petak, jul 28, 2017

Zajedničkim naporima vladinog i nevladinog sektora do efikasnije borbe protiv nasilja nad ženama

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost kojim predsedava potpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović i Autonomni ženski centar usaglasili su se na današnjem sastanku o preporukama koje je potrebno preduzeti kako bi borba protiv nasilja nad ženama bila delotvornija. Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost kojim predsedava potpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović i Autonomni ženski centar usaglasili su se na današnjem sastanku o preporukama koje je potrebno preduzeti kako bi borba protiv nasilja nad ženama bila delotvornija.

Uzimajući u obzir poslednja dva tragična događaja u centrima za socijalni rad na Novom Beogradu i Rakovici kada su život izgubile dve žene i jedno dete, ali i sve druge slučajeve ubistava žena, potrebno je sistemski raditi na unapređenju kompetencija zaposlenih koji vrše procenu nasilja i koji donose odluke o poveravanju dece kako bi se izbegle greške u proceni rizika i sprečili ishodi sa tragičnim posledicama. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da izvrši nadzor svih centara za socijalni rad i utvrdi obavezujuća uputstva o postupanju socijalnih radnika i ostalih lica zaposlenih u centrima za socijalni rad, navodi se u saopštenju.

Jedna od mera koju treba pod hitno uvesti je i elektronska evidencija, predviđena novim Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, jer samo uvidom u elektronski registar možemo dobiti informacije u kom statusu je svaki pojedinačan slučaj iz delokruga tužilaštva, policije ili centra za socijalni rad. Na taj način efikasnije se može sprečiti da sistem zakaže, poručuju iz KTRR i AŽC. Nužno je obezbediti efikasnu istragu slučajeva nasilja nad ženama i u porodici, kao i krivično gonjenje i kažnjavanje učinilaca takvih dela sankcijama koje su srazmerne težini učinjenog dela.

Iz Koordinacionog tela i Autonomnog ženskog centra saopštavaju i da uvođenje nacionalne SOS linije mora da bude jedan od prioriteta u najskorijem periodu, jer na taj način stručna lica pružaju žrtvama nasilja odgovarajuće informacije i psihosocijalnu podršku, ali i mogućnost da zajedno osmisle bezbednosni plan za ženu i njenu decu. Kao uslugu socijalne zaštite, očekujemo da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja što pre pokrene proces uvođenja nacionalne SOS linije, u čemu ćemo im pružiti punu podršku, rečeno je nakon sastanka.

Izrada Nacionalne strategija za borbu protiv nasilja nad ženama predstavlja obavezu države prema Konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija) i kao takva treba da jasno definiše opšte usluge podrške i zaštite svim ženama na celoj teritoriji Srbije, kao i dostupnost specijalizovanih usluga zaštite. Donošenjem Strategije za borbu protiv nasilja nad ženama omogućiće se i sistematski rad na prevenciji nasilja, kao i napredak u medijskom izveštavanju o rodno zasnovanom nasilju na dugoročnom planu.

Preporuka Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i Autonomnog ženskog centra resornim institucijama je i da se temeljno radi na usaglašavanju propisa sa evropskim standardima kada su u pitanju prava žrtve krivičnog dela. Iz ovih institucija naglašavaju da je potrebno definisati minimalne standarde za žrtve, što podrazumeva i definisanje mera susreta sa počiniocem krivičnog dela, viđanja dece i dr.

Na sastanku je dogovoreno i da se Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Autonomni ženski centar redovno sastaju na mesečnom nivou, u cilju kontinuiranog praćenja sprovođenja mera za suzbijanje rodno zasnovanog nasilja.

Jača koordinacija resornih institucija, ali i intenzivna saradnja sa organizacijama civilnog društva, stručnom javnošću i medijima, preduslovi su efikasnije borbe protiv nasilja nad ženama, navodi se u saopštenju Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i Autonomnog ženskog centra.