petak, maj 25, 2018

 Nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od osnovnih društvenih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce.  Nasilje nad ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira.  Definicija nasilja nad ženama po dokumentima Ujedinjenih nacija

   Pročitajte više o nasilju nad ženama...  
  • Kakav je odgovor institucija na muško nasilje prema ženama, sa čim se suočavaju žene koje preživljavaju nasilje a šta o tome pišu mediji?

    AZC 10 ma sjAŽC i Udruženje žena „Peščanik“ iz Kruševca zajedno pokreću osmodnevnu kampanju pod sloganom „Ako sistem ne reaguje, reaguje zločinac“ želeći da ukažu na brojne propuste sistema zbog kojih mnoge žene nisu zaštićene na vreme. Na konferenciji za novinare ova dva udruženja su predstavila publikaciju „Nijedna žena manje“ koja sadrži analize postupanja policije, tužilaštva i centara za socijalni rad u slučajevima femicida prošle godine kao i izveštaje o efikasnosti suđenja u dva sudska postupka povodom femicida koje su ove organizacije pratile i druge relevantne izveštaje.

    Opširnije...
  • Peti nezavisni izveštaj o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici

    pravda sKljučne preporuke nakon praćenja primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici za period januar-mart 2018. godine koje sprovodi Autonomni ženski centar odnose se na nužnost obezbeđivanja uslova za učešće žrtava nasilja na sastancima grupa za koordinaciju i saradnju, zatim obezbeđivanja ne samo dovoljnog broja nadležnih policijskih službenika, već i organizacionih rešanja kojima se oni oslobađaju drugih poslova, kao i uputstava i stručne podrške primeni Zakona zasnovane na dubinskoj analizi podataka.

    Opširnije...
  • PrEUgovor koalicija: Studijska poseta Hagu

    thumb vanja macanovic hagKoalicija PrEUgovor organizovala je tokom 24. i 25. aprila studijsku posetu Hagu kojoj je prisustvovala i Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra. U okviru posete govorilo se na teme vladavine prava i uticaja evropskih integracija na reforme u oblasti poglavlja 23 i 24.

    Opširnije...
  • 1
Madrid, 27. novembar 2006.

pripremila Tanja Ignjatović, Autonomni ženski centar,
Program razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici

Savet Evrope (SE) je 27. novembra 2006. godine u Madridu organizovao konferenciju na kojoj je lansirana panevropska kampanja: Stop nasilju u porodici nad ženama!, koja će trajati do 8. marta 2008. godine.

Učesnice/i konferencije bile/i su predstavnice/i vlada i parlamenata najvećeg broja država članica[1], predstavnicei Parlamentarne skupštine SE, Saveta ministara, Kongresa regiona i lokalnih uprava, različitih tela u SE (Savet za socijalnu politiku, Savet za jednakost između muškaraca i žena, Savet za ljudska prava), predstavnicei španskog parlamenta i vlade, predstavnicei međuvladinih i internacionalnih NVO, predstavnice nacionalnih NVO i mediji.

Vlada Republike Srbije imenovala je g-đu Draganu Petrović, potpredsednicu Saveta za ravnopravnost polova, kao predstavnicu vlade. Narodna skupština RS nije imala imenovanu predstavnicu. 

Program konferencije  organizovan je u 4 tematske celine:
1. Podrška i zaštita žrtava nasilja;
2. Inovacije u zakonskim i političkim merama protiv nasilja nad ženama;
3. Promena stava prema nasilju nad ženama;
4. Ujedinjeni u borbi protiv nasilja nad ženama;

Uvodno izlaganje je podnela g-đa Carol Hagemann-White, profesorka na Univerzitetu u Osnabruku u Nemačkoj, koordinatorka izrade Studije o nasilju nad ženama[2]  koju je naručio SE; Ona je pozvala učesniceke da minutom ćutanja odaju poštu svim ubijenim ženama. Svi politički govori uključili su jasan politički stav najviših predstavnikaca SE da nasilje nad ženama predstavlja kršenje ljudskih prava, dostojanstva, digniteta i prava na slobodan život i razvoj, te da je suprotno vrednostima i principima demokratije, izražavajući opredeljenost SE na nultu toleranciju prema nasilju, i nedvosmislenu odgovornost država za svaki pojedinačni slučaj nasilja. Predstavnice država članica[3] podnele su izveštaje o naporima vlada i parlamenata u obezbeđivanju ravnopravnosti žena u javnoj i političkoj sferi, zakonskim promenama i državnim politikama u oblasti nasilja u porodici. Predstavnice nevladinih mreža (WAVE) i ženskih NVO su naglasile potrebu organizovane, od države finansirane podrške žrtvama nasilja u porodici, koja podrazumeva i standarde rada, adekvatne ljudske i finansijske resurse i preporučile WAVE priručnik za skloništa. Predstavnica Litvanije je naglasila da njena država finansijski ne podržava nezavisne nevladine organizacije koje pružaju socijalne usluge ženama, što je problem koji naglašavaju gotovo sve post-komunističke države, članice EU.

