POLIGRAF
Gošća: VERICA BARAĆ

4. jun 2007.

Vrzino kolo

Verica Barać: Javna preduzeća i uopšte državna preduzeća su nešto što je partijska svojina i čime partije gazduju kao svojom partijskom svojinom, jer to svakako jeste deo finansiranja političkih stranaka. I sad da se vratim na onu ključnu stvar. Jedna od ključnih stvari te dominantne sistemske korupcije, koja je u samom sistemu vlasti, je pre svega finansiranje političkih stranaka i način na koji vlast funkcioniše.

Gošća: Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije

Voditeljka: Antonela Riha

Dobro veče. Krajem prošle nedelje B92 je objavio transkripte prisluškivanih razgovora članova tzv. drumske mafije. U razgovorima koje smo objavili učestvuju i pominju se ljudi koji nisu na optužnici, a ono o čemu u novembru 2005. pričaju pokazuje da su znali da u preduzeću Putevi Srbije traju pronevere na putnim naplatnim rampama. I pored toga što je protiv 53 ljudi podignuta optužnica, po kojoj su oštetili državu za šest i po miliona evra, transkripti, kao i ono što se čulo na suđenju, upućuju na sumnju da je u ovaj kriminal uključeno još mnogo više ljudi. S nama je večeras gospođa Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Dobro veče i dobro nam došli.

Barać: Dobro veče.

B92: Ja pretpostavljam da ste pratili i ovo suđenje, da ste pratili ono što je B92 objavio krajem prošle nedelje. Možemo da kažemo da je dobro što je ovo suđenje u toku, ali pretpostavljam da tu ima dosta posla i za Vas i za neku Vašu analizu onoga što se čulo i na suđenju i u transkriptima.

Barać: Pratila sam onoliko koliko je bilo u medijima, mada ja moram sad da kažem nešto kako Savet gleda na to, kako ja gledam. Nešto se dešava poslednjih meseci što može da liči na pravu borbu protiv korupcije, ali može da bude da je potpuno zatamnjenje tog problema. Jer, stalno se javljaju neke mafije, jedna za drugom se javljaju, neki ljudi odlaze u zatvor, i to se onako dosta vešto pokazuje kao borba protiv korupcije.

B92: Da, deluje zaista kao da se radi.

Barać: Da, deluje tako vrlo impresivno.

B92: Da kažemo, stečajna, drumska i naftna mafija, da.

