razmatranih slučajeva nasilja u porodici na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju približio se onom iz 2019. godine.

U laganom porastu je broj izrečenih prekršaja mera, a zabrinjava stalno povećanje broja učinilaca koji su ponovili dela nasilja. Moguće je da je to u vezi sa smanjenjem broja predmeta za koja se prikupljaju obaveštenja o tome da li se u radnjama prijavljenog dela ostvaruju obeležja krivičnog dela ili prijavljene radnje predstavljaju delo za koje postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo nasilje u porodici, kao i sa izrazito malim brojem tužbi za mere zaštite od nasilja u porodici, po Porodičnom zakonu, podnetih po službenoj dužnosti.

Broj individualnih planova zaštite i podrške izrađenih na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju u 2022. godini najveći je od početka praćenja primene Zakona. I broj učešća žrtava nasilja na sastancima Grupe najveći je u 2022. godini, ali još uvek daleko u odnosu na broj izrađenih individualnih planova (samo 3%) i u odnosu na broj održanih sastanaka (samo 23%). To povećanje vezano je samo za nekoliko Osnovnih javnih tužilaštava, prvenstveno za II OJT  u Beogradu. Konačno, u 2022. godini najveći je broj održanih sastanaka i sasvim je sličan onom iz 2019. godine, pre pandemije COVID-19 i epidemioloških mera koje su ograničile institucionalno delovanje.

Imajući u vidu da su kumulirana brojna znanja o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, zasnovana na kvantitativnim i kvalitativnim analizama, bilo bi neophodno pristupiti otklanjanju nedostataka u vidu neujednačene primene odredbi Zakona, kroz bolju i ciljanu obuku stručnjaka/stručnjakinja, ali i kroz izradu smernica/uputstava za sva identifikovana pitanja koja utiču na nesnalaženje ili pogrešno tumačenje Zakona. Posebno bi trebalo razmotriti odnose između hitne, preventivne zaštite bezbednosti, koju obezbeđuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, i drugih oblika zaštite bezbednosti, predviđenih drugim zakonima, a koji se manje koriste. Treba unaprediti razumevanje i kvalitet procene bezbednosnih rizika. Tokom primene Zakona formirane su dobre prakse za pojedine segmete rada, te bi bilo korisno da se profesionalci, ali i oni koji su nadležni da prate primenu Zakona, upoznaju sa njima, kako bi one postale deo standardnog postupanja (u slučajevima kada ne zavise od lokalnih okolnosti). 

Svaki izveštaj o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici nedvosmisleno potvrđuje važnost i ponavlja preporuku za uspostavljanje centralne (elektronske) evidencije, koja bi objedinila podatke iz ključnih izvora na konzistentan način. Ponavljamo i preporuku da Savet za suzbijanje nasilja u porodici preduzme aktivnosti i nadležnosti za koje je zadužen, uvažavajući dosadašnje analize i izveštaje o primeni Zakona. Preporuke iz naših izveštaja do sada nisu imale nikakve (vidljive) efekte, te ostaje da uporno podsećamo nadležne na neispunjene obaveze, koje utiču na bezbednost, zdravlje, dobrostanje, a ne mali broj puta i na život žrtava nasilja u porodici u Srbiji.

Ceo izveštaj možete pročitati OVDE.

Prikaz najvažnijih podataka u infografiku pogledajte OVDE.