Nedelja, Novembar 19, 2017

Najava seminara -29.jun

29. juna 2007.g. u trajanju od 10 do 15 časova, u Beogradu, u zgradi Doma Narodne Skupštine, Trg Nikole Pašića 13, Program razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici Autonomnog ženskog centra, u okviru Kampanje Saveta Evrope „Zaustavimo nasilje u porodici nad ženama“ i u okviru projekta „Nasilje u porodici – prepreka razvoju“ organizuje Seminar na kome će biti predstavljen austrijski Zakon i model zaštite od nasilja u porodici.

Iskustva desetogodišnje primene modela predstaviće gošće iz Austrije, g-đa Roza Logar, jedna od kreatorki zakona i članica Radne grupe Saveta Evrope zadužene za osmišljavanje i praćenje efekata kampanje i g-đa Silvija Taler, sudija i savetnica u Ministarstvu pravde Austrije, u Direktoratu za krivično zakonodavstvo (njihove kratke biografije nalaze se u prilogu dopisa). O domaćim iskustvima izvestiće g-đa Zorana Delibašić, sudija Okružnog suda grada Beograda i Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra. Učesnici/e seminara biće stručnjaci iz svih relevantnih službi.

Pogledajte CV Rose Logar I Silvije Taler…

Ukoliko ste zainteresovani da prisustvujete seminaru kontaktirajte nas putem tel: 011/2656-178 ili elektronskim putem na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
U govoru Biljane Branković u ime Glasa razlike, Autonomnog ženskog centra, ASTRE, Incest trauma centra i Zena u crnom, istaknuta su 4 ključna cross-cutting pitanja:
  1. Nedostatak odgovornosti države za implementaciju Konvencije.
  2. Sistematska marginalizacija autnomnih i nezavisnih zenskih grupa.
  3. Skromno ucesce zena u odlucivanju o politikama i  javnom zivotu.
  4. Diskrepanca izmedju zakonskih mera i prakse (implementacije).

Vera Kurtić, u ime organizacija Bibija, Ženski prostor, Eureka i Evropski romski centar, naglasila je 4 najznačajnije oblasti diskriminacije Romkinja u Srbiji, ističući problem potpunog odsustva podataka o Romkinjama u državnom Izveštaju:

  1. Nasilje nad Romkinjama
  2. Iskljucenost i diskriminacija Romkinja u obrazovnom sistemu
  3. Situacija u zaposljavanju
  4. Zdravstvena zastita Romkinja

Članice Komiteta su pokazale veliko interesovanje za stanje ženskih ljudskih prava u Srbiji – (postavljeno je gotovo 20 pitanja), što potvrđuje da su NVO izveštaji uspeli da skrenu pažnju članica Komiteta, ali i nedostatak informacija u državnom Izveštaju i odgovorima na listu dodatnih pitanja. Sastanak predstvnica NVO sa komitetom pratila je Ana Ilić iz stalne misije Srbije u UN. Sutradan, 15. maja 2007, održan je dodatni sastanak sa 9 predstavnica Komiteta koje su pokazale posebno interesovanje za pitanja diskriminacije žena u Srbiji. 

Za Alternativne izveštaje iz Srbije bile su zainteresovane i medjunarodne organizacije koje su pratile zasedanje (npr. Internation Service for HR, Equality Now i druge).

038

SILVIA THALLER

Silvia Thaller (1976), diplomirana pravnica, 2005.g. je imenovana za sudiju suda u Beču. Trenutno radi kao pravna savetnica u Direktoratu za krivično pravo pri Ministarstvu pravde Austrije, specijalizovana za materijalno pravo. Glavna polja delovanja su joj nasilje u porodici, nasilje nad ženama, praćenje i proganjanje (stalking), tradicionalne prakse kojima se povređuju prava žena, kao i borba protiv korupcije.  

U toku 2006.g. bila je u zakonodavnoj komisiji za izmene krivičnog zakona (amandmani su stupili na snagu jula 2006.g.) kojima je obezbeđena veća pravna zaštita žrtava proganjanja i nasilja u porodici. 

Februara 2007.g. predstavljala je Ministarstvo pravde Austrije na Regionalnom seminaru o pravnim mehanizmima za borbu protiv nasilja u porodici koji je organizovao Savet Evrope u okviru kampanje “Zaustavimo nasilje u porodici nad ženama”. 

ROSA LOGAR 

Rosa Logar (1958), je predavačica na Univerizitetu Primenjenih nauka - Odeljenju za Socijalni rad u Beču1 i članica Radne grupe Saveta Evrope zadužene za osmišljavanje i praćenje efekata kampanje “Zaustavimo nasilje nad ženama u porodici”.  

Od 1978.g. radi na pitanjima nasilja nad ženama i decom, i u polju ženskih ljudskih prava. Ko-osnivačica je prvog austrijskog Skloništa za žene (1978). 

Bila je članica među-ministarske radne grupe koja je od 1994. do 1996. radila na nacrtu austrijskog Zakona o nasilju u porodici2, da bi po stupanju Zakona na snagu postala Direktorka Interventnog centra za nasilje u porodici u Beču (1998). 

