Projekat Za život bez straha II realizovan je tokom 2005. godine u svih 16 beogradskih opština u saradnji sa Gradskim centrom za socijalni rad Beograd i Sekretarijatom unutrašnjih poslova Beograda. Učesnice/i projekta bile/i su 225 stručnih radnica/ka iz Odeljenja za socijalni rad i 98 službenika/ca policije. Projekat je realizovan uz finansijsku podršku DFID-a i HIVOS-a.
Program razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici koji od 2002. godine u kontinuitetu realizuje Autonomni ženski centar sadrži brojne aktivnosti koje uključuju predstavnice/ke centra za socijalni rad i policije u svih 16 beogradskih opština.
Cilj svih aktivnosti usmeren je na razumevanje i rešavanje problema nasilja u porodici kroz unapređenje profesionalnog postupanja i razvijanje saradnje između institucija na lokalnom nivou.
Kontekst u kom je realizovan projekt od 2002. godine obeležen je opredeljenjem vlasti za brze reforme u institucijama sistema i zakonske promene koje vode ujednačavanju pravne prakse sa Evropskom unijom. Promena Krivičnog zakona RS – inkriminacija nasilja u porodici (čl. 118a), bila je značajan pokazatelj opredeljenosti države da se suoči sa do tada nevidljivom problematikom nasilja u porodici. Ipak, kraj 2003. godine obeležen je usporavanjem, čak zaustavljanjem reformskih procesa, primetnom retradicionalizacijom društva i marginalizacijom nezavisnih nevladinih organizacija. Ipak, zakonske promene, pre svega promena Porodičnog zakona (definisanje nasilja u porodici, širokog kruga zaštićenih lica i mere zaštite od nasilja u porodici), omogućile su kontinuitet u razvoju delotvornijih mehanizama za intervenisanje u situacijama nasilja u porodici. Različiti dokumenti – strategije, izveštaji, protokoli – iako im nedostaju uputstva o implementaciji i indikatori za praćenje ostvarenih efekata, stvarali su formalni okvir za pozitivne promene u oblasti nasilja u porodici.
Nastojanje da se uspostavi saradnja sa predstavnicima javnog sektora – centra za socijalni rad i policije, ostvarivana je kroz tri tipa programskih aktivnosti:
- sticanje znanja o nasilju u porodici organizovano je kroz seminare, evaluacijske susrete i konsultacije; štampani su edukativni materijali; rađene su analize postupanja javnih službi i analize sudske prakse u cilju sticanja uvida u postojeće modele zaštite i propuste sistema;
- sticanje veština i primena stečenih znanja organizovana je kroz identifikovanje i evidentiranje slučajeva nasilja u porodici, izradu detaljnih uputstava o postupanju, organizovanje konferencija slučaja i zajedničko planiranje mera zaštite žrtvi i postupaka prema počiniocu nasilja, kao i kroz razvoj saradnje između predstavnika različitih institucija na lokalnom nivou.
- javno zagovaranje obezbeđivalo je vidljivost problema nasilja u porodici, senzibilisanje opšte i stručne javnosti i lobiranju donosilaca odluka za sistemske promene.
Ostvareni rezultati mogu se predstaviti kroz prikaz realizovanih aktivnosti, ali i procenom ostvarenih uticaja na socijalnu promenu.
Najvažniji rezultati u odnosu na aktivnosti planirane za 2004/05. godinu:
Izveden je 51 jednodnevni seminar za 321-og učesnika/cu iz 32 institucije u 16 beogradskih opština. U edukaciju je uključeno 19 eksternih saradnica/ka i 4 članice tima. Seminari su od najvećeg broja učesnika/ca procenjeni kao relevantni i korisni, odnosno primenljivi.
Na evaluacionim sastancima učesnici su istakli da su najčešće prepreke za primenu svih postignuća i preporuka: opterećenost poslovima, posebno u CSR, nedostatak podrške i vrednovanja rada na problematici nasilja u porodici od strane rukovodilaca, nedostatak sistemskih rešenja koja bi podržala promovisani model aktivnosti, tehnička neopremljenost i neadekvatna materijalna podrška. Istovremeno, veliki broj učesnika izražava spremnost da primenjuje stečena znanja i učestvuje u budućim aktivnostima.
Svi učesnici/ce su dobili lične primerke publikacija sa bazičnim informacijama: specifične karakteristike nasilja u porodici i uloga javnih službi, međunarodni i domaći dokumenti o problematici nasilja u porodici, tumačenje inkriminacije nasilja u porodici u Krivičnom zakonu RS, protokoli o postupanju stručnih radnika u CSR i pripadnika policije. Pripremljene su 3 nove publikacije: Interpretacija odredbi o merama zaštite u novom Porodičnom zakonu RS; Rezultati kvalitativne analize sudske prakse u primeni krivičnog dela – nasilje u porodici; Izveštaj o aktivnostima sa detaljnim prikazom rezultata i svih dokumenata. Pripremljeno je 5 edukativnih plakata – od kojih su «krugovi nasilja» posebno popularan i koristan plakat.
