Skupština Republike Srbije se uz brojne trzavice konstituisala, svaki korak u njenom radu građanke i građani prate sa dosta strepnje. Kao što često biva u teškim vremenima pitanje položaja žena u novom skupštinskom sazivu se tek ponegde i gotovo stidljivo postavlja. Žene koje su sklone da pričekaju i pritrpe se još jedanput ne mogu reći da su postigle značajniji pomak u učešću u parlamentu. Jelica Rajačić Čapaković je načinila pažnje vredne pomake unutar Autonomne pokrajine Vojvodine. O uspostavljanju mehanizama rodne ravnopravnosti u Vojvodini i delovanju Sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova se govori kao o jednom od najvećih regionalnih poduhvata na planu rodne ravnopravnosti u jednoj od regija jugoistočne Evrope.
Bojala sam se uoči izbora da ćemo imati pad broja žena u republičkom parlamentu. Politički odnosi su bili sve zaoštreniji, a radikalizacija političkih prilika uvek ima negativne posledice u odnosu na zastupljenost žena u organima vlasti. Ipak, nakon izbora pokazalo se da je u parlament ušlo nešto malo više žena no što ih je bilo u prošlom sazivu (32 žene ili 12,8%). Neke od sadašnjih poslanica imaju parlamentarno iskustvo i već razvijen neophodan senzibilitet za žensku problematiku. Sa druge strane, članice nekih stranaka, kao što je na primer G17 plus, pokazuju interesovanje da uče i da deluju u skladu sa standardima Evrope i Ujedinjenih nacija koji se odnose na žene. Te poslanice su uključene u međunarodne edukativne programe. Njihova spremnost da uče, da dopune znanja o ženskim ljudskim pravima i deluju u skladu sa standardima o ženskim pravima koji važe u razvijenim demokratskim zemljama deluju ohrabrujuće.
Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine je još pre izbora preuzeo jedan zadatak na sastanku na kome je učestvovala i predsednica Radne grupe za rodnu ravnopravnost Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i Saveta Evrope. S obzirom da smo mi jedino vladino telo u državnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori koje se bavi pitanjem jednakih mogućnosti i razvijanjem mehanizama rodne ravnopravnosti, da smo sistematično pratile i podržavale ulazak žena u politiku, dobile smo zadatak da osmislimo strategiju sa jedne strane pružanja podrške ženama koje su ušle u parlament, a sa druge strane da razvijamo odnose sa parlamentarkama unutar kojih će one osećati obavezu da deluju u korist žena. Upravo pripremamo brošuru u kojoj ćemo predstaviti javnosti članice Skupštine Republike Srbije.
Kako zaiteresovati parlamentarke za probleme rodne ravnopravnosti?
Imamo nameru da sa parlamentarkama otpočnemo seriju razgovora uz pomoć evropskih parlamentarki koje su prošle mukotrpne staze osvajanja rodno jednakih i ravnopravnih pozicija u parlamentima svojih zemalja. Njihova iskustva su dragocena za ustoličavanje mehanizama rodne ravnopravnosti kod nas. Cilj nam je da oformimo žensku parlamentarnu grupu koja bi okupljala poslanice iz svih parlamentarnih stranaka i uticala na tokove parlamentarnog života. Na taj način u Skupštini Republike Srbije pojavila bi se i još jedna parlamentarna grupa. Žene bi dobile još jednu mogućnost da iznose stanovišta ženske parlamentarne grupe i utiču na rodnu osetljivost zakona koje će razmatrati i usvajati novoizabrani parlament. Sa parlamentarkama ćemo potpisati dogovor prema kome ćemo ih obavezati da se u parlamentu bore za ženska ljudska prava. Isto tako, ovo je vrsta kontrole rada parlamenta i početak izgrađivanja razuđenijeg uticaja građanki na rad parlamenta. Svaki zakon može biti posmatran i iz ženskog ugla.
