Iznenađene i krajnje zabrinute zbog načina na koji je u javnosti^[1] iskorišćeno pitanje društvenog problema femicida, obraćamo se saopštenjem i najoštrije osuđujemo zloupotrebu i polemike o žrtvama ovog zločina.

Problem nasilja prema ženama je kompleksan i sveprisutan u svim društvima i vremenima, kao i femicid koji je najčešće njegova krajnja i najbrutalnija posledica, te se kao takav ne može vezati za jednu političku partiju, instituciju, medij ili pojedinca. Ipak, mere, narativ i način na koji se ovaj problem tretira od strane istih mogu ukazati na to da li postoji istinska (politička) volja i namera da se razume koren problema, da se doprinese njegovom sprečavanju i da mu se stane na put. Uprkos nebrojenim apelima i smernicama za izveštavanje o nasilju prema ženama, te pozivima da se u javnom diskursu ubijene žene ne svode na brojeve i objektifikuju kroz polemike, situacija koja se dogodila pokazuje potpuno odsustvo saosećanja za žrtve i članove njihovih porodica. Otišlo se i korak dalje u kontekstu toga da su žrtve ovog najbrutalnijeg zločina iskorišćene za argumentaciju koja je zasnovana na laičkoj interpretaciji, izdvojeno i izolovano od šireg problema nasilja prema ženama, i stavljene u kontekst u kome ni u kom slučaju nisu smele da se nađu. Postojali su mnogi načini da se vodi diskusija o ovom problemu, ali ovo zasigurno nije bio jedan od njih.

Imajući sve rečeno u vidu, Autonomi ženski centar se ograđuje od načina na koji su podaci interpretirani i zahteva da se smesta prestane sa debatom o žrtvama ovako strašnog zločina i zaustavi njihova viktimizacija posthumno. Za poštovanje dostojanstva žrtava i njihovih porodica!

Za Autonomni ženski centar
Vedrana Lacmanović

^[1] Članak: „U proteklih 10 godina skoro 300 žena ubio partner ili član porodice“, N1 (18.2.2022).;
Članak: E ovo je već ozbiljno ludilo Šolakovog N1, Srpski telegraf 18.2.2022.