U okviru globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv muškog nasilja prema ženama“, Autonomni ženski centar je ukazao na nedostatak društvene pažnje i stručnih znanja o posledicama koje ima nasilje koje vrše intimni partneri u postupcima za određivanja roditeljskog staranja nad detetom, po žene i decu žrtve i svedoke takvog nasilja.
Rezolucija Evropskog parlamenta o posledicama nasilja koje vrše partneri u intimnim vezama i prava na roditeljsko staranje po žene i decu (2019/2166(INI)), usvojena 6. 10. 2021, pozivajući se na ključne međunarodne ugovore i dokumenta EU, sumira preporuke u sedam poglavlja: pored opštih napomena, poglavlje o pitanjima zaštite, sigurnosti i podrške žrtvama rodnog nasilja, odnosno za suzbijanje nasilja koje vrše partneri u intimnim vezama tokom odlučivanja o poveravanju dece i o modelu održavanja ličnih odnosa sa roditeljem kojem deca nisu poverena; o pitanjima zaštite i podrške, odnosno pristupa pravnoj zaštiti, hitnom smeštaju i sredstvima za žrtve; zaštite i podrške za decu; poglavlja o prevenciji, koja se odnose na osposobljavanje stručnjaka, kao i na rešavanje pitanja rodnih stereotipa i predrasuda, odnosno na oblast obrazovanja i podizanja nivoa osvešćenosti; kao i poglavlje o saradnji između država članica Evropske unije.
Zašto je ovo pitanje važno za Srbiju?
Pitanje nasilja koje vrše intimni partneri u postupcima za određivanje prava na roditeljsko staranje i posledice tih okolnosti i procesa na žene i decu značajno je zbog organizacije zaštite (bezbednosti) i podrške žrtvama, uključujući decu koja su bila neposredne žrtve i/ili svedoci takvog nasilja. Takođe, ono je važno zbog kompleksnosti stručnih procena i postupaka, za čije standarde i realizaciju država Srbija je preuzela odgovornost ratifikacijom konvencija na koje se poziva Rezolucija EU parlamenta, kao i usaglašavanjem svojih zakona i podzakonskih dokumenata sa standardima međunarodnih ugovora.
U odnosu na standarde Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a u vezi sa čl. 31 Starateljstvo i pravo na posetu, Ekspertska grupa za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO) u svom Izveštaju o osnovnom postupku procene stanja u primene Istanbulske konvencije u Srbiji, navodi da je odluke o poveravanju deteta u porodicama sa istorijom nasilja potrebno pažljivo donositi, uzimajući u obzir nasilje u porodici i sve druge oblike nasilja obuhvaćene konvencijom, tako da se ne naruše prava i bezbednost žrtve i dece. Istaknut je niz nedostataka u ovim postupcima kada je reč o procenama i odlukama centara za socijalni rad i sudova.
Zaključujući ovu temu, GREVIO u paragrafu 172 poziva organe vlasti u Srbiji da bez odlaganja preduzmu potrebne mere, uključujući i izmene zakonodavstva, kako bi se obezbedilo da sudovi budu obavezni da:
- prilikom određivanja starateljstva i prava na posetu razmotre sva pitanja koja se odnose na nasilje nad ženama;
- obezbede priznavanje da je najbolji interes deteta ugrožen ukoliko je svedok nasilja nad bliskim licem;
- ograniče starateljstvo i pravo na posetu kad je to opravdano kako bi se garantovali bezbednost i najbolji interes deteta;
- okončaju praksu oduzimanja dece nenasilnim roditeljima i slanja dece u hraniteljske porodice.
U praksi nismo primetile da su GREVIO zapažanja i preporuke imale efekata na konkretne promene u Srbiji. Naprotiv, u međuvremenu je popularisana edukacija stručnjaka u nadležnim oblastima koja uvodi nedovoljno jasno koncipirane pojmove poput “visoko-konfliktni razvod” i “otuđenje od roditelja” ili “otuđenje deteta”, a Republički zavod za socijalnu zaštitu izrađuje “Stručno metodološko uputstvo za rad organa starateljstva u postupku održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem, srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost u kontrolisanim uslovima” (2021.). Iako je stručno uputstvo u vezi sa navedenim pitanjem svakako potrebno, u definicijama ključnih reči koje se u njemu koriste ne pominje se ni jedna okolnost koja bi mogla da bude relevantna za predlaganje i određivanje održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem u kontrolisanim uslovima, osim naučno nepotvrđenog termina “otuđenje deteta od roditelja”, i to u tri nivoa. To je suprotno utvrđenjima i preporukama GREVIO izveštaja, ali i sadržaju novousvojene Rezolucije Evropskog parlamenta o posljedicama nasilja koje vrše partneri u intimnim vezama i pravu na roditeljsko staranje po žene i decu (t. 41).
Zbog svega navedenog, AŽC se najpre obratio strukovnim udruženjima – Društvu psihologa Srbije, Komori socijalnih radnika, Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu, te Pravosudnoj akademiji, tražeći stav navedenih udruženja o navedenom problemu, a potom je istim udruženjima dostavio i sažet prilaz Rezolucije EU parlamenta i GREVIO izveštaja za Srbiju, u nadi da će ta dokumneta biti dostavljena stručnjacima u socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, kao i u pravosuđu.
Dopis o istom pitanju sa upućivanjem na standarde iz Rezolucije i GREVIO izveštaje tokom kampanje “16 dana aktivizma protiv muškog nasilja prema ženama” upućen je i nadležnim odborima u Narodnoj skupštini Republike Srbije (Odboru za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odboru za prava deteta, Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odboru za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odboru za zdravlje i porodicu, Odboru za evropske integracije, Odboru za finansije, ripublički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava), kao i nadležnim ministarstvima u Vladi Republike Srbije ( Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu za rad, zapošljavenja, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvu finansija, Ministarstvu za evropske integracije, Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost).
Sažet prikaz Rezolucije EU parlamenta i GREVIO izveštaja za Srbiju dostavljen je i nadležnima u svim državnim organima i ustanovama koje postupaju u slučajevima nasilja u potrodici i parničnim postupcima za poveravanje dece i određivanje modela održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem kojem dete nije povereno – policijskim upravama, osnovnim i višim javnim tužilaštvima, Republičkom javnom tužilaštvu, osnovnim, višim i apelacionim sudovima, kao i svim centrima za socijalni rad u Srbiji.
Nadamo se da će ogromni napor AŽC da predstavi problem i standarde u zakonima i politikama, kao i u stručnoj praksi, usaglašene sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima o zaštiti prava žena i dece imati efekta na donosioce odluka, kreatore javnih politika i stručnih upustava, kao i na stručnu javnost u konkretnim postupcima.
Skraćen sadržaj Rezolucije EU parlamenta i GREVIO izveštaja možete videti OVDE.
Rezolucija Evropskog parlamenta o posledicama nasilja koje vrše partneri u intimnim vezama i prava na roditeljsko staranje po žene i decu (2019/2166(INI)) dostupna je OVDE.
GREVIO Izveštaj o osnovnom postupku procene stanja i primene Istanbulske konvencije u Srbiji dostupan je OVDE.
Otvoreno pismo AŽC nadležnim odborima i ministarstvima dostupno je OVDE.