Ko-osnivačica je Evropske mreže protiv nasilja WAVE (Women Against Violence Europe-1994), učestvovala je na Konferenciji UN o ljudskim pravima (1993.) u Beču, na Četvrtoj Konferenciji UN o Ženama u Pekingu (1995.), kao i na više drugih međunarodnih konferencija. Učestvovala je i u radu na novoj Studiji UN o nasilju nad ženama (2006).  

Predavačica je teme „nasilje u porodici“ za policijske službenike, socijalne radnice/ke i druge profesionalce3, trenerica Programa za nasilnike u Beču, aktivistkinja ženskog pokreta i grupe za razvoj praksi intervencija za nasilnike i autorka je Priručnika Smanjivanje razlika – Od dobrih namera do dobre saradnje (2006.) o multi-institucionalnoj saradnji. 

Trenutno učestvuje u petom istraživačkom projektu EU - Koordinirana Akcija o kršenju ljudskih prava (CAHRV) pri Univerzitetu u Osnabruku, Nemačka. Objavila je mnogo članaka, publikacija i trening materijala, autorka, ko-autorka i priređivačica je više knjiga o nasilju nad ženama i decom (spisak publikacija u prilogu).  
 

Publikacije i članci  

na engleskom 

- 1997: Intervencija i podrška traumatizovanim žrtvama (Interviewing and Supporting Traumatised Victims), tekst koji je prezentovan na Konferenciji Evropske mreže Žena u Policiji „Policija u borbi protiv nasilja nad ženama“, Leeuwenhorst/Holandija, jun 1997. 

- 2000: Priručnik za trening: Evropski program za senzitivisanje i trening profesionalaca o pitanju nasilja nad ženama (European Programme on Sensitisation and Training of Professionals on Violence Against Women), WAVE, Beč  

- 2001: ko-autorka preporuka Savetu Ministara Evropske Unije na ekpertskom sastanku o nasilju nad ženama (Recommendations of the E.U. Expert Meeting on Violence Against Women) od 8. – 10. Novembra 1999.g., Jyväskylä/Finska (Izveštaj Ministarstva za Socijalna pitanja i Zdravlje 2000):13, Helsinki, str. 34 – 52

- 2003: Zavisnost kao šansa za preživljavanje žena koje su doživele nasilje (Addiction as Chance of Survival for Women with Experience of Violence), u: HeXenhaus Espelkamp: EU Daphne Projekti Izveštaj, str. 30 – 57

- 2004: Put iz nasilja – Priručnik za otvaranje i vođenje skloništa za žene (Manual Away from Violence. European Guidelines for Setting up and Running a Women’s Refuge), WAVE, Beč, www.wave-network.org 

- 2004: Iseljenje nasilnika – i šta onda? Stečena znanja i iskustva sedmogodišnje primene Zakona o zaštiti od nasilja u Austriji (Eviction of the Perpetrators – and Then? Knowledge and Insights from the Seventh Year of Protection Against Violence Act in Austria), Međunarodni simpozijum u Berlinu, 25 novembar 2003, str. 23 – 97 

- 2004: Nasilje nad ženama – istorijat i razvoj novih modela intervencije u Evropi (Violence against women – history and development of new models of intervention in Europe), Konferencija “Odogovor na nasilje prema ženama. Modeli iz Evropske Unije”, Univerzitet u Vinskonsinu, SAD, 5-6. novembar 2004. 

- 2005: Austrijski model intervencije u slučajevima nasilja u porodici (The Austrian model of intervention in domestic violence cases), rad predstavljen na Sastanku ekspertske grupe Ujedinjenih nacija “Nasilje nad ženama: Dobre prakse u borbi i eliminaciji nasilja nad ženama” 17 – 20 maj 2005, Beč, Austrija

http://www.un.org/womenwatch/daw/egm/vaw-gp-2005/docs/experts/logar.dv.pdf 

- 2006: Smanjivanje razlika – Od dobrih namera do dobre saradnje (Bridging Gaps - From Good intention to good cooperation), Priručnik štampan od strane WAVE Mreže kao rezultat projekta Evropske komisije DAPHNE, 18. decembar, 2006

http://www.wave-network.org/start.asp?b=6&;sub=14  
 

na nemačkom (u originalu) 

-  1988, Ein gebrochenes Tabu. Frauenhäuser in Österreich, hg. von Irmtraud Karlsson, Deutike Verlag Wien 

- 1995, Gewalt gegen Frauen in der Familie, hg. mit Renate Egger, ElfriedeFröschl, Lisa Lercher, und Hermine Sieder, Verlag für Gesellschaftskritik Wien 

- 1996, Schwere Flügel, zusammen mit Elfriede Fröschl, in: Gruber, Christine / Zierer Brigitta (Hg.): Sozial-politische Trends der 90er Jahre, Wien  

- 1998, Der Herr im Haus darf nicht mehr tun, was ihm beliebt. Das neue Gesetz zum Schutz vor Gewalt in Österreich, in: Heiliger, Anita / Hoffmann, Steffi  (Hg.): Aktiv gegen Männergewalt. Kampagnen und Maßnahmen gegen Gewalt an Frauen international, Verlag Frauenoffensive München, S. 90 – 104  