Barać: Jeste, s tim što prvo, to je nešto što osvetljava samo posledicu, znači to nije uzrok, i osvetljava samo određene segmente, a mi još uvek ne znamo zašto baš te segmente i ne znamo zašto u tom trenutku. Ono što je veoma važno to je da se uglavnom od medija sakrije šta se dalje dešava. Imali smo aferu ’pancir’, pa onu aferu sa satelitom, očigledno je da su poslužili u određenim političkim obračunima i onda više nisu važni. Ono što je važno naravno da znamo je da je osnovni problem Srbije zaista unutrašnji problem korupcije. Korupcija je takva da ona ne dozvoljava izgradnju institucija, vladavinu zakona, ali ovo što vidimo to su posledice te dominantne sistemske razarajuće korupcije, a tu dominantnu sistemsku korupciju uopšte ne vidimo. I ono zbog čega bih volela da prosto pogledamo malo i na drugu stranu, da nas ovo ne odvede u jednu priču da je problem korupcije u Srbiji samo krivično-pravni i da će to rešiti policija, to uopšte nije tačno. Jer, ono što ću prosto zamoliti da razmislimo o tome to je da od svih tih mafija koje vidimo prosto se ne bavimo dalje. Da li je moguće da takva korupcija, na primer, postoji, a da za nju nije odgovoran ministar? Sećate se u Kragujevcu, ako je to stvarno tačno, onda kako je bilo moguće da se ne postavi pitanje odgovornosti ministra sa tako raširenom korupcijom? I onda je vrlo logično pitanje – Da li je ta korupcija samo na Pravnom fakultetu? Šta je sa ostalim fakultetima? Kad pitate one znalce, oni će vam reći da je na Ekonomskom fakultetu možda još veća, ali onda dolazi jedno drugo pitanje, nikako se ne baca svetlo na privatne univerzitete. Da li tamo nema korupcije? Znači, sve ovo što govorim govorim zato što mislim da treba da imamo sluh za jednu drugu stvar. Ovakve stvari nam plasira policija, koja nije lustrirana, koja nije doživela nikakve reforme, koja je i dalje jedna ogromna sila, nekontrolisana sila u ovoj državi, koju, kao što znate, i dalje sud uopšte ne može da kontroliše. Ja ću vas podsetiti da ta policija koja nam ovo servira je ona koja nije odgonetnula sva ona ubistva koja više niko ne pominje, da toj policiji nije postavljeno pitanje – Kako je moguće ubiti svedoka-saradnika? Kako je moguće ubiti jedinog očevica za ubistvo premijera? Kako je moguće da ta policija, na primer, poslednje tri godine ima sve svoje nabavke, a da je suspendovana primena Zakona o javnim nabavkama? Zaista hoću da kažem da treba da budemo vrlo oprezni posebno u jednoj državi gde je policija inače bila vrlo svemoćna, a da je kršenje ljudskih prava ovde jedna vrlo česta pojava. I samo jednu rečenicu, da vodimo računa i da imamo sluha da se, na primer, jako mnogo krše prava bilo koga. On i kad je kriminalac, kad je lopov, on takođe ima prava i sve se mora raditi po zakonu. Vi vidite da se istovremeno, koristeći prosto ovu atmosferu hvatanja raznih mafija, događaju vrlo opasne stvari koje se tiču izmene procesnog i svakog drugog krivičnog zakonodavstva, čak i da se pomene takav apsurd da se neće ograničiti vremensko trajanje pritvora.

B92: Evo, Vi ste sad pomenuli niz primera i otvorili razne teme, ali ja bih da se vratimo na ovaj slučaj tzv. drumske mafije zato što on govori o nekim elementima onoga o čemu ste pričali. Recimo, ja ću podsetiti naše gledaoce koji su pratili izveštavanje B92, jedan od optuženih koji je priznao krivicu ispričao je kako je 40 odsto tih para koje su zarađivali na naplatnim rampama i u Nišu i u Beogradu odlazilo negde u Beograd. Znači, njima je ostalo 60 odsto, 40 odsto je odlazilo u Beograd. On je naveo ime nekakvog kurira Miroslava Klopanovića, koji je nekada radio u Putevima Srbije, međutim istraga je tu stala, Klopanović se ne nalazi na optužnici, iako je protiv njega MUP objavio poternicu, evo ja je imam ovde. Dakle, stiglo se donekle, do tih nekih ljudi koji su, hajde da tako kažem, optuženi da su krali na autoputu. Ali, šta se događa dalje?

Barać: Mislim da iza ovoga stoji jedan mnogo drugačiji problem, pre svega mislim da je to uobičajeni način finansiranja političkih stranaka kod nas. I mi ne treba da zaboravimo da se uvek ovde javi jedan deo problema koji se u medijima kaže da političke stranke prosto između sebe podele državne nadležnosti, i to po vertikali zaposednost svojim ljudima, to je tzv. podela plena, i niko onda ne kaže dalje zašto se to radi. Zašto je, na primer, jednoj političkoj stranci važno da ako ima zdravstvo ima do poslednjeg upravnika Doma zdravlja ili direktora, ili u Putevima, nije važno? Zašto je važno da na svaku funkciju dovede svog partijskog čoveka, iako bi bilo sasvim normalno da mu je vrlo važno ako se tamo nalazi stručan i sposoban čovek da ga zadrži? Ako im je važan kvalitet posla, onda im nije važna politička pripadnost. Ne, to je deo plena, i upravo ja mislim da se na taj način finansiraju političke stranke kod nas. Radi se o javnim preduzećima ili o drugim državnim preduzećima.

B92: Da li je to Vaša sumnja ili Vi imate recimo i u Savetu za korupciju neke direktne primere za to?

