Više od polovine srednjoškolki u Srbiji bilo je izloženo onlajn komentarima seksualne sadržine, a gotovo svaka deseta je doživela da neko objavi onlajn njene fotografije ili videe koje je toj osobi privatno poslala. Sa druge strane, više od polovine momaka istog uzrasta bilo je izloženo onlajn pretnjama fizičkim nasiljem, a njih 15% je doživelo pritisak da gledaju pornografiju ili učestvuju u činovima inspirisanim pornografijom. Trećina devojaka kaže da je gotovo svaki vid digitalnog nasilja koji im se desio više puta počinio njihov aktuelni ili bivši partner, i češće od momaka ističu da su se osećale bespomoćno i uplašeno, dok momci češće ističu da to nisu doživeli kao važnu stvar.
Ovo je deo nalaza iz ankete o digitalnom nasilju i mladima koju je krajem prethodne i početkom ove godine sproveo Autonomni ženski centar (AŽC) u okviru svoje višegodišnje kampanje posvećene devojkama i momcima srednjoškolskog uzrasta „Mogu da neću - Ljubav nije nasilje“.

Autonomni ženski centar predstavlja studiju o socijalnoj politici u Srbiji, iz rodne i iz perspektive žena sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja. Reč je o prikazu aktivnosti u cilju transponovanja pravnih tekovina Evropske unije u zakonodavstvo Republike Srbije, iz nedavno usvojenog Akcionog plana za Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje. U fokusu analize su četiri oblasti: socijalna inkluzija, socijalna zaštita, zabrana diskriminacije i jednake mogućnosti.

Tri godine od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici nemamo zvanični, objedinjeni izveštaj državnih organa o delotvornosti njegove primene, jer od jula 2018. nisu održavane sednice vladinog Saveta za suzbijanje nasilja u porodici. Tri godine nakon početka primene zakona nije uspostavljena ni centralna evidencija o slučajevima nasilja u porodici (u elektronskom obliku), koja bi objedinila podatke iz nadležnih državnih organa.