- 1998, Präventionsmaßnahmen für Kinder mißhandelter Frauen, in: Aktionsgemeinschaft der autonomen österreichischen Frauenhäuser (Hg.): Österreichische und internationale Strategien zur Prävention von Gewalt. Männergewalt gegen Frauen und Kinder, Forschungsbericht im Rahmen eines Forschungsprojektes der Jubiläumsfond der Österreichischen Nationalbank, Wien, S. 177 – 191 

- 1999, Gewalt gegen Frauen – auf dem Weg zu internationalen Standards, in: Dearing, Albin/Förg, Elisabeth (Hg.): Konferenzdokumentation „Polizeiarbeit gegen Gewalt an Frauen“ Verlag Österreich Wien, S. 129 – 146  

- 2000,  Gewalt an Frauen in Familien, in: Fröschl, Elfriede / Gruber, Christine (Hg.): Gender Aspekte in der sozialen Arbeit, Czernin Verlag Wien, S. 175 – 200 

- 2000, Feministinnen und Staat gegen Männergewalt, in: Schwarzer, Alice (Hg.): Man wird nicht als Frauen geboren, Verlag Kiepenheuer & Witsch Köln, S. 191 – 204 

- 2001, Gewalt gegen Frauen und ihre Kinder, zusammen mit Birgit Appelt und Angelika Höllriegl, in: Bundesministerium für Soziale Sicherheit und Generationen (Hg.): Gewalt in der Familie. Gewaltbericht 2001. Von der Enttabuisierung zur Professionalisierung, Wien, S. 377 – 502 

- 2002,  Gewalttätige Männer verändern (sich). Rahmenbedingungen und Handbuch für ein soziales Trainingsprogramm, hg. mit Ute Rösemann und Urs Zürcher, Haupt Verlag Bern/Stuttgart/Wien  

- 2004, Global denken – lokal handeln. Die Frauenbewegung gegen Gewalt in  Österreich, in: Verein Autonome österreichische Frauenhäuser (Hg.): 30 Jahre  Frauenhausbewegung in Europa, Milena Verlag Wien, S. 84 – 123  

- 2005: Nicht nur wegweisen, sondern auch den Weg weisen – Erfahrungen mit  dem Gewaltschutzgesetz in Österreich, in: Kury, Helmut / Obergfell-Fuchs, Joachim (Hg.): Gewalt in der Familie. Für und Wider den Platzverweis, Lambertus Verlag, Freiburg im Breisgau, S. 89 – 110 

- 2006, Misshandelte Kinder misshandelter Frauen – vergessen im Vorzimmer des Hilfesystems? Acht Jahre Erfahrungen mit der „Kinderverträglichkeit“ des österreichischen Gewaltschutzsystems, in: Kavemann, Barbara / Kreyssig, Ulrike (Hrsg.): Handbuch Kinder und häusliche Gewalt, Berlin: VS Verlag für Sozialwissenschaften,

S. 177 – 192

Program Žensko zdravlje je u saradnji sa Sekretarijatom za zdravlje Skupštine grada Beograda organizovao tri sastanka sa zdravstvenim radnicima iz 12 Domova zdravlja (6 u Beogradu: Vračar, Palilula, Voždovac, Lazarevac, Sopot i Grocka; 6 iz gradova u Srbiji: Pančevo, Vrbas, Novi Sad, Kragujevac, Pirot i Užice) na temu standardizacije i uvođenja dobre prakse postupanja sa ženama žrtvama nasilja u okviru sistema primarne zdravstvene zaštite.  16, 18, i 22. maja 2007. godine u prostorijama Sekretarijata za zdravlje Skupštine grada Beograda.

 
Cilj ovoga sastanka je provere iskustva u primeni protokola, kao standarda, za beleženje:  
1. nasilja kao društvene pojave,  
2. dokumentovanje zdravstvenih posledica,  
3. procene rizika i  
4. evidentira praćenje i upućivanje na ostale institucije zadužene da se bave ovim problemom.

 
Učesnici sastanka su lekari/ke, medicinske sestre i medicinski tehničari, socijalni radnici i psiholozi, koji su u okviru timova, u periodu od godinu dana 2006/2007, učestvovali i sarađivali na projektu.  
O rezultatima dosadašnjih aktivnosti izvestiće prof. dr Viktorija Cucić i doc. dr Đorđe Alempijević. Kratki pregled primene modela u praksi prikazaće dr Olivera Mladenović iz DZ Lazarevac. 

Saopštenje za javnost povodom 15. maja

MEĐUNARODNOG DANA PORODICA

u sklopu kampanje

Zaustavimo nasilje u porodici nad ženama Saveta Evrope 
 

Generalna Skupština Ujedinjenih Nacija je rezolucijom 47/237 (20. septembar 1993.) proglasila 15. maj Međunarodnim danom porodica. Obeležavanje ovog dana, odražava jasan stav svih članica Ujedinjenih  Nacija prema pitanju različitih oblika porodica, a u okviru toga jednakosti polova i prava žena na ravnopravnu mogućnost zapošljavanja i podjedanku podelu poslova u roditeljstvu, kao osnovnog modela za moderni razvoj celokupnog društva.  