Barać: Vi nemate drugi razlog za takvo zaposedanje javnih preduzeća. Mislim, ne misli valjda niko da se tu radi o slučajnoj stvari. Jer, zašto bi u javnim preduzećima bila takva borba među političkim strankama ko će da zauzme sve te funkcije? Jer, javna preduzeća i uopšte državna preduzeća su nešto što je partijska svojina i čime partije gazduju kao svojom partijskom svojinom, jer to svakako jeste deo finansiranja političkih stranaka. I sad da se vratim na onu ključnu stvar. Jedna od ključnih stvari te dominantne sistemske korupcije, koja je u samom sistemu vlasti, je pre svega finansiranje političkih stranaka i način na koji vlast funkcioniše.

B92: Dakle, Vi sumnjate da su ove pare, ako se dokaže da je sve tačno što se govorilo...

Barać: Da, i mislim da to nije samo... Ono što mene brine to je zato što nas interesuju samo delići i ne zapitamo se zašto smo to baš sada saznali.

B92: Da, ali koliko nas zaista interesuje? B92 je objavila ove transkripte u četvrtak, ako se ne varam, i stalo se s tim.

Barać: Da.

B92: Znači, direktor Jocić je na svako naše pitanje odgovarao da nema komentara. Ministar Ilić je dao neko objašnjenje da je on rekao Jociću da se stiša, da ne radi ništa, da policija radi svoj posao itd. Nema neke javne reakcije, odnosno reakcije javnosti, nema ni reakcije političkih partija naravno.

Barać: I videćete da će vrlo brzo doći neka sledeća mafija i ova će da se zaboravi, i neće se ništa desiti jer se radi o koalicionoj Vladi, gde će se postaviti pitanje da ukoliko određeni ministar bude odgovarao, da će se poremetiti verovatno koalicioni sporazum i sigurnost Vlade. Po našem dosadašnjem iskustvu, naše javnosti, videćemo da će to samo da se zatrpa i eventualno će neki ljudi koji su bili kuriri ili koji su prosto imali... Znate li kako to funkcioniše? Vi se sećate za tu mafiju da je ministar rekao: „Ja sam im rekao po malo da kraduckaju“, i vi znate da je to prosto prošlo normalno. Sećate se lokomotiva, nabavki lokomotiva. Znači, zašto su sve te nabavke važne? Ili zašto su sve te pozicije u javnim preduzećima na određenim mestima gde ima novca važne? Zato što se na taj način radi. Znate, političke stranke taj deo, što bi se reklo, vlasti kao plen dele, a ljudi koji su u političkim strankama dobijaju to. Znate, kad se pitamo zašto ima 250 poslanika, pa to je zbog toga što treba što više partijskih nameštenja dati.

B92: Da, ali kad recimo direktor ovog preduzeća Putevi Srbije kaže, odnosno proglasi dokumentaciju svog preduzeća i službenom i državnom i vojnom tajnom, i niko na to ne odreaguje?

Barać: I nema nikakvog...

B92: I još je stavio u nekakav limeni sef, to smo čuli.

Barać: Jeste, zato što naša vlast...

B92: Kako je moguće da je to nekom dozvoljeno?

Barać: U suštini ta karakteristika korupcije u vlasti, jedan dobar i očigledan primer je njena netransparentnost i njena neodgovornost javnosti. Ja ću vam reći, mi sada naravno i treba za to da se pitamo, ali ću vam reći da našu vlast apsolutno niko ne kontroliše, građani su potpuno nemoćni zato što ne postoje instrumenti za to.

B92: A zar ne postoji Savet za borbu protiv korupcije, koji bi trebalo to da kontroliše?

Barać: Postoji dabome, i on dobije onoliko dokumentacije koliko Vlada hoće da dâ, a uglavnom neće, ali ću vam ja reći karakteristične stvari. Mi smo jedina država u Evropi koja nema nikakvu kontrolu javnih finansija. Zakon o državnoj revizorskoj instituciji je donet pre više od godinu i po dana, više od godinu dana je prošlo.

