Nakon gotovo godinu dana od javne rasprave u vezi sa Nacrtom izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti, nadležno ministarstvo je organizovalo konsultativni sastanak sa zainteresovanim stranama o “ažuriranom usaglašenom Nacrtu zakona”. Ako se po strani ostavi činjenica da nije sasvim jasna svrha sastanka u odnosu na regulativu o procesu izrade zakonskih dokumenata, ključni problem je da predlagač nije sproveo analizu efekata razmatranih opcija na društvo, uključujući efekte na različite kategorije stanovništva, a naročito na osetljive grupe, čija se situacija može pogoršati usled sprovođenja mera javne politike.

Autonomni ženski centar je ukazao na neodgovarajući izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi (27. jul – 5. avgust 2018. godine), posebno u vezi sa obrazloženjima predlagača za odbijene predloge organizacija civilnog društva, kao i sa neusklađenim rešenjima u vezi sa podrškom i uslugama za žrtve nasilja. Istaknuta je neadekvatnost “rešenja” u vezi sa uspostavljanjem nacionalnog SOS telefona, imajući u vidu da je do kaja 2018. licencu ostvarilo čak šest pružalaca, uključujući i pružaoca kog je uspostavilo ministartvo nadležno za socijalnu politiku od 25-28. decembar 2018. godine u okviru javnog sektora.

Iako AŽC nije komentarisao odredbe izvan svoje ekspertize, jasno je da ponuđenim rešenjima neće biti ostvarena svrha izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti, među kojima su pravednija raspodela u okviru budžetskih mogućnosti, povećanje učesća starijih korisnika novčane socijalne pomoci, efikasne mere socijalne uključenosti za radno sposobne korisnike novčane socijalne pomoći i slično.  

Zaključak je AŽC da dostavljeni dokument možda jeste ažuriran, ali nije usaglašen, ne samo sa komentarima organizacija civilnog društva, već pre svega sa obavezama koje je Republika Srbija preuzela u procesu pristupanja EU.

Komentare Autonomnog ženskog centra možete pogledati OVDE.