Međunarodni dan porodica pruža jedinstvenu priliku za podizanje svesti javnosti o različitim pitanjima porodica, uključujući i nasilja u porodici, a podstiče i odgovarajuće akcije. 

Zato što porodice predstavljaju glavne pokretače održivog razvoja svih nivoa društva i zato što je njihov doprinos neizostavan za budući razvoj,  
 

naša jasna poruka je: 
 

SAMO NENASILNA PORODICA JE ZDRAVA PORODICA 
 

Da bi porodica zaista bila mesto sigurnosti i sreće za sve njene članove, partneri  su odgovorni da obezbede da u njoj postoji: 

Poštovanje i podrška

slušanje bez osuđivanja, vrednovanja, procene; razumevanje i pružanje podrške; poštovanje različitosti u mišljenju; poštovanje potreba i interesa svih članova; pravo na izbor vlastitih prioriteta; pravo na vlastita osećanja i prihvatanje tuđih osećanja; 
 

Poverenje i pouzdanost

postavljanje otvorenih pitanja i aktivno slušanje; spremnost na kompromis; traganje za zadovoljavajućim rešenjem konflikta; kreativno rešavanje sukoba; dogovor o odnosima; prihvatanje promena; 

Pregovaranje i pravednost

otvorena i iskrena komunikacija; odgovornost u odnosu na obećanja, preuzete obaveze i vlastite postupke; priznavanje vlastitih grešaka; pravo da se promeni mišljenje; uzajmno podržavanje životnih i razvojnih ciljeva; 

Odgovorno roditeljstvo

podela roditeljskih obaveza i odgovornosti; pružanje deci pozitivnog i nenasilnog modela komuniciranja i odnosa; stvaranje atmosfere sigurnosti i brige za decu; dozvoljeno ispoljavanje emocija; ohrabrivanje individualnosti i samostalnosti, 

Ekonomsko partnerstvo

otvoren razgovor o finansijskim pitanjima; zajedničko donošenje odluka o novcu; saglasnost za velike troškove; poštovanje individualne i zajednički stečene imovine; poštovanje  i podrška ekonomske samostalnosti;  

Deljenje odgovornosti

zajedničko dogovaranje o podeli poslova; odsustvo stereotipnih podela porodičnih uloga; zajedničko donošenje porodičnih odluka; dostupnost partnera/partnerke, ako je potrebna pomoć i podrška; 

Seksualno poštovanje i poverenje između partnera

otvorenost u odnosu na seksualne potrebe, osećanja i strahove; dogovor o kontracepciji; dogovaranje o prihvatljivim tipovima i nivoima seksualne veze; pravo i sloboda da se odnos prekine; poštovanje ženinog izbora u odnosu na trudnoću; 

Nepreteće ponašanje

razgovor i postupanje koje podrazumeva da svi članovi imaju pravo da izraze šta misle i osećaju; odsustvo straha zbog onoga što se misli, govori i radi; razgovor i saznanje da (vas) druga strana čuje; aktivno učešće u rešavanju sukoba; istraživanje nesuglasica i ispitivanje alternativa za rešavanje sukoba; 
 

73,5% žena trpi nasilje unutar porodice. 69,5% dece su svedoci nasilja u porodici.

Zaustavimo nasilje u porodici nad ženama.

9.-10. MAJ 2007.

Sofija, Republika Bugarska 

U SUSRET NOVOM REGIONALNOM MODELU ZA BORBU PROTIV NASILJA U PORODICI 

Od 9. do 10. maja u Sofiji, Republika Bugarska, organizovan je regionalni sastanak jugoistočne evrope pod nazivom “U susret novom regionalnom modelu u borbi protiv nasilja u porodici”.

Organizatori sastanka su Bulgarian Gender Research Foundation iz Sofije uz podršku UNIFEM kancelarije za centralnu i istočnu Evropu iz Bratislave.

Učesnici konferencije bile su ekspertkinje i profesionalke iz nevladinih organizacija, kao i državnih institucija koje se bave nasiljem u porodici iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Albanije, Turske, Crne Gore, Srbije i Bugarske. 

Sastanak je otvorio Neil Buhne, predstavnik UN u Sofiji i Erika Kvapilova, predstavnica UNIFEMa. 

Cilj sastanka je bio da se stimuliše strateško razmišljanje o budućim inicijativama i programima za sprečavanje nasilja u jugoistočnoj Evropi. Sastanak je pružio priliku ženskim organizacijama i grupama iz jugoistočne Evrope da razmene iskustva i strateški razmišljaju o regionalnoj dimenziji u svom radu.   

Predstavnice UNIFEMa su prezentovale trenutni rad Trust fonda u zaustavljanju nasilja nad ženama, kao i dosadašnja dostignuća i izazove kada je nasilje u porodici u pitanju u zemljama regiona. 