B92: Mi nemamo revizorsku instituciju.

Barać: Jeste, nemamo. Sada se zamislite, Zakon o budžetu se donosi kao jedna čista forma, nikakve informacije posle toga nema. Pogledajte na sajtu Ministarstva finansija, poslednji izveštaj o izvršenju budžeta je iz 2003. godine, a to je kad je odlazila Vlada, i taj izveštaj nikome nije podnet. Znači, ako sad to uporedimo, ovo što znamo o raznim mafijama, što je svakako važno, ali kao jedna posledica koja treba da nas u stvari zapita za uzroke, da nas zapita kako je moguće da ministar ne odgovara za takve stvari, kako je moguće da Vlada ne odgovara da su čitave oblasti potpuno korumpirane.

B92: Da, ali recimo Vi sedite u tom Vladinom Savetu za borbu protiv korupcije. Ima li mesec dana da se formirala Vlada? Ne znam, nisam sigurna, ali da li ste imali neke kontakte s bilo kojim ministrom? Da li ste izneli sve te probleme s kojima se Vi suočavate? Vi kažete da ste nemoćni, da nemate instrumente, stalno to govorite. Super je što je ovo jedan intervju i što pričamo javno, ali šta može da se uradi?

Barać: Pa sve to što smo radili ili smo dostavljali Vladi ili smo dostavljali tužilaštvu i javnosti, onoliko koliko je javnost to htela da čuje. Na primer, naše je iskustvo da su posle našeg izveštaja o Nacionalnoj štedionici mediji, makar ovi elektronski, postali mnogo zatvoreniji prema Savetu, da se prosto favorizuje jedna priča o borbi protiv korupcije koju ministri žele da pokažu i to se vrlo rado sluša. Čitava kampanja predizborna je bila o borbi protiv korupcije, ono što smo čuli u toj kampanji je suprotno onome što se mora raditi. Da kažemo da smo mi zemlja koja ima nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije koja se ne primenjuje. Naš poslednji kontakt i razgovor sa premijerom je bio pre dve godine, tema je bila Nacionalna štedionica, i posle su uglavnom ti kontakti prekinuti.

B92: A da li ste u ovih par nedelja imali kontakt s bilo kim, novim zvaničnikom?

Barać: Ne, nismo. Mi smo napisali jedan dopis Vladi...

B92: Jeste li pokušali?

Barać: Da, napisali smo, rekli smo nekoliko za nas u ovom trenutku najvažnijih pitanja u borbi protiv korupcije, a to je nepostojanje državne revizorske institucije, to je problem usporene i vrlo korumpirane netransparentne privatizacije, u vezi sa njom nepostojanje kontrole pranja novca. Jedno značajno pitanje to je koncesija Horgoš-Požega, u kome možemo da vidimo suštinu korupcije u ovoj državi, znači kako ona funkcioniše u svom izvoru, onako ne kao kraj, to ćemo videti kad se bude realizovala. Znači, tih nekoliko najurgentnijih pitanja smo rekli Vladi, dostavili taj dopis i predložili da o tome razgovaramo, jer je Savet o svakom od tih pitanja to detaljno razmatrao, mi smo Vladi upućivali određena pisma.

B92: A kad ste poslednji put to uradili?

Barać: Evo već smo, ja mislim, danas poslali ovo pismo, a inače smo, na primer, o svakom tom problemu pisali Vladi zajedno sa stručnjacima Saveta Evrope predlog kako treba promeniti Zakon o privatizaciji, da taj proces ne bude toliko podložan korupciji. Pa kada je Vlada predložila potpuno suprotno i promenila Zakon o privatizaciji tako što ga je učinila još više podložnim korupcijom, tada smo napisali Vladi zašto mislimo da je to loše. Kad je Vlada donela uredbu pa je sve javne nabavke za policiju proglasila za poverljivu, pisali smo Vladi i rekli zašto je to loše, zbog borbe protiv korupcije, i predložili da suspenduje tu uredbu, ali vi i sami znate da to ostaje bez odgovora.

