subota, septembar 21, 2019

Dan nakon 8. marta desila su se dva ubistva žena, u Požarevcu i Novom Pazaru, od čega je prvo počinjeno od strane policijskog službenika. Ubistva žena u porodično-partnerskom kontekstu nikada nisu izolovani incidenti, uvek im prethodi kontinuirano muško nasilje prema ženama. Zato je i osnovana sumnja da su članovi zajednice i/ili institucija imali saznanja o tome, a nisu reagovali ili to nisu učinili adekvatno. Od početka godine do danas, u Srbiji je ubijeno 6 žena od strane partnera/članova porodice. Zahtevamo od institucija da savesnije i na vreme reaguju na svaku sumnju i prijavu muškog nasilja prema ženama!

Slučajevi femicida počinjeni od strane policajaca nisu retkost u Srbiji. Početkom ove godine svedočile smo pokušaju ubistva supruge od strane policajca u Bogatiću. Ranije: policajac u penziji ubio bivšu partnerku u Smederevu (2014), bivši policajac ubio suprugu u Novom Pazaru (2013), policajac ubio bivšu partnerku u Smederevskoj Palanci (2010), policajac ubio bivšu partnerku u Valjevu (2009).

Iako je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i  borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici još u oktobru 2013. godine, do danas nisu uvedene obavezne procene i upravljanje bezbednosnim rizicima od strane tužilaca i predstavnika drugih relevantnih institucija koje sarađuju sa tužilaštvom, a koje su u skladu sa čl. 51 ove Konvencije.

Dobro je poznata činjenica da tri faktora rizika, da učinilac poseduje oružje (ili mu može lako pristupiti), da je žrtva/oštećena napustila (razvela se) od učinioca nasilja, i da je tokom zajedničkog života bilo ljubomore ili kontrole partnerke, devet puta češće, u odnosu na druge okolnosti, dovode do smrtnih ishoda.

Kao što je AŽC naveo i u predlozima za izradu novog Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (2016-2010), za žene postoji značajno veći bezbednosti rizik kada su učinioci nasilja pripadnici snaga bezbednosti, uključujući manju dostupnost zaštite: pripadnici snaga bezbednosti poseduju službeno oružje, obučavani su za nasilje, sastav i kultura službi je dominantno muški, što uslovljava direknu i indirektnu podršku i solidarnost između muškaraca; žene zaštitu traže od organa u kojima su njihovi supružnici/partneri zaposleni, ili sa kojima učinioci imaju kolegijalnu povezanost (formalnu i neformalnu), što vodi zataškavanju nasilja.

Smatramo da je tužilaštvo moralo prepoznati ove faktore rizika i preduzeti posebne mere, uz zaštitu podataka o ličnosti, kao i informisanje unutar sistema. Pozivamo na hitno usklađivanje procedura sa članovima Konvencije i sistemsko ispitivanje bezbednosnih rizika kako bismo sprečili dalja ubistva žena od strane pripadnika bezbednosnih službi.

Od Ministarstva unutrašnjih poslova tražimo da sa dužnom pažnjom razmotre i usvoje procedure koje bi ženama olakšale prijavljivanje nasilja počinjenog od strane njihovih službenika.