Iako su izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije u oblasti rodne ravnopravnosti skromnog obima i sadržaja, sa relativno umerenim konstatacijama, ipak ukazuju na nedovoljnu aktivnost i posvećenost države, o čemu svedoče nerealizovanje ili (ozbiljno) kašnjenje realizovanja planiranih aktivnosti. Međutim, u izveštaju se ne komentarišu kvalitet promena koje nastaju izmenama i dopunama zakona radi njihovog usaglašavanja sa aquies, niti efekti koje će sprovedene mere i aktivnosti imati na stvarno stanje poštovanja ljudskih prava, uključujući u to i prava žena, te na postizanje jednakosti žena i muškaraca u svim sferama javnog i privatnog života.

Iz navedenih razloga Evropska komisija bi, uzimajući u obzir politiku EU u oblasti rodne ravnopravnosti, trebalo da obrati mnogo veću pažnju na sadržaj planiranih reformskih aktivnosti u vezi sa nediskriminacijom i položajem ranjivih grupa, te da u izveštajima o napretku Srbije jasno konstatuje da postoji sadržinsko nazadovanje, a ne samo da se kasni  sa realizovanjem aktivnosti. Bez toga, navođenje da jednakost žena i muškaraca predstavlja temeljnu vrednost EU i isticanje posvećenosti ciljevima rodne ravnopravnosti imaju samo deklarativnu prirodu.

Ceo tekst analize koju je sačinila Tanja Ignjatović pročitajte ovde.