B92: Nastavljamo priču. Vi ste izneli niz nekih primera šta ste predložili Vladi šta mora da radi dalje. Šta mislite da je stvar koja prva može da se, tj. koji bi Vaš Savet prvo morali da poslušaju i da pregledaju dokumentaciju koju Vi imate?

Barać: Pre svega bi trebalo da pogledaju Nacionalni investicioni plan i trebalo bi da pogledaju odluku o koncesiji Horgoš-Požega.

B92: Dobro, sad imamo ministarstvo koje će se baviti isključivo time.

Barać: Jeste. Jer, mi smo pisali Vladi o tome, to smo pisali medijima, nažalost nije niko hteo da objavi. Nacionalni investicioni plan onako kako je napravljen u stvari nije Nacionalni investicioni plan, to je jedan program na brzinu sastavljen pred izbore i cilj je bio da političke stranke se na taj način domognu što više glasova. Inače, vi znate da Nacionalni investicioni plan zvanično postoji na suficitu budžeta, onda je došao MMF i rekao da se radi o deficitu budžeta. A kada dobro pogledate spisak tih projekata videćete da to uglavnom nisu nacionalne investicije.

B92: Da, ali zbog čega je recimo to predmet interesovanja Saveta za borbu protiv korupcije?

Barać: Zato što to jeste korupcija u svojoj suštini, to je prosto poziv na korupciju, zato što je na taj način urušen budžetski sistem ove države...

B92: Na koji način?

Barać: Zato što su vanredni prihodi od privatizacije. Znači, nesporno je da te vanredne prihode treba opredeliti za velike infrastrukturne objekte, o tome treba doneti zakon, napraviti jasnu proceduru kako će ti projekti biti rangirani. Znači, šta je nacionalna investicija? Da li su krečenja, određene obične... Ono što su obični budžetski rashodi – verski objekti, krečenja, zamena prozora i vrata, pokrivanje bazena mesne zajednice, da li je to nacionalna investicija? Znači, pre svega opredeliti koji je to izvor sredstava zakonom, utvrditi koji su to kriterijumi za izbor projekata za finansiranje iz Nacionalnog investicionog plana, i onda napraviti jasnu proceduru i instituciju koja će to da kontroliše. Na ovaj način ćemo jednog dana, kao ovo oko drumske mafije, ali naravno kad ovi na vlasti odu, saznati kako su trošene te pare, jer zaista to nisu nacionalne investicije. I sad stavite to u kontekst sa koncesijom Horgoš-Požega. Milijardu i 600 miliona evra je opredeljeno za Nacionalni investicioni plan, time je prosto urušen budžetski sistem, jer budžet se donosi svake godine za tekuću godinu, ovo se dodaje za više godina, pa vi ne znate više šta spada u koji budžet. Drugo, za nešto što je od zaista nacionalnog značaja kao što je Koridor 10, koji je pretežno izgrađen, dve trećine izgrađen, i gde postoji značajan izvor sredstava, a to je veliki iznos putarine, čak u odluci kad se predlaže Vladi donošenje odluke piše da se put može graditi iz putarine zato što je to jedan realni prihod. Vi znate, koncesija je ono što država gradi za šta nema novca, pa zato što nema novca, ne zato što je to dobra stvar nego zato što nema novca za izgradnju ustupa izgradnju nekome ko će novac uložiti da bi on imao prihod od toga. Ovde imate potpuno drugi slučaj, imate uglavnom izgrađen deo tog Koridora 10, imate međunarodno uzete kredite za most u Beškoj, za određene delove puta, i onda imate zaista jednu potrebu države da što hitnije završi taj Koridor 10 da nas ne bi zaobišli. Umesto toga da koristimo ta sredstva koja imamo i iz Nacionalnog investicionog plana i iz putarine, mi to povezujemo sa delom Beograd-Požega, to je putni pravac koji ne spada u Koridor 10, koji inače nigde ne ide. Šta znači put do Požege? Gde to ide?

B92: Do Požege.

