Kazniti svaki nedobrovoljni seksualni odnos

Silovanje i seksualno nasilje uvek su predmet krivične zaštite i država ima niz obaveza u tom smislu, poručila je sudija Evropskog suda za ljudska prava, Ksenija Turković, govoreći na stručnom skupu „Izmene krivičnog dela silovanje – usklađivanje sa standardima Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja porodici“, koji je održan u Beogradu, u organizaciji Autonomnog ženskog centra, uz saradnju sa Misijom Saveta Evrope u Beogradu i Ministarstvom pravde.

Evropski sud za ljudska prava je pre 15 godina (od 2003. godine, od slučaja M.C. protiv Bugarske) zauzeo stav da  nepostojanje pristanka na seksualnu radnju mora predstavljati  osnovni element definicije krivičnih dela  seksualnog nasilja i silovanja. Nije, dakle, neophodno da postoji upotreba sile ili fizički otpor žrtve da bi se delo kvalifikovalo kao seksualno  nasilje ili silovanje, dovoljno je da je reč o nedobrovoljnom odnosu. Postojeća  definicija krivičnog dela silovanja u Krivičnom zakoniku Republike Srbije (član 178) se smatra zastarelom jer traži  upotrebu sile ili pretnje prilikom izvršenja ovog dela.

Učesnici skupa su se složili da usaglašavanje zakona Srbije sa evropskom praksom treba da uključuje, ne samo promenu definicije krivičnog dela silovanje, već i efikasniju policijsko-tužilačku istragu, efektivnije vođenje sudskog postupka i odgovarajuću kaznenu politiku.

Ksenija Turković, sudija Evropskog suda za ljudska prava istakla je da je su svi elementi sudske prakse ovog suda uneti u Konvenciju Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, što obavezuje i Srbiju, kao zemlju koja je ratifikovala ovu Konvenciju.

Stručni sastanak deo je akivnosti Autonomnog ženskog centra u okviru kampanje „Traži se pristanak“ kojom ova organizacija ponovo skreće pažnju na to da svaka seksualna radnja bez pristanka mora biti kažnjiva.

Kažnjavanje svake seksualne radnje bez PRISTANKA standard je Evropskog suda za ljudska prava, a postavlja ga i Konvenciji Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama (član 36), koju je Srbija ratifikovala 2013. godine. Očekujemo da se Srbija pridruži zemljama koje su izmenile svoje zakonodavstvo. Iako promena zakona nije dovoljna za sveobuhvatnu zaštitu žrtve i zadovoljenje pravde, izmena zakona je prvi korak, osnova za ostvarivanje prava.