Autonomni ženski centar je započeo organizovanje stručnih sastanaka čija je tema posvećena potrebi izmene definicije krivičnog dela silovanja i njenog usaglašavanja sa standardima Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Prvi sastanak je organizovan u Beogradu, u saradnji sa Ministarstvom pravde, uz podršku Misije Saveta Evrope u Beogradu i švedske organizacije Kvinna till Kvinna, kao i Pravosudne akademije, koja je ustupila prostor za rad.

Učesnicima/cama su se obratili Tanja Ignjatović, ispred Autonomnog ženskog centra, Tobias Flessenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu, kao i Gorjana Mirčić Čaluković iz Ministarstva pravde. Gospodin Flessenkemper je u uvodnom obraćanju naveo značaj Konvencije, ističući i značajnu ulogu organizacija civilnog društva. Gospođa Mirčić Čaluković je istakla sve dileme koje postoje u iznalaženju pravnog rešenja i spremnost Ministarstva pravde da učestvuje i podrži stručne diskusije na ovu temu, kako bi se došlo do najboljeg rešenja, usaglašenog sa Konvencijom.

Na sastanku su učestvovali/e sudije, tužioci i pravni eksperti.        

Ksenija Turković, sutkinja Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) istakla je da država ima niz pozitivnih i negativnih obaveza u zaštiti od silovanja i seksualnog nasilja (uz član 1 – Obaveze poštovanja ljudskih prava, to je i člana 3 – Zabrana mučenja i člana 8 – Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života Evropske konvencije o ljudskim pravima), kao i da su svi elementi sudske prakse ESLJP uneti u Konvenciju Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

Sudska praksa ESLJP u vezi sa silovanjem i seksualnim nasiljem je formirana na slučaju M.C. v. Bugarska, kada je definisan pojam nedobrovoljnog odnosa, za koji nije potrebna sila ili fizički otpor žrtve. Dakle, mora se uzimati u obzir kontekst, kako žrtva doživljava situaciju (kada ne reaguje otporom), jednakost u slobodi seksualnog odlučivanja, ranjivost žrtve.

Pozitivne obaveze države podrazumevaju i zakonske odredbe i njihovu primenu, zastupanje žrtve i efektivnu kaznu. Država ima obavezu da prevenira izvršenja krivičnih dela kada je znala ili je mogla znati za opasnost. To uključuje niz mera koje se moraju propisati i sprovesti, odnosi se na proceduralnu zaštitu, efektivnu istragu, vođenje sudskog postupka, proporcionalne sankcije i izvršenje sankcija.

Tanja Drobnjak je predstavila predlog Autonomnog ženskog centra za izmene krivičnog dela silovanje i usaglašavanje odredbi u ostalim delima iz Glave krivična dela protiv polne slobode,  ističući pre svega sve dileme koje su postojale u tom postupku, kao i primere iz prethodnih predloga i uporedne prakse.   

Učesnice/i stručnog skupa su diskutovale/i domaća rešenja u svetlu iznetih stavova ESLJP. Istaknuta je važnost transformacije javne svesti, zbog pretežne dominacije pobornika konzervativnih stavova i među pravnim profesionalcima. Istaknuta je važnost da se uz izmene KZ sinhronizovano usaglašava Zakonik o krivičnom postupku i zakon koji će regulisati prava žrtava, jer mali broj prijava silovanja i seksualnih dela, i još manji broj osuđujućih presuda, ukazuje na to da se u Srbiji mora urediti efikasna i efektivna istraga i efektivna procesna zaštita žrtve.

Sutkinja Turković je ponovila da seksualni odnos bez pristanka menja paradigmu – da se odnosi na pitanje autonomije osobe, što znači da nije potrebna nikakva sila. Konvencija razlikuje dela, a ne (samo) otežavajuće okolnosti – u tom smislu seksualno nasilje bez pristanka ne bi moglo biti „lakši oblik silovanja“.

AŽC će realizaciju stručnih sastanaka na ovu temu nastaviti i u 2019. godini.

Aktivnosti na usaglašavanju krivičnog dela silovanje sa standardima Konvencije Saveta evrope o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici prati i kampanja „Traži se pristanak“.