Smatram da je značajna tekovina parlamentarki iz prošlog saziva Skupštine Republike Srbije da su uspele, pored parlamentarnog tela, da se izbore za stvaranje interresornog tela za rodnu ravnopravnost u okviru vlade. Iako se to telo nije imalo radne aktivnosti, ono je ustanovljeno i baza za stvaranje istog vladinog tela u ovom skupštinskom mandatu postoji. I to je značajan korak za žene. Ženama ništa ne pada sa neba. Za svako telo, svaki zakon moraju uložiti enorman trud, znanje, napraviti beskrajan broj lobiranja da bi učinile makar mali pomak. Važno je ne gubiti strpljenje i stalno istrajavati jer ženske inicijative brzo budu marginalizovane, a teško ih je vratiti u tokove parlamentarnog odlučivanja.
U Vojvodini smo postigle da svi mehanizmi rodne ravnopravnosti funkcionišu i imaju dinamično delovanje. Na izvestan način Vojvodina je u prilici da gura na nivou Republike uspostavljanje istih tih mehanizama. Imamo dobru medijsku podršku, podršku žena iz sindikata i ženskih nevladinih organizacija. Ta saradnja omogućava interakciju različitih zainteresovanih činilaca i predstavlja korektivni faktor. Baš zbog toga je smatramo dragocenom.
U Vojvodini smo pripremile predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, ali ovakav zakon mora usvojiti i republički parlament. Lobiranje da jedan tako značajan zakon bude usvojen, koji je ulaznica za Evropsku uniju, spada u zadatke za koje očekujemo da se žene u parlamentu izbore. Posebno mi žene iz G17 plus daju nadu da će imati snage da se izbore za usvajanje zakona o rodnoj ravnopravnosti. One su, unutar svoje stranke, uspele da se izbore da ih u parlament uđe više od 30%, što je prvi put ženama iz jedne stranke uspelo od kada je uveden višestranački parlamentarni sistem. Žene iz Radikalne stranke prvi put govore o zahtevu da među poslanicima njihove stranke bude 30% žena. Sve to su dobri znaci za žene u politici.
Pred Skupštinom Republike Srbije uskoro će se naći predlog novog izbornog zakona. U kom pravcu očekujete promene u tom zakonu u korist žena?
Shodnu zakonu o izborima koji važi na lokalnom nivou u izborni zakon očekujemo da uđe odredba o obavezi stranaka da se na izbornim listama nađe najmanje 30% pripadnika/pripadnica manje zastupljenog pola. Nadamo se da će republički izborni zakon otkloniti manjkavosti zakona o izborima na lokalnom nivou i da će otići korak dalje u zaštiti prava manje zastupljenog pola, to jest da će uspostaviti i mere koje će manje zastupljenom polu predstavljati garanciju da će ući u parlament, a ne samo da će se naći na izbornoj listi. Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova je poslao odgovarajuće predloge republičkom parlamentu. Uverena sam da bi povećanje broja žena u parlamentu doprinelo poboljšanju rada parlamenta i da bi bitno uticalo na kvalitet rada ove za sve nas značajne institucije.
U Vojvodini smo ustoličili instituciju ombuda. Jedna od pet zamenica/zamenika biće za rodnu ravnopravnost. Sada sam sigurna da će to biti žena. Naime, izabrana su tri zamenika, pa će dva mesta koja još nisu popunjena pripasti ženama. Na nivou republike ovaj mehanizam tek treba uspostaviti, a to je još jedna mogućnost da se čuje glas žena.
Šveđani se rado hvale da izvoze politiku jednakih mogućnosti i mehanizme rodne ravnopravnosti, hoće li praksa koju je razvio vaš sekretarijat biti artikal za promociju Vojvodine?
Uverena sam da Vojvodina danas ima u ovom pogledu značajnu prednost u regionu i da tu prednost treba da koristi. I Republika Srbija i državna zajednica Srbija i Crna Gora mogu primeniti iskustva koja smo stekli uspostavljajući mehanizme rodne ravnopravnosti od lokalnog do regionalnog nivoa. U tom procesu u Vojvodini je i veliki broj žena stekao iskustvo u ovom radu, zna kako se suprotstaviti latentnim i otvorenim otporima, kako ih savladati, kako od neutralnih i neprijatelja stvoriti saveznike.