Barać: Znači, to se zove samo da se ne bi zvalo da ide do Čačka. Inače, to nije deo puta koji je dogovoren sa Crnom Gorom, pa da kažemo da ide do...

B92: Jeste li Vi imali uvid u dokumentaciju? Da li ste Vi uspeli da je vidite?

Barać: Da, onu koja postoji. Inače, šta moramo svi da vidimo? Ako je taj ugovor potpisan, a da Vojvodina ni javnost ne može da dobije na uvid ugovor, to je samo nešto što vam govori o mogućoj vrlo velikoj korupciji, jer korupcija uvek ide uz netransparentnost, uvek uz prikrivanje, uz kršenje procedure, kao što je ovde bilo, od Vojvodine uopšte nije zatraženo mišljenje. Uvek kad se krši procedura, kad imate... Prosto, kako je moguće da Vojvodina ne dobije na uvid ugovor? Kako javnost to nije dobila?

B92: Ministar Ilić kaže da svako može da vidi ugovor, da je to transparentno, ali treba prvo Vlada o tome da odluči.

Barać: Znate, nemoguće je boriti se protiv korupcije ako je sve sakriveno i ako se sve može, kao kod puteva, proglasiti službenom ili ne znam kakvom tajnom.

B92: Da, ali koji su onda instrumenti? Evo, Vi sada optužujete sve vreme. Međutim, kojim instrumentima zaista može da se recimo sazna šta piše u tom ugovoru? Kojim instrumentima?

Barać: Ja ne optužujem, ja govorim neke činjenice. Imamo Zakon o dostupnosti informacija i poverenika za dostupnost.

B92: Dobro, on nije profunkcionisao, činjenica je, u ovom slučaju.

Barać: Pa šta znači donositi zakon koji ne funkcioniše? Znači, nema borbe protiv korupcije ako ste doneli osnovne antikorupcijske zakone koje ne primenjujete. Stvorili ste institucije čija rešenja ne poštujete, onda ćete kao posledicu imati razne mafije. E sad, da li mi hoćemo da se bavimo posledicom ili ćemo da donesemo dobre, valjane zakone koji će biti obavezni za sve?

B92: Da, ali Vlada kaže da mi imamo upravo jako dobre proevropske zakone koji se tiču korupcije.

Barać: To nije tačno. To Vlada može sama da kaže, ona se ne može pozvati ni na kakav argument za to. Znači, gde je Vlada to...

B92: A šta je Vaš argument da to nije tačno?

Barać: Pa vi ćete to čuti. Ja mislim da će nas vrlo brzo Evropa početi da opominje ne samo kakvi su nam zakoni nego kako ih ne primenjujemo, to prosto nije potrebno pričati. Naši osnovni antikorupcijski zakoni su prvo političkim nagodbama toliko oslabljeni, i sad to svi valjda priznaju, da su oni potpuno nejaki ili slabi za pojavu kojom treba da se bave, a pri tom u zakon se ugradi nesigurnost institucije koja treba da ga primenjuje. Pa imamo Zakon o finansiranju političkih stranaka. Ko može da ospori da je potpuno nejasno kako se finansiraju političke stranke? Evo, saznajemo iz raznih afera kao posledicu i kao nešto što prosto zdravim razumom možemo da zaključimo.

B92: Vi ste predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, koji je formiran za vreme Vlade ubijenog premijera Đinđića.

Barać: Jeste.

B92: Dakle, imali ste prilike da gledate razne Vlade kako rade. Možete li da napravite neku vrstu komparacije, bar sa kim ste Vi najbolje, najintenzivnije sarađivali?

