Autonomni ženski centar je sačinio komentare na inicijalnu verziju Nacionalne strategije socijalne zaštite za period 2019-2025. godine, koji su dostavljeni Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu.

Pored niza konkretrnih komentara, uključujući i one koji pohvaljuju nove mere podrške za određene grupe korisnika, ukazano je na niz neusklađenosti između Nacrta zakona o socijalnoj zaštiti (koji je bio u proceduri javne rasprave avgusta 2018.) i Nacrta strategije.

Najpre, ukazano je da vizija nove Strategije odražava socijaldemokratsku orijentaciju države blagostanja, što nije političko, ekonomsko i društveno opredeljenje Srbije, a takođe, da neke od predviđenih mera nisu u skladu sa vizijom. Ukazano je na to da podaci u prikazu aktuelnog stanja nisu rodno razvrstani, što će direktno uticati na mere i praćenje efeketa njihove primene. Takođe, ne može biti tačan zaključak da u siromaštvu i socijalnoj isključenosti “razlike prema polu nisu prisutne”, imajući u vidu da su žene dominantne u velikom broju kategorija koje su najsiromašnije.

Komentari su se odnosili i na predlog mera za usklađivanje rada i roditeljstva, pre svega da aktuelni Zakon o finansisjkoj podršci porodici sa decom sadrži niz nepovoljnih i diskriminišućih odredbi, zbog čega je podneto nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti. Ukazano je da fleksibilno korišćenje porodiljskog/roditeljskog odsustva, pored toga što može da ima dugoročne negativne posledice za žene, ne može biti mera kojoj se “smanjuje nedovoljni kapacitet jasli”, jer je država, u skladu sa vizijom Strategije, u obavezi da obezbedi javnu podršku roditeljstvu. Istovremeno, strateški pravac u vezi sa neplaćenim staranjem i radom u domaćinstvu ostao je bez mera, koje će se razdađivati u Akcionom planu, iako predstavljaju delikatno rodno pitanje. Nisu naznačene mere za žrtve nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, bez obzira na to što će ono biti razrađivane u posebnoj strategiji.

Predstavnica Autonomnog ženskog centra, Tanja Ignjatović, posebno je istakla koliko specijalizovanim ženskim organizacijama licemerno zvuči mera za podršku nedržavnim pružaocima usluga posle svega što je minister Đorđević učinio sa nacionalnim SOS telefonom, kada je usluga koju su 29 godina pružale ženske organizacije poverio operaterkama koje su završile dvodnevnu obuku.

Ukazano je da konstatacije u vezi sa pokazateljima efekta nisu dovoljno specifične, naročito da nije opravdana konstatacija da se merama “promoviše načelo rodne ravnopravnosti” ili uvodi afirmativna akcija. U tom pravcu, istaknuto je da bi Startegija morala da uzme u obzir i najnovija zapažanja UN Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena. Konačno, naglašeno je da nije moguće sprovesti sve planirano bez dodatnih budžetskih sredstava, kao što se u nacrtu navodi, a teško je zamisliti da će nadležno ministarstvo uspeti da isprati realizaciju i izvesti o efektima, imajući u vidu dosadašnje iskustvo.

Formular sa dostavljenim komentarima povodom izrade Nacionalne strategije socijalne zaštite 2019-2025.