I pored rezultata, za koje se trebalo izboriti, na javnoj sceni je neprestano prisutan govor mržnje usmeren prema ženama, kao da je mizoginija ženski usud na Balkanu. Rekla bih da čak kad nije javno i otvoreno izgovorena mizoginija je prisutna. Mnoge stranke imaju statute i programe koji su na nivou Konvencije Ujedinjenih nacija o zabrani svih oblika diskriminacije žena (CEDOW), ali kad se pogleda broj žena u telima stranke onda postaje jasno da su daleko od praklamovane rodne ravnopravnosti. Kako to izgleda u vašoj stranci?
Itekako osećam i u svojoj stranci ukorenjenost patrijarhalnog modela. Muškarci vrlo teško podnose da im žena bude na čelu, da predsedava. Zapažam da mnogi muškarci, pored toga što pokušavaju da prikriju svoj stav, ne mogu da podnesu da im predsednica bude žena. To im teško pada. Ponekad njihovo reagovanje ide do mržnje. Stalno osećam prisustvo diskriminacije prema ženama. Žena u politici uvek mora i tu barijeru da savladava. Moja stranka ima u dokumentima stranke, programu i statutu, zagarantovanu rodnu ravnopravnost, ali u praksi se to ne sprovodi. Kako idemo prema vrhu stranke, tako se sve rapidnije smanjuje učešće žena. U Predsedništvu, koje je najviši organ stranke, ima najmanje žena. Tamo gde se odlučuje, tamo žene teško dospevaju. Iskustvo mi govori da su žene češće spremne da se bore za stav u čiju su ispravnost uverene i da lakše prihvataju da ostanu u manjini. Ta spremnost da ne reaguju ziheraški je kvalitet vredan pažnje i značajan za proces političkog odlučivanja. U politici inače ima suviše konformizma, linije nezameranja, osvrtanja, preračunavanja. Žene su šansa da politika ima humanije lice, bliže potrebama ljudi. Zbog te ženske osobine primećujem da se lideri lako lišavaju žena na prvim narednim izborima.
U Politici je ovih dana osvanula poruka Ratomira Svirčevića koga je Gradski odbor Reformista Novog Sada isključio iz stranke da ga je iz stranke isključila bivša kafe-kuvarica.
To nije prvi put da gospodin Svirčević koristi mizogine argumente. Doduše, prvi put ih izgovara u javnosti. I ranije se događalo da unutar stranke na mizoginim opaskama sakuplja istomišljenike. Lično se ne osećam povređeno. Reč je o argumentu koji najviše govori o onome ko ga je izgovorio, ali ako takav argument može da uputi ženi koja ima viši nivo obrazovanja od njega (jer pored završenog fakulteta imam i magisterijum bioloških nauka i bila sam svojevremeno najmlađa magistra u Vojvodini), iza koje stoje međunarodna priznanja za njen rad, šta mogu da očekuju žene od takvog čoveka i političara. Jasno je da je reč o koncentrovanoj mržnji prema ženi. Žao mi je da se jedno široko rasprostranjeno i časno zanimanje velikog broja žena koristi kao uvreda. Po čemu su to kafe-kuvarice manje vredne od pravnika ili bilo koje druge profesije.
Mizogini udar koji se intenzivno oseća u javnosti u poslednje vreme doživljavam kao posledicu činjenice da su balkansi mačomeni konačno shvatili da im žene predstavljaju ozbiljnu konkurenciju u politici.
Tačno je da strah za vlastitu poziciju generira mizoginiju. Ova generacija političarki će platiti vrlo visoku cenu, ali put ka ravnopravnoj podeli vlasti i moći u društvu će biti prokrčen. Raduje me zainteresovanost mladih žena da uđu u politiku. Da one ne bi prolazile sve ovo što generacija političarki kojoj pripadam prolazi moraju se utvrditi mehanizmi rodne ravnopravnosti. Uspostavljene mehanizme rodne ravnopravnosti u Vojvodini želimo da krunišemo formiranjem zavoda za rodnu ravnopravnost koji bi bio finansiran iz budžeta i koji bi dalje unapređivao sve što smo do sada uspele da uspostavimo u AP Vojvodini, a ujedno bio i primer Republici kako da rešava pitanja rodne ravnopravnosti.
Nadežda Radović