Barać: Vi znate, ja tada nisam bila u Savetu, bilo je problema u komunikaciji Saveta i Vlade i dok je bio premijer Đinđić živ. On je inače onog dana kada je ubijen dolazio na sednicu Saveta, dogovor je bio da prosto izglade te nesporazume, da Savet nastavi da radi. Njegova ideja je bila, za koju mislim da je bila veoma dobra, da se Savet bavi radom Vlade i pojedinih ministara, i da oni treba da dođu na Savet i da dostave svu dokumentaciju. Jer, on je razumeo da ključ, odnosno mesto velike korupcije je tamo gde imate mnogo vlasti a nikakvu kontrolu, to je uglavnom kod nas izvršna vlast, odnosno Vlada. Ja sam bila tu za vreme premijera Živkovića i premijera Koštunice. Ono što je sigurno je da je saradnja Vlade premijera Živkovića, odnosno Vlade tog vremena bila mnogo bolja. Bilo je naravno i nesporazuma, sećate se, i teških reči, ali je premijer Živković dolazio na svaku sednicu Saveta kada smo ga pozvali, dolazili su ministri kada smo određenu stvar raspravljali, mnogo smo lakše dobijali dokumentaciju. A ja vam ponavljam da naša prosto saradnja, odnosno nesaradnja sa Vladom je na Nacionalnoj štedionici, kada smo mi zamolili premijera da stopira prodaju poslovnog prostora ZOP-a predavši mu izveštaj o Nacionalnoj štedionici, gde smo rekli da se radi o jednom prevarnom poslu, o krupnoj korupciji koja je verovatno primer one korupcije za koju smo mislili da je karakteristična samo do 2000. godine. Međutim, ne samo da se na tome nije stalo nego su posle prodate državne akcije Nacionalne štedionice, a da javnost o tome ništa nije znala, čak je javno priznato da postoje neki tajni aneksi o prodaji državnih akcija.

B92: Šta očekujete od nove Vlade? Već ste čim je formirana uspeli da iskritikujete onako žestoko ministra koji je došao, kritikovali ste njegov rad u vreme dok je bio direktor Agencije za privatizaciju.

Barać: Pa znate šta? Ne treba to tako videti. Vlast je servis građana, naša vlast još uvek na to nije navikla.

B92: Ja govorim o gospodinu Cvetkoviću.

Barać: Mi nismo ništa kritikovali, pitali su nas novinari za one činjenice koje su bile u vreme dok je bio on direktor Agencije za privatizaciju, to smo ponovili zato što o tome postoje jasni dokazi. Znači, on je istovremeno bio direktor Agencije za privatizaciju i izvršni direktor ’Ces Mekona’, tako je bio upisan u sudski registar, ništa nismo kritikovali, izneli smo činjenice koje tako jesu. Što se tiče samog procesa privatizacije, za to je pre svega odgovorno ministarstvo. Mi smo pisali Vladi, javnosti smo to dostavljali na uvid zašto je taj proces zaista vrlo podložan korupciji, zato što se radi o zakonu koji je tako to namestio. Agencija za privatizaciju ima tako ogromna diskreciona ovlašćenja da je to samo po sebi velika mogućnost za korupciju. Znači, mi se ne bavimo krivično-pravnim stvarima, da li se desila korupcija, ali kada pogledate diskreciona ovlašćenja direktora Agencije za privatizaciju vi ćete po standardima znati da je to jako loše za borbu protiv korupcije, jer Agencija za privatizaciju sama kreira, sprovodi i kontroliše proces privatizacije.

B92: Da, ali da li očekujete sad od ovih novih ministara, ipak je drugačija kompozicija Vlade, da će drugačije i da komuniciraju sa Vama?

Barać: Pa mi se nadamo, jer mislimo da taj problem...

B92: Uopšte, šta je budućnost Saveta za borbu protiv korupcije?

