Utorak, 16. septembar 2014.

OBLICI SEKSUALNOG NASILJA

  • Silovanje od nepoznatog muškarca
  • Silovanje na ljubavnom sastanku
  • Silovanje od strane poznanika, prijatelja, komšije…
  • Silovanje u braku
  • Silovanje u ratu
  • Pokušaj silovanja
  • Seksualno uznemiravanje ili ucenjivanje na poslu, u školi, na fakultetu, na ulici, u prevozu…
  • Incest nad detetom od strane odrasle osobe od poverenja i autoriteta
  • Seksualna zloupotreba dece za snimanje pornografskih slika i filmova, prodaja i podvođenje dece
  • Seksualna trgovina ženama
  • Seksualno iskorišćavanje žena kroz prostituciju, pornografiju i seksualno ropstvo 


REAKCIJE POSLE PRETRPLJENOG SILOVANJA:

U krizi svaka različito reaguje. Važno je da znate da su emocije posle preživljenog seksualnog nasilja normalna reakcija na nenormalni događaj – seksualno nasilje. 

Prva faza: NEPOSREDNO REAGOVANJE

  • reakcija na preživljeni strah od smrti
  • šok i neverica-osećanje straha, krivice, bespomoćnosti, poniženja, stida, ljutnje na sopstveno ponašanje
  • gubitak: samopouzdanja, poverenja u ljude oko sebe, osećanja kontrole nad životom, osećanja sigurnosti
  • nagle promene raspoloženja, plač, ćutanje, razdražljivost
  • telesne reakcije: promena apetita, sna, koncentracije, seksualne želje, odnosa prema svom telu
  • dve vrste emotivnih reakcija: ekspresivno (potreba za pričanjem ili plakanjem) i kontrolisano (potreba za ćutanjem ili uzdržanošću)

 Druga faza: REORGANIZACIJA / ADAPTACIJA

  • pokušaj izbegavanja misli i osećanja povezana za traumatski događaj, pokušaj oslobađanja od strepnje i nespokojstva
  • izbegavanje mesta i ljudi koji podsećaju na događaj
  • racionalizacija, “nije to tako bitno”, tvrđenje da je ceo događaj zaboravljen, privid isceljenja
  • međutim u ovoj fazi najčešće i dalje postoje: osećanja depresije, povlačenje, strahovi, noćne more, flašbekovi, nedostatak poverenja u druge 

Treća faza: OPORAVAK

  • mogućnost da se priča o posledicama traume na naš život
  • povezivanje strahova sa traumatskim događajem
  • postepeno preuzimanje kontrole i osećanja bezbednosti
  • povratak osećanja normalnost
  • smeštanje krivice u počinioca/nasilnika
  • ispoljavanje ljutnje i besa

Svaka faza je korak ka razrešavanju posledica seksualnog nasilja


ŠTA MOŽETE UČINITI ZA SEBE:

 U prvom trenutku: Važno je da budete na mestu i sa ljudima gde se osećate sigurno. Dok razmišljate da li ćete podneti prijavu protiv počionica, važno je da odete na lekarski pregled, zbog vidljivih ili nevidljivih povreda.

Dugotrajno: Važan je svaki pokušaj uspostavljanja kontrole nad sopstvenim životom. Donošenje vlastitih odluka kod god je to moguće podstiče jačanje i ponovno uspostavljanje bezbednosti, samopoštovanja i integriteta. Odlučite kada ćete i kome ispričati šta vam se dogodilo. Važno je da u te osobe imate poverenja. Čak i donošenje malih, svakodnevnih odluka pomažu vam u procesu oporavka. Vodite brigu o svom zdravlju.

VAŽNO JE DA VERUJETE SEBI da ste uradile sve što je u vašoj moći da preživite i da niste krive.


NEKOLIKO ISTINA O SILOVANJU

  • žena nije kriva 
  • žene ne žele silovanje i ne izazivaju silovanje
  • sramota silovanja je nasilnikova sramota
  • činjenica da to niste hteli je suprotstavljanje silovanju
  • silovanje nije posledica impulsa niti nekontrolisanih nagona, nego je unapred isplanirani čin nasilja
  • žene najčešće poznaju nasilnike (u 80% slučajeva)
  • silovatelji su obični muškarci svih društvenih slojeva, obrazovanja, nacionalnosti, rase, invaliditeta
  • istraživanja su pokazala da silovanje nije proizvod mentalnog poremećaja
  • društvo svojim predrasudama održava seksualno nasilje
  • žene još uvek nemaju adekvatnu podršku u većini institucija
  • silovanje je zločin


Prijavite seksualno nasilje:

Odsek za seksualne delikte SUP Beograda, ulica 29. Novembra 107
011/3292-622 - lokal 3541 – dežurni telefon za seksualno nasilje (24h)

011/2682-522 - Institut za sudsku medicinu - pregled, potvrda o telesnim povredama