Sve zemlje učesnice su predstavile postojeća zakonska rešenja u domenu zaštite od nasilja u porodici. Osim toga, razgovaralo se i o politikama i institucionalnoj strukturi, kao i o međunarodnim instrumentima zaštite i mogućnostima za njihovu neposrednu primenu u različitim nacionalnim kontekstima. 

U svim državama u regionu postoje zakonski mehanizmi za zaštitu. U pojedinim zemljama su to posebni zakoni za zaštitu od nasilja u porodici, a u pojedinim je ova zaštita obezbeđena u okviru drugih zakona (krivičnog i/ili porodičnog). Glavni problem u svim zemljama nije nepostojanje zakonskih rešenja, već implementacija postojećih zakona. 

Pored prezentacije postojećih zakonskih okvira za rešavanje problema nasilja u porodici razmenjivala su se iskustva organizacija u pogledu saradnje sa državnim institucijama na nacionalnim i lokalnim nivoima, problemima u rešavanju nasilja u porodici u različitim nacionalnim kontekstima, istaknut je značaj multidisciplinarnog pristupa (vlada, lokalna administracija, sudovi, tužilaštva, policija, nevladine organizacije) i značaj saradnje i razmene informacija na svim nivoima. 

U nastavku dvodnevnog sastanka teme su bile vezane za međudržavnu saradnju i regionalni pristup kao i saradnju sa međunarodnim telima koje rade na zaustavljanju nasilja u porodici, u cilju osmišljavanja budućih strategija i identifikovanja prioriteta za moguće strategije da bi se u rešavanju ovog problema otišlo korak dalje u regionu. Identifikovana su određena područja, kao mogući prostor za zajedničko delovanje u regionu. To su pre svega: razmena dobrih praksi, razmena modela prikupljanja podataka, problemi u radu institucija, implementacija međunarodnih standarda.  

Sa zaključcima sa sastanka će biti upoznati svi partneri u regionu, kao i međunarodne organizacije (UN agencije, Savet Evrope, Evropska Komisija).
Madrid, 27. novembar 2006.

pripremila Tanja Ignjatović, Autonomni ženski centar,
Program razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici

Savet Evrope (SE) je 27. novembra 2006. godine u Madridu organizovao konferenciju na kojoj je lansirana panevropska kampanja: Stop nasilju u porodici nad ženama!, koja će trajati do 8. marta 2008. godine.

Učesnice/i konferencije bile/i su predstavnice/i vlada i parlamenata najvećeg broja država članica[1], predstavnicei Parlamentarne skupštine SE, Saveta ministara, Kongresa regiona i lokalnih uprava, različitih tela u SE (Savet za socijalnu politiku, Savet za jednakost između muškaraca i žena, Savet za ljudska prava), predstavnicei španskog parlamenta i vlade, predstavnicei međuvladinih i internacionalnih NVO, predstavnice nacionalnih NVO i mediji.

Vlada Republike Srbije imenovala je g-đu Draganu Petrović, potpredsednicu Saveta za ravnopravnost polova, kao predstavnicu vlade. Narodna skupština RS nije imala imenovanu predstavnicu. 

Program konferencije  organizovan je u 4 tematske celine:
1. Podrška i zaštita žrtava nasilja;
2. Inovacije u zakonskim i političkim merama protiv nasilja nad ženama;
3. Promena stava prema nasilju nad ženama;
4. Ujedinjeni u borbi protiv nasilja nad ženama;

Uvodno izlaganje je podnela g-đa Carol Hagemann-White, profesorka na Univerzitetu u Osnabruku u Nemačkoj, koordinatorka izrade Studije o nasilju nad ženama[2]  koju je naručio SE; Ona je pozvala učesniceke da minutom ćutanja odaju poštu svim ubijenim ženama. Svi politički govori uključili su jasan politički stav najviših predstavnikaca SE da nasilje nad ženama predstavlja kršenje ljudskih prava, dostojanstva, digniteta i prava na slobodan život i razvoj, te da je suprotno vrednostima i principima demokratije, izražavajući opredeljenost SE na nultu toleranciju prema nasilju, i nedvosmislenu odgovornost država za svaki pojedinačni slučaj nasilja. Predstavnice država članica[3] podnele su izveštaje o naporima vlada i parlamenata u obezbeđivanju ravnopravnosti žena u javnoj i političkoj sferi, zakonskim promenama i državnim politikama u oblasti nasilja u porodici. Predstavnice nevladinih mreža (WAVE) i ženskih NVO su naglasile potrebu organizovane, od države finansirane podrške žrtvama nasilja u porodici, koja podrazumeva i standarde rada, adekvatne ljudske i finansijske resurse i preporučile WAVE priručnik za skloništa. Predstavnica Litvanije je naglasila da njena država finansijski ne podržava nezavisne nevladine organizacije koje pružaju socijalne usluge ženama, što je problem koji naglašavaju gotovo sve post-komunističke države, članice EU.