Barać: Pa videćemo. Prethodna Vlada je najviše iz ideje da ukine Savet radila onaj predlog Zakona o antikorupcijskom telu i da ukine i Odbor za sukob interesa, jer naše Vlade prosto nemaju sluh za nezavisne institucije, one prave model jedan regulatornih ili nezavisnih tela koja su sva zavisna od Vlade. Vi znate kako se ponaša Radiodifuzna agencija, kako su dodeljene frekvencije, kako se ponašala Komisija za hartije od vrednosti. Evo, kaže se, na primer, da je Centralna banka jedna nezavisna regulatorna institucija, da je ona vrlo profesionalna i vrlo nezavisna, ali mesto guvernera je u koalicionom sporazumu. Znači, takve institucije naša Vlada želi, to jeste osnovna stvar zašto nam je korupcija tako velika, zato što vlast nećemo da dovedemo u one okvire koje im daje zakon. Vlast je servis građana, građani da bi kontrolisali vlast ta vlast mora da bude vrlo transparentna i vrlo odgovorna javnosti. Imamo onaj drugi problem da su u poslednje dve-tri godine mediji sve više zatvoreni, sve više kontrolisani. I ako dozvolite, mi smo to u Savetu probali da kažemo i dostavili medijima, ali niko to nije objavio, da u vreme pre nekoliko godina, kad smo prosto priznavali da se vladalo korupcijom, bilo je medija koji bi tačno obavestili građane šta je Nacionalni investicioni plan, zašto je Nacionalna štedionica tako velika korupcija, i šta se u stvari desilo oko referenduma za Ustav. Vi znate da nijedan naš medij to nije hteo da objavi, onda je veoma teško...

B92: Nisam sigurna, znam da se B92 dosta time bavio, sad ne mogu da se setim tog konkretnog saopštenja.

Barać: Pa ne znam, ali vi znate, pokušali smo. Ne, to se ne radi o konkretnim ljudima, radi se o fenomenu. Kada mi obradimo neki slučaj, kao što je Nacionalna štedionica ili Sartid... Evo, to što mi sada govorimo o drumskoj mafiji, mnogo veća korupcija i po novcu i po štetnosti je, na primer, bio stečaj Sartida ili stečaj svih velikih preduzeća u Beogradu koja imaju ogromni poslovni prostor. Neki ljudi mesecima sede u zatvoru navodno kao stečajna mafija ili stvarno kao stečajna mafija, ali su u stečaju četiri velike banke, velikih preduzeća, kao što su Robne kuće Beograd, Jugoeksport, ništa nije promenilo. Kada bismo mi sada kao javnost mogli da dobijemo tačne ugovore i zakupce tih velikih preduzeća ili banaka, nama bi bilo jasno da to što mi saznajemo su samo određeni delići koji nekome u tom trenutku odgovaraju da se saznaju.

B92: Imamo još par minuta do kraja emisije. Stigla su nam i pitanja koja se tiču i rada samog Saveta za borbu protiv korupcije. Koliko ste zapravo Vi transparentni? Jer, ne zna se mnogo ni kako se finansirate, ni koliki Vam je budžet, nema završnog računa na Vašem sajtu itd. Dakle, koliko se Vi kao institucija pridržavate svih tih pravila koja propagirate?

Barać: Pa trudimo se da se pridržavamo. Znači, na sve pozive smo uvek odgovarali, pravili konferencije za štampu, na našem sajtu su svi naši izveštaji, finansiramo se iz budžeta, kao što se finansira bilo koja druga institucija. Možda treba mi taj završni račun naravno da ostavljamo svake godine, međutim ne radi se završni račun budžeta, niti se on dostavlja Parlamentu, pa to nije deo... Znači, mi imamo onaj izveštaj administrativni koji može da se stavi na sajt, i to treba uraditi, s tim što ono što je važno to je da nema završnog računa budžeta. Parlamentu se ne dostavlja, niti ima kontrole javnih finansija niti javnih fondova, naravno treba u to da spadne i ono što potroši Savet. Savet ima sve manji budžet, to je jedna od tendencija kako će prestati da...

B92: Koliki Vam je budžet?

Barać: On je od pre četiri godine prvi put dok je bio Đelić planiran da bude 30 miliona, pa nam nisu omogućili da potrošimo. Kad je Dinkić došao rekao je da mi nismo umeli da napravimo dobar predlog, koji smo napravili na 18 miliona, a on je napravio na 20, pa nam je omogućio da potrošimo samo 14, prošle godine je to bilo negde oko te cifre. Sada smo trenutno dobili predlog da za sledećih šest meseci napravimo predlog budžeta u okviru tri i po miliona.

B92: Gospođo Barać, hvala Vam što ste bili gost Poligrafa i Televizije B92.