Učesnici iz CSR identifikovali su slučajeve nasilja i vodili evidenciju o karakteristikama nasilja i preduzetim merama zaštite. U periodu od 6 meseci u 7 CSR registovano je 252 slučaja nasilja. Organizovano je 45 konferencija slučaja za međusektorsko planiranje mera zaštite u konkretnim situacijama nasilja u porodici. Održano je 7 susreta profesionalaca na lokalnom nivou sa ciljem da se ostvare lični kontakti, razmene informacije o nadležnostima i kreira sporazum o saradnji.
Softver za elektronski unos i obradu podataka o osobama koje su izložene nasilju u porodici dopunjen je i izmenjen posle promena Porodičnog zakona. Izrađena su i uputstva za beleženje podataka u policiji i liste za samoprocenu (pri telefonskoj prijavi nasilja, o postupanju patrole i o pisanom izveštaju policije).
Izrađen je dokument Sporazuma o sardanji, koji je predložen rukovodiocima i donosiocima odluka na svim nivoima. Organizovana su dva okrugla stola sa donosiocima odluka na različitim nivoima u cilju lobiranja da rezultati aktivnosti dobiju podršku za dalju implementaciju. Dopisi poslati donosiocima odluka na različitim nivoima sadržavali su predloge za: unapređenje prakse u institucijama, poboljšanje saradnje između institucija, uključivanje svih zainteresovanih strana u kreiranje dokumenata javne politike. Komentarisani su strateški dokumenti Vlade RS, relevantni za problem nasilja u porodici: Reformski projekti u socijalnoj zaštiti i Izveštaj o primeni Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji.
Realizovano je 45 medijskih nastupa od strane predstavnica tima, kako bi se problem nasilja u porodici učinio vidljivim i značajnim. Model koordinirane akcije promovisan je na konferencijama i skupovima drugih organizacija. Tim je po pozivu realizovao bazične seminare o nasilju u porodici i modelu saradnje u 5 opština u Srbiji – Vrbas, Stara Pazova, Apatin, Žitište i Inđija. Uzeto je aktivno učešće u dve inicijative partnera – u Savetu za borbu protiv nasilja u porodici u opštini Palilula (na poziv lokalne uprave) i u sardanji u prevenciji nasilja u porodici na opštini Savski venac (na predlog načelnika policije).
Procena ostvarenih rezultati u postizanju socijalne promene ukazuje da je :
Postignut značajan napredak u razumevanju i definisanju problema, što je imalo direktan uticaj na korisnice usluga, kao i indirektan uticaj na profesionalce koji nisu bili obuhvaćeni programskim aktivnostima (tužilaštvo, sud, škole, predškolske ustanove i sl).
Postignut je značajan napredak u postupanju profesionalaca u rešavanju problema nasilja u porodici, korišćenjem odgovarajuće obuke, uputstava i dokumenata o postupanju. Proces kreiranja postupaka bio je participativan i inicirao je brojna kreativna rešenja.
Postignt je značajan napredak u stvaranju «kritične mase», što potvrđuje broj učesnika koji su aktivno primenjivali znanje, kao i broj predstavnika drugih institucija, koje nisu direktno uključene u projekat, a koji su angažovani u aktivnostima planiranja mera zaštite od nasija. Broj profesionalaca zainteresovanih za model i obuku iz drugih gradova, takođe je značajan.
Postignut je delimičan uspeh u ostvarivanju promena u institucionalnoj politici. Sve aktivnosti su doprinele stvaranju jasne politike i konkretnih uputstava o postupanju, ali nisu uspostavljene kao formalizovani standardi postupanja, iako ne postoje formalne prepreke za to. Ohrabrujući su pojedinačni primeri aktivnosti timova u CSR, inicijativa policije i primeri uspostavljanja međuinstitucionalne saradnje i podrške lokalne uprave.
Ostavren je delimičan uspeh u održavanju postignutih učinaka. U kontekstu koji ne stimuliše bržu reformu sistema javnih usluga i koji ne promoviše individualnu profesionalnu odgovornost, nije izvesno da bi se sve aktivnosti i standardi realizovali bez projektne podrške. Ipak, brojne pojedinačne inicijative ukazuju da su postignuti rezultati ostavili nepovratne efekte na svakodnevnu profesionalnu praksu u centrima za socijalni rad i policiji.
Naučene lekcije uključuju i sugestije za buduće aktivnosti:
· nužnost rada na održavanju vidljivosti i društvenog značaja problema nasilja u porodici,
· nastojanje da se formalizuju standardi postupanja profesionalaca u javnim službama,
· veća pažnja posvećena praćenju primene zakonskih rešenja i strateških dokumenata Vlade i institucija,
· razvijanje posebnih instrumenata za praćenje i procenu efekata aktivnosti,
· više pažnje za aktivnosti javnog zagovaranja,
· stalna podrška postojećoj motivaciji i idejama profesionalaca u institucijama,
dalje rasvetljavanje predrasuda u odnosu na rodne dimenzije nasilja u porodici.