Na svečanoj ceremoniji proglašenja Kampanje govorili su g. Van Der Linden, predsednik Parlamentarne skupštine SE, g. Stolfi, presedavajući Saveta ministara SE, g. Davis, generalni sekretar SE, g. Zapatero, predsednik vlade Republike Španije. G-din Davis je naglasio da su žrtve nasilja i žrtve našeg ćutanja i zanemarivanja; založio se za prestanak umanjivanja problema i agresivnosti; insistirao je da muškarci moraju da se suprostave nasilja nad ženama; naglasio je odgovornost svake vlade za poštovanje ljudskih prava, odgovornost da se istraže slučajevi, predvide mere zaštite za žrtve, kazne učinioci u svim oblastima gde žene trpe nasilje; obavestio je da će SE tražiti izveštaje od država koji sadrže ne samo informaciju o broju usvojenih dokumenata i održanih seminara, već o realnoj promeni za stvarni život žena. G-din Zapatero je svoj govor započeo čestitajući SE na kampanji koja bi trebalo da označi kraj tolerancije na nasilje prema ženama; govoreći o ozbiljnosti problema izvestio je o ženama koje su ubijene u partnerskim relacijama; govorio je o naporima španske vlade da omogući ženama učešće u javnom životu, o novim zakonskim rešenjima (u oblasti nasilja i rada) ističući da je dugoročni cilj postizanje nezavisnosti žena; naglasio je ulogu edukacije kroz obrazovni sistem, ali i ulogu medija i reklama za reprezentaciju žena; govorio je o nužnosti smanjenja sekundarne viktimizacije žena u kontaktu sa profesionalcima, kao i o potrebi formiranja «opservatorija» za praćenje efekata mera. 

Ekspertska grupa SE (Task Force) izradila je dokument (EG-TFV) koji je usvojen na zasedanju Saveta ministara juna 2006. godine; Dokument sadrži osnovne informacije o stavu SE prema nasilju nad ženama, uključujući nasilje u porodici, glavne teme i ciljeve kampanje[4], spisak zadataka/mogućih akcija[5], pobrojane ciljne grupe, period trajanja kampanje i ključne datume, odgovornosti tela u SE, odgovornosti država članica (vlada, parlamenata i reginalnih/loklanih tela). Pobrojane su planirane aktivnosti SE i predložene aktivnosti državama članicama. Predstavnice ekspertske grupe su na konferenciji naglasile da se od država članica očekuje da formiraju nacionalne radne grupe koje mogu da uključe i ženske NVO i predstavnikece civilnog sektora, da izrade nacionalni akcioni plan u kojim će biti konstatovano stanje predložene što konkretnije mere za postizanje željenog progresa, te da periodično i finalno (8. marta 2008.) izveste o postignutom napretku. 

  Više na linku panevropska kampanja


[1] od 46 država članica - 35 parlamenata i 30 vlada je imenovalo focal point-e do 25. novembra 2006.
[2] Ekspertski tim je svim članicama SE juna 2005. poslao upitnik sa pitanima koja se odnose na preduzete aktivnosti u vezi sa Preporukom Rec(2002)5,  na osnovu kojeg je urađena pregledna studija. Republika Srbija nije odgovorila na upitnik; 
[3] Turska, Finska, Italija, Bugarska, Španija, Francuska, Velika Britanija, Hrvatska, Azerbejdžan;
[4] ciljevi kampanje: 1. Podizanje svesti članica SE da je nasilje nad ženama kršenje ljudskih prava; 2. Urgiranje na politici koja će obezbediti resurse za konkretne rezultate i okončanje nasilja nad ženama; 3. Promocija efektivnih mera u prevenciji i zaštiti, uključujući zakonsku regulativu i nacionalne akcione planove izrađene prema uputstvima iz Preporuka Rec(2002)5
[5] organizovan u 4 oblasti: 1. Zakonske i političke mere koje je moguće preduzeti; 2. Podrška i zaštita žrtava; 3. Formiranje baza podataka/statistike o nasilju nad ženama; 4. Podizanja svesnosti javnosti o nasilju nad ženama kao kršenju ljudskih prava;
  • Digitalno nasilje, 2018.

    digitalno nasilje
    Informativni letak o digitalnom nasilju, kako ga prepoznati, kako se zaštititi.



  • Nijedna žena manje, 2018.

    nijedna zena manjePregled izveštaja nastalih u okviru projekta "Ustani za žene čiji se glas više ne čuje – ka efikasnijem utvrđivanju bezbednosnih rizika u cilju sprečavanja femicida"
  • 1
resurs centar
email-konsultacije
pravna pomoc

tragovi baner

2016 n
sos tel spot
Kalendar aktivnosti
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
9
10
13
17
19
20
26
27
mogu da necu baner
bezbedna
AWC Pozdrav iz Srbije
zpn
zato-sto
krugovi-nasiljavelicanstvenadiner_party
baner-160-preuzmipx

Konsultacije za žene

Autonomni ženski centar organizuje specijalizovanu podršku ženama koje preživljavaju traume: nasilja u partnerskim odnosima i u porodici i seksualnog nasilja i uznemiravanja.
  Opširnije... 

Zagovaranje

Akcije zagovaranja AŽCa odvijalju se u skladu sa ciljevima postavljenim strateškim dokumentom AŽCa i tokovima u oblasti zaštite od nasilja u porodici, socijalne politike i socijalne inkluzije na državnom i lokalnom nivou.
  Opširnije... 

Edukacije

AŽC od početka svog rada ima razvijen edukativni program za rad na SOS telefonu za žene sa traumom muškog nasilja. Od 2002. godine razvijamo i edukativne programe za predstavnike/ce relevantnih institucija.
  Opširnije...