sreda, novembar 13, 2019

Zagovaranje

Početna premisa Autonomnog ženskog centra je da  politike suzbijanja nasilja prema ženama na lokalnom i nacionalnom nivou treba da budu usklađene sa međunarodnim standardima i dobrim praksama u ovoj oblasti. U skladu sa postavljenim strateškim ciljevima: da se Konvencije Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope kvalitetno implementiraju od strane države i da se u procesu pristupanja Evropskoj uniji poštuju ženska ljudska prava,  Autonomni ženski centar dosledno prati primenu i zagovara za sveobuhvatnu, koherentnu, relevantnu, specifičnu, delotvornu i efikasnu nacionalnu politiku protiv nasilja nad ženama u porodici.

alarm

Koalicija prEUgovor predstavila je najnoviji Alarm - nezavisni polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u sprovođenju politika u oblastima pokrivenim poglavljima 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost)pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Nalazi u prEUgovor Alarmu ukazuju na to da Srbija ne čini dovoljno da postigne dobre rezultate u ključnim oblastima. Nedostatak dijaloga u demokratskim institucijama, pre svega u Narodnoj skupštini, ali i medijima i društvu dovodi u pitanje smisao reformskih napora. Stoga glavno pitanje koje se postavlja na ovom događaju jeste šta treba uraditi ako se želi suštinski unaprediti vladavina prava, posebno uzevši u obzir nedostatak efekata dosadašnjih reformi o kojima prEUgovor izveštava.

Nisu usvojeni brojni zakoni, akcioni planovi i strategije, koji se odnose na rodnu ravnopravnost, decu i položaj žena. S druge strane, moglo bi se pokazati da su rešenja koja se najavljuju veoma problematična kada je reč o položaju ovih osetljivih grupa. Zakon o ravnopravnosti polova skinut je sa dnevnog reda, a novom verzijom Građanskog zakonika predlaže se ideja komercijalizovanog surogat majčinstva, što je pitanje koje je sa bioetičkog stanovišta izuzetno kontroverzno i moglo bi se shvatiti kao legalizacija prodaje novorođenčadi.

Vanja Macanović, iz Autonomnog ženskog centra, je na primeru Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji je usvojen na nedemokratski način, uz odsustvo konstruktivne javne rasprave u Narodnoj Skupštini, navela da je većina građanki i građana sada ostala uskraćena za besplatnu pravnu pomoć (davanje pravnih saveta i sačinjavanja podnesaka), koju su više od dvadeset godina pružale nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava. Zaposlenim ili angažovanim pravnicima u nevladinim organizacijama, kao što je Autonomni ženski centar, je sada dozvoljeno da pružaju samo besplatnu pravnu podršku (davanje opštih pravnih saveta i popunjavanje formulara), te su obavezni da se i za pružanje te vrste podrške registruju, da istu pružaju bez ikakve nadoknade od države, da vode evidenciju i da Ministarstvu pravde dostavljaju godišnje izveštaje o pruženim uslugama besplatne pravne podrške uz navođenje imena, prezimena i prebivališta/boravišta osobe kojoj su tu podršku pružile, a sve pod pretnjom novčanog kažnjavanja.

Deluje da će nevladine organizacije raditi besplatno i za građanke/ne i za državu, dok će država, na besplatnom radu svih koji pružaju besplatnu pravnu podršku, da izveštava o uspešnoj primeni zakona. Država ovim zakonom diskriminiše nevladine organizacije u pogledu finansiranja, tj. jedino nevladine organizacije neće biti finansirane za svoj rad, a zatim i u odnosu na oblast kojom se bave, jer je samo nevladinim organizacijama koje se bave azilom i diskriminacijom dozvolio pružanje besplatne pravne pomoći. Zakon diskriminiše diplomirane pravnike zaposlene u nevladinim organizacijama koje se ne bave azilom i diskriminacijom, već drugim oblastima zaštite ljudskih prava.

Ceo Alarm izveštaj možete pogledati ovde.