Na svečanoj ceremoniji proglašenja Kampanje govorili su g. Van Der Linden, predsednik Parlamentarne skupštine SE, g. Stolfi, presedavajući Saveta ministara SE, g. Davis, generalni sekretar SE, g. Zapatero, predsednik vlade Republike Španije. G-din Davis je naglasio da su žrtve nasilja i žrtve našeg ćutanja i zanemarivanja; založio se za prestanak umanjivanja problema i agresivnosti; insistirao je da muškarci moraju da se suprostave nasilja nad ženama; naglasio je odgovornost svake vlade za poštovanje ljudskih prava, odgovornost da se istraže slučajevi, predvide mere zaštite za žrtve, kazne učinioci u svim oblastima gde žene trpe nasilje; obavestio je da će SE tražiti izveštaje od država koji sadrže ne samo informaciju o broju usvojenih dokumenata i održanih seminara, već o realnoj promeni za stvarni život žena. G-din Zapatero je svoj govor započeo čestitajući SE na kampanji koja bi trebalo da označi kraj tolerancije na nasilje prema ženama; govoreći o ozbiljnosti problema izvestio je o ženama koje su ubijene u partnerskim relacijama; govorio je o naporima španske vlade da omogući ženama učešće u javnom životu, o novim zakonskim rešenjima (u oblasti nasilja i rada) ističući da je dugoročni cilj postizanje nezavisnosti žena; naglasio je ulogu edukacije kroz obrazovni sistem, ali i ulogu medija i reklama za reprezentaciju žena; govorio je o nužnosti smanjenja sekundarne viktimizacije žena u kontaktu sa profesionalcima, kao i o potrebi formiranja «opservatorija» za praćenje efekata mera. 

Ekspertska grupa SE (Task Force) izradila je dokument (EG-TFV) koji je usvojen na zasedanju Saveta ministara juna 2006. godine; Dokument sadrži osnovne informacije o stavu SE prema nasilju nad ženama, uključujući nasilje u porodici, glavne teme i ciljeve kampanje[4], spisak zadataka/mogućih akcija[5], pobrojane ciljne grupe, period trajanja kampanje i ključne datume, odgovornosti tela u SE, odgovornosti država članica (vlada, parlamenata i reginalnih/loklanih tela). Pobrojane su planirane aktivnosti SE i predložene aktivnosti državama članicama. Predstavnice ekspertske grupe su na konferenciji naglasile da se od država članica očekuje da formiraju nacionalne radne grupe koje mogu da uključe i ženske NVO i predstavnikece civilnog sektora, da izrade nacionalni akcioni plan u kojim će biti konstatovano stanje predložene što konkretnije mere za postizanje željenog progresa, te da periodično i finalno (8. marta 2008.) izveste o postignutom napretku. 

  Više na linku panevropska kampanja


[1] od 46 država članica - 35 parlamenata i 30 vlada je imenovalo focal point-e do 25. novembra 2006.
[2] Ekspertski tim je svim članicama SE juna 2005. poslao upitnik sa pitanima koja se odnose na preduzete aktivnosti u vezi sa Preporukom Rec(2002)5,  na osnovu kojeg je urađena pregledna studija. Republika Srbija nije odgovorila na upitnik; 
[3] Turska, Finska, Italija, Bugarska, Španija, Francuska, Velika Britanija, Hrvatska, Azerbejdžan;
[4] ciljevi kampanje: 1. Podizanje svesti članica SE da je nasilje nad ženama kršenje ljudskih prava; 2. Urgiranje na politici koja će obezbediti resurse za konkretne rezultate i okončanje nasilja nad ženama; 3. Promocija efektivnih mera u prevenciji i zaštiti, uključujući zakonsku regulativu i nacionalne akcione planove izrađene prema uputstvima iz Preporuka Rec(2002)5
[5] organizovan u 4 oblasti: 1. Zakonske i političke mere koje je moguće preduzeti; 2. Podrška i zaštita žrtava; 3. Formiranje baza podataka/statistike o nasilju nad ženama; 4. Podizanja svesnosti javnosti o nasilju nad ženama kao kršenju ljudskih prava;
„Campaigning, Lobbying and Fundraising strategies“ 

Organizacija: AMCV – Associacao de Mulheres Contra a Violencia, Lisbon

26. – 28. oktobar Lisabon, Portugalija 

Godišnja WAVE Konferencija svih focal points-a bavila se pitanjima kampanja, lobiranja i strategijama prikupljanja sredstava. 

Prvi dan je bio posvećen izveštajima svih WAVE focal points-a o pitanjima vezanim za nasilje nad ženama: trenutno stanje u svakoj zemlji (zakonska regulativa, strategije, stav države prema nasilju), koji su problemi, ima li napretka? 

Drugi dan konferencije otvorio je Prof. Dr Manuel Lisboa, član task force-a SE u okviru kampanje ’’Ujedinjeni parlamenti u borbi protiv nasilja nad ženama u porodici’’. Nakon dogovora o učestvovanju WAVE focal points-a na svečanom započinjanju kampanje koje će se održati 27. novembra 2006.g. u Madridu, Prof. Dr Lisboa je prezentovao istraživanje o medicinskim posledicama nasilja u porodici u Portugaliji. 

