SMERNICE ZA PRIJAVLJIVANJE NASILJA KADA STE SVEDOK

1. Ukoliko prisustvujete nasilju koje jedna osoba vrši prema drugoj

PRVO mislite na BEZBEDNOST, kako svoju tako i osobe koja se nalazi u opasnosti! Nemojte praviti nepromišljene, ishitrene poteze, posebno ako osoba koja vrši nasilje ima oružje.

Prvo pozovite policiju i dajte što precizniju lokaciju gde se nasilje dešava, i opišite šta vidite.

Ukoliko vidite da je osoba povređena, pozovite hitnu pomoć.

Napomena: Pozivi na broj policije 192 i hitne pomoći 194 su besplatni.

Dok čekate patrolu policije:

• pravite se da kucate poruku i snimite događaj, odnosno uključite spikerfon dok je policija na vezi
• pokušajte da pričom odvučete pažnju osobi koja vrši nasilje i na taj način prekinete fizičko nasilje
• ukoliko vas je više i osoba koja vrši nasilje nema oružje, pokušajte da okružite osobu koja vrši nasilje.

Ukoliko osoba koja vrši nasilje pobegne do dolaska policijske patrole, vi ostanite do dolaska iste kako biste policijskim službenicima ispričali šta se dogodilo.

Ukoliko osoba koja je povređena odbija da je zaštitite i pozovete policiju, znajte da to govori iz straha da će kasnije biti teže povređena. To je opravdan strah. Ipak, imajte u vidu da vaša prijava možda spašava život osobi koja je povređena, iako ta osoba to tako ne doživljava u tom momentu.

2. Ukoliko čujete nasilje koje jedna osoba vrši prema drugoj

Ako ste u prilici i mogućnosti, prvo snimite zvukove, viku, plač i sl. koje čujete, i pokušajte da ustanovite odakle dolaze.

Napomena: Pozovite policiju na broj 192, jer se ti pozivi snimaju.

Dajte što precizniju lokaciju gde vi verujete da se nasilje dešava, i opišite šta ste čuli. Ako ste snimili, recite da imate snimak, odnosno pitajte policijskog službenika da li preko telefona čuje to što vi čujete dok ih pozivate.

Policijski službenik će vas pitati za vaše ime i prezime. Vi imate pravo da policijskom službeniku kažete da želite da ostanete anonimni, iz razloga jer sumnjate da se radi o osobi koja zastrašuje i ostale u komšiluku odnosno čije se osvete plašite.

Ukoliko vam policijski službenik kaže da neće reagovati na anonimnu prijavu, i da morate da se predstavite, vi recite da znate da to nije tačno i da ćete se pritužiti na rad policije ukoliko osoba bude povređena zbog toga što policija nije htela da reaguje po pozivu vas kao građana.

Postupanje policijske patrole

Policijska patrola je dužna:

• da uzme vaše lične podatke (osim u slučaju kada ste insistirali na tome da ostanete anonimni) i kratku izjavu
• ukoliko ste snimili događaj ili zvukove, da ih pogleda/posluša
• da pozvone na vrata stana/kuće gde verujete da se dešavalo nasilje
• ukoliko niko ne otvara vrata ili otvore i negiraju nasilje, patrola nema pravo da uđe u stan/kuću
• da o onome što su videli i čuli obaveste dežurnu službu u policiji i dežurnog javnog tužioca – zbog toga je veoma bitan vaš snimak, jer na osnovu snimka dežurni javni tužilac može da odobri da policija uđe i pretrese stan/kuću
• da vas obaveste o tome da ćete biti pozvani u Policijsku stanicu da date izjavu.

3. Ako sumnjate da osoba koju poznajete ili koja živi ili radi u vašem komšiluku doživljava nasilje u porodici ili u partnersko-emotivnoj vezi, kao i ako sumnjate da je maloletno dete/deca žrtva nasilja, vi možete:

• pozvati SOS telefon kako bi se konsultovali oko načina na koji možete da pomognete punoletnoj osobi ili detetu
• možete podneti pisanu prijavu tužilaštvu ili centru za socijalni rad (predajom na šalteru prijema podnesaka, poštom ili mejlom) sa napomenom da prijavljujete sumnju na nasilje bez saglasnosti žrtve nasilja
• ako želite da ostanete anonimni, možete poslati mejl na adresu članica Mreže Žene protiv nasilja, kako bi se, u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, razmotrilo slanje dopisa Grupi za koordinaciju i saradnju kojom rukovodi nadležno tužilaštvo

VAŽNO: Svaka prijava partnerskog ili nasilja u porodici, pa i anonimna, povećava rizik od težeg povređivanja i ubistva žrtve. Zbog toga je potrebno da navedete da NASILJE PRIJAVLJUJETE BEZ SAGLASNOSTI ŽRTVE kako bi institucije znale da prilikom postupanja budu dodatno oprezne i ne ugroze život žrtve nasilja.

Ni vi ni institucije u momentu prijave ne znate koliko je osoba koja vrši nasilje opasna i čime sve preti žrtvi nasilja, odnosno čime će sve pretiti kako bi žrtva negirala da doživljava nasilje (da će ubiti dete/decu ili primarnu porodici žrtve, da će završiti na naslovnim stranama novina, da će je prijaviti da je ona nasilna prema detetu/deci pa će joj uzeti decu, da će platiti da je neko ubije/siluje i sl.). Takođe će prisiljavati žrtvu da se svađa sa vama i institucijama, da vas optužuje kako ste joj uništili život, sve sa ciljem da odustanete od daljeg svedočenja i da prestanete da joj pomažete.

Napomena: Kada prijavljujete sumnju na nasilje ili ste svedok događaja i, ukoliko bude pokrenut postupak protiv osobe koja vrši nasilje, bićete pozivani od strane policije, tužilaštva i suda da svedočite. Ukoliko do toga dođe, pozovite službu besplatne pravne pomoći kako bi se raspitali o svojim pravima i obavezama kao svedoka.