Združena akcija Krov nad glavom Novi Sad i Autonomni ženski centar izdali su zajedničko saopštenje u kojem zahtevaju od države da hitno reaguje i obezbedi zbrinjavanje žena koje napuštaju nasilnike i zato ostaju bez krova nad glavom.

Zbog nemogućnosti da obezbede alternativni smeštaj i kvalitetan život za sebe i svoju decu, žene u nepovoljnoj finansijsko-stambenoj situaciji su u većem riziku da: postanu žrtve nasilja, budu prinuđene da prikrivaju nasilje koje su preživele, odlažu prijavljivanje nasilja institucijama ili ako odluče da prijave nasilnika rizikuju da ostanu bez krova nad glavom i postanu beskućnice.

Podaci Autonomnog ženskog centra govore da je od 721 žene, koja je zatražila od organizacije uslugu pisane pravne pomoći u prethodnih pet godina, manje od trećine (27,18%) prijavilo potpuno ili deljeno vlasništvo nad kućom ili stanom u kome živi. Od toga, samo 77 korisnica (10,68) je navelo da živi u svom stanu ili kući.

Od ukupno 721 žene koja je zatražila pravnu pomoć od Autonomnog ženskog centra, više od polovine (368) korisnica je u trenutku obraćanja navelo da se samostalno i neposredno staraju o deci. Istraživanja pokazuju da su finansijska i stambena nestabilnost najizrazitiji i najviše dokumentovani problemi jednoroditeljskih porodica, među kojima dominiraju majke. Poseban aspekt materijalne deprivacije je stambena deprivacija, skopčana sa promenom mesta i tipa stanovanja nakon razvoda, najčešće u lošiji stambeni prostor i lošije susedstvo (Tomanović, Ljubičič, Stanojević, 2014). 

Prema Popisu iz 2011. godine, u Srbiji je evidentirano 18.287 beskućnika. Najbrojnija grupa beskućnika su žene preko 65 godina starosti (Nacrt nacionalne stambene strategije (2020-2030)). Nasilje od strane intimnog muškog partnera u porodičnom kontekstu često se navodi kao jedan od najjačih faktora koji doprinose ženskom beskućništvu.

Združenoj akciji Krov nad glavom javila se Dragica Ristić, šezdesetogodišnja pomoćna kuvarica u Zdravstvenom centru Zaječar. Dragica boluje od šećerne bolesti i pri tome prima minimalnu zaradu od koje ne može da podmiri najosnovnije životne troškove. Bivši Dragičin muž, sklon preteranom konzumiranju alkohola i osuđen za nasilje u porodici na tri meseca zatvora i isplatu novčane naknade na ime nematerijalne štete za pretrpljeni strah i pretrpljene duševne bolove, koju nije izvršio, pokrenuo je protiv nje izvršni postupak nakon razvoda. Dragica nije uknjiženi vlasnik stana iako je stan u celosti isplatila bivšem svekru, te nema nikakva vlasnička prava nad stanom. Dragica Ristić je, nažalost, samo jedan od primera životne, finansijske i stambene nesigurnosti koju žene koje prijave nasilje preživljavaju svaki dan.

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada je zakon koji pobliže određuje pravni režim socijalnog stanovanja i on prepoznaje žrtve nasilja kao posebnu ciljnu grupu u nekoliko članova:

- obavezuje državne i druge organe, kao i druge subjekate koji učestvuju u sprovođenju postupka iseljenja i preseljenja da ga sprovode u skladu sa principom zaštite posebno ugroženih lica među koje se ubrajaju i žrtve porodičnog nasilja (član 80., tačka 4);

- žrtvu porodičnog nasilja bez stana ili odgovarajućeg stana, koja nema dovoljno sredstava da samostalno reši stambenu potrebu po tržišnim uslovima eksplicitno navodi kao korisničku grupu stambene podrške (član 89., tačka 3);

- obavezuje državu da obezbedi privremeni smeštaj odnosno stambeno zbrine žrtvu porodičnog nasilja koja je napustila svoje domaćinstvo i nema sredstava da samostalno reši svoju stambenu situaciju (član 103., tačka 4).

U skladu sa članom 22 Istanbulske konvecije kojim se definišu opšte usluge za podršku ženama koje su preživele nasilje, Republika Srbija je dužna da preduzme neophodne zakonodavne ili druge mere koje obuhvataju sledeće usluge: pravno i psihološko savetovalište, finansijsku pomoć, stanovanje, obrazovanje, obuku i pomoć prilikom zapošljavanja. 

Združena akcija Krov nad glavom Novi Sad i Autonomni ženski centar zahtevaju od države da, u skladu sa navedenim zakonom i konvencijom, obezbedi alternativni smeštaj Dragici Ristić, kao i da se aktivno uključi u sistemsko rešavanje pitanja stanovanja žena žrtava porodičnog nasilja.