O kampanjama koje je država Portugalija sprovodila u borbi i prevenciji nasilja u porodici govorio je Dr Manuel Albano, Predsednik portugalske Komisije za jednakost i prava žena. 

Primere dobrih praksi organizovanja i sprovođenja kampanja presentovale su:

Vanja Macanović, predstavnica organizacije AŽC, Srbija

Jutte Mejnholt i Anne Mau, predstavnice organizacije LOKK, Danska

Teodora Tsanovska, predstavnica organizacije Bulgarian Gender and Research Foundation, Bugarska 

Prezentacija AŽC-a se odnosila na nacionalne kampanje koje AŽC organizuje od 2001.g. Prikazani su spotovi svih kampanja, objašnjeno kako se putem kampanja uspešno lobiralo za zakonske promene. Dobile smo pohvale od svih, pohvaljen je naš revijalni izveštaj, kao i sve ono što radimo. 

Dankinje iz LOKK-a su svoju nacionalnu kampanju koja je trajala 2 godine radile u saradnji sa Vladom. Imale su dva automobila na kojima je bila napisana poruka kampanje i jedan taj auto je vozila Ministarka za socijalna pitanja svo vreme trajanja kampanje. Pamflete su prvobitno odštampale na 9 jezika, a kasnije na 16. 

Predstavnica bugarskog istraživačkog centra je prezentovala desetogodišnju akciju lobiranja za donošenje posebnog zakona o porodičnom nasilju. Imale su svesrdnu pomoć advokata iz Minesote, koji su dovodili goste - sudije i policajce iz Amerike, a Bugari veruju da je sve sto je iz Amerike dobro, pa su zato i usvojili zakon. Bugarski zakon predviđa da se nasilje u porodici procesuira pred sudijama parničarima, ali njihove sudije donose mere zaštite u roku od 48 sati. 

Sve smo zamoljene da napišemo tekst za FEMMPOWER, koji će ponovo početi da izlazi od januara 2007.g. 

Na kraju drugog dana Amerikanke iz Nacionalne Mreže o zaustavljanju nasilja u porodici su držale prezentaciju o načinima da se dođe do sredstava:

  • putem donacija – na različite načine, pa čak im ljudi ostavljaju pare u testamentu – Sue Else
  • putem projekata – ništa novo nije rečeno – Marina Colby
  • tražiti pare od firmi koje ne daju pare za projekte (to još uvek ne postoji kod nas da firme imaju svoje grantove), ali su uputstva dobra – napravi se Marketing Piece na ne više od 2 strane i pare se traže od onih firmi gde nekoga znaš ko će da garantuje za tebe – Cindy Southworth (ona već 2 godine ide na sve skupove važnijih ličnosti iz Imtela, i za sada ih zna 20tak, tako da uskoro planira da im traži pare za projekat).

Inače, Cindy Southworth je na taj način došla do para za projekat koji se tiče edukacije policajaca, tužilaštva i suda o načinima na koji se tehnologija koristi u cilju praćenja žena (razne kompjuterske spravice i programi koji se mogu kupiti preko neta, i preko kojih nasilnik može da prati šta žrtva radi). Odlično je i veoma korisno, a ona je raspoložena da ta svoja predavanja drži i u ostalim zemljama. 

Poslednjeg dana konferencije, predstavnice slovačke organizacije Fenestra predstavile su svoje istraživanje koje je bazirano na izveštaju države Slovačke objavljenog u Prof. Dr Carol Hagemann-White’s ’’Stocktaking study on the measures and actions taken in Counsil of Europe member States’’. 

Silvia Kralova, Karin Galovisova i Dusana Karlovska su ustanovile da su podaci koje je država Slovačka poslala Savetu Evrope netačni po pitanju servisa podrške ženama. Država Slovačka je navela da u Slovačkoj postoji 109 skloništa sa 1047 mesta i da su sve usluge besplatne. Istraživanje predstavnica Fenestre pokazalo je da postoje 3 skloništa sa ukupno 20-tak mesta, da se usluge u skloništima plaćaju i da su samo zaposlene iz jednog skloništa prošle edukaciju. 

Na kraju konferencije dogovoreno je da se domaćica sledeće godine bude Vilnius Women’s House, iz Vilnusa, Litvanije.

Organizacija: ženski centar „Light Steps“, Skadar

17. – 19. novembar Skadar, Albanija

Učestvovala: Tanja Janić, AŽC – Program žensko zdravlje 

      Konferencija koja je trajala dva dana, bila je organizovana za lokalno stanovništvo Skadra, u kom žene žive izolovano i pod kontrolom patrijarhata. Cilj je bio da se pokrene pitanje o uticaju feminizma na evropska društva kao i o aktivnostima koje se preduzimaju u cilju jačanja žena i njihovog položaja u društvu. Konferencija je bila i pokušaj da se uspostavi kvalitetnija komunikacija između periferne i centralne Evrope u cilju boljeg upoznavanja i razmene mišljenja i iskustava i pronalaženju novih oblika ženskih sloboda. Govornice su bile aktivistkinje ženskih NVO iz više zemalja (Rusija, Norveška, Hrvatska, Italija, Rumunija, Poljska, Crna Gora i Srbija).  

      Prvi radni dan bio je podeljen na 2 panela. U prvom se govorilo o narušavanju ženskih prava, nasilju i patrijarhatu: nasilju na nivou društva i privatnog života (rat i porodično nasilje), reproduktivnim pravima i kontrola nad ženskim telom (na primer katolički fundamentalizam), rodnoj ravnopravnosti i njenoj primeni, ženskim predstavnicama u političkom životu.

      Ono što je istaknuto na ovom panelu jeste veliki uticaj crkve na položaj žena. Aktivistkinja iz Poljske navela je da je poljska Vlada usvojila zabranu abortusa i da je taj događaj pokrenuo niz pitanja i aktivnosti protiv ove zabrane. Na ovo se nadovezala aktivistkinja iz Rumunije koja je navela da je i u njenoj zemlji sve veći uticaj crkve na stanovništvo, i da mnoge žene donose odluke u skladu sa principima crkve.

      Takođe se govorilo i o položaju žena u Albaniji i navedeno je nekoliko primera brutalnog nasilja nad ženama. Za razliku od prethodno navedenih zemalja, Albanke se ne suočavaju sa problemom pritiska od strane verskih institucija već sa izrazitim patrijarhatom.

      Govornice su se bavile i pitanjem države i njenom značaju i uticaju na razvijanje rodne ravnopravnosti. Zajednički je zaključak da države ne poklanjaju dovoljno pažnje ovom pitanju i da se mnoga pitanja žena ne rešavaju na državnom nivou, kako bi trebalo, već su prepuštena ženskim grupama. Pri tom je istaknuto da još uvek ne postoji pravi ženski pokret koji bi se zalagao za prava žena, već ženske grupe koje deluju samostalno i bez dobre umreženosti.

      U drugom panelu se govorilo o feminizmu, međukulturalnim i međugeneracijskim razlikama (disproporciji među ženama sa juga i severa, istoka i zapada Evrope – upoređivanju mlađe i starije generacije feministkinja – tranziciji, globalizaciji i međukulturi – rasizmu i saradnji).

      Govorilo se o Romskoj populaciji kao i o ženama izbeglicama u Italiji i Norveškoj. Ono što se nametnulo kao zaključak jeste da sve ove grupe žive u zatvorenim krugovima kojima je teško pristupiti i uopšte pokrenuti pitanje prava žena. To su marginalizovane grupe često na ivici egzistencije koje ne prepoznaju svoja osnovna prava i čiji je glas zagušen.

      Iznete su i razlike između zemalja sa sređenim sistemom i zemalja u tranziciji. Dok se u zemljama u tranziciji navode primeri grubog kršenja prava žena, u zapadnim zemljama sistem funkcioniše mnogo bolje. Nasilje jeste kažnjivo, ali se kao problem javila činjenica da se o tome više ne govori. Mlada aktivistkinja iz Norveške je navela da u njenoj zemlji vlada mišljenje da je već sve urađeno i da nema potrebe za daljim aktivnostima na polju rodne ravnopravnosti. 

      Posle drugog panela, otvorena je žučna diskusija. Pojedini prisutni muškarci su smatrali da je sve ono što se govorilo na konferenciji bilo usmereno protiv njih i da se muškarci „nepravedno osuđuju“. Njihovi nastupi su podstakli i žene da iznesu svoje mišljenje i potrebe. Za diskusiju je bilo karakteristično da nijedna žena nije zatražila reč pre muškarca. 

      Drugog radnog dana se govorilo o novim strategijama za jačanje položaja žena. Učesnici/e konferencije su učestvovali i u ovom delu. Napravljena je lista potencijalnih strategija za koje su smatrali/e da će im koristiti u daljim aktivnostima.

25. novembra u 12 časova na Trgu republike u Beogradu je početak kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” performansom VIDITE LI NASILJE NAD ZENAMA? u organizaciji Žena na delu. Cilj performansa je da simbolično predstavi život žena koje se svakodnevno suočavaju sa nasiljem, verujući da nemaju izbora, ali i da pošalje pozitivnu poruku da se ulažu različiti napori da se nasilju stane na put. Ujedno ideja je da se publika podstakne na razmišljanje o rasprostranjenosti nasilja.

Režija: Zoe Gudović
Glumice: Biljana Stanković-Lori, Saša Pokrajac, Vesna Bujošević, Majda Puača, Nadja Adzaj, Marija Vidić, Jelena Andjelovski
Organizacija: Zoe Gudović

U saradnji sa Autonomnim ženskim centrom i Rekonstrukcija ženskim fondom

Hvala na pomoći: Kulturnom centru REX

Performans će se odigrati i u sledećim gradovima :  

  • 27.11. Novi Sad 12h 
  • 29.11. Velika Plana 11h 
  • 29.11. Kragujevac 15h 
  • 1.12. Novi Bečej 13h 
  • 2.12. Leskovac 11h 
  • 2.12. Niš 15h 
  • 6.12. Grocka 12h  
  • 8.12. Kruševac 12h  
  • 